98. Pismo Ljubi Kovačeviću, Beograd, 13. aprila 1896.

(Gospodinu Ljubi Kovačeviću ministru prosvete)

Dragi Ljubo,

Bugarska vlada pozvala te je da odrediš tri eksperta od srpskih umetnika koji će s umetničke strane oceniti album što će se podneti kao bugarski narodni poklon i pomen caru Nikoli, prilikom njegovog krunisanja.

U tom pozivu bugarske vlade ima i iskrena prijateljstva i lukava računa.

Stvar je u tome:

To će biti u jednu ruku etnološko-etnografski album. On će sadržati u lepim živim bojama izrađene slike i crteže bugarskih tipova, bugarske narodne nošnje, bugarske kuće, pokućanstva, alata, pribora za rad, tipova građevinskih, slika predelnih itd. itd.

Po sebi se razume da će tu kao bugarski biti uzeti i tipovi i nošnje i mnogo što šta drugo iz čisto srpskih krajeva, i to ne samo iz Makedonije no držim čak i iz predela Kraljevine i drugih srpskih pokrajina.

Srpski eksperti biće u Sofiji dočekani sjajno predusretljivo, ‘podobostrasko’ ljubazno, – biće časti, biće hvale, preuznošenja nagrade; doćiće i koji orden pa čak možda u zgodnom obliku i koji fišečić napoleona na račun podnesenih troškova a kad srpski umetnici sve to progutaju njima će onda već biti nezgodno da onako drsko i otvoreno kresnu Bugarima u oči:

Ovo su slike vrlo lepe i umetnički verne, ali one ne predstavljaju bugarske tipove i bugarsku nošnju, već srpsku.

Da, srpskim umetnicima biće teško da to kresnu u oči, a posle njih, za to neće niko ni pitati – ta njin je zadatak za boga da s umetničke strane ocene album.

I tako će na vešt način Bugari dobiti svoj veliki etnografski atlas, u kome će kao bugarsko figurisati mnogo što šta što je istinski srpsko, a da je to sve ak* bugarsko utvrđivaće i potpisi tri srpska umetnika. Docnije taj se atlas (album) može umnožavati i pripremiti za prodaju i širenje po narodu.

Vidiš li moj Ljubomire kuda čova (pravo ju Buga) šiba. Dakle – pope budi čovek! Pamet u glavu. Neka idu eksperti, ali četvore oči neka otvore. Ako potvaram Bugare na moju dušu sav greh. Ako ti trebam zovi me,

tvoj Pera.

 Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,

br. 13397.

* – ak(hak) – pravo, istina

izvor

131. Pismo Miki N. Todoroviću, Beograd, 1. maja 1907.

…

Dragi sinovče Miko! Na rastanku ovde ja sam ti rekao da se s ocem slažeš, da od njega ponešto i pretupiš, mađi si, i da među vama nikad ne bude nikakve kavge. Ti si mi obećao to, ali kako sad čujem kao da nisi svoje obećanje održao. Čujem da je među vama opet bilo kavge i da mal niste izginuli. To je zlo i to ne sme biti. Kako čujem vi tražite da se brat Nikola iseli dole u staru kuću, a tu da dođe Jova sa svojom mladom. To ne može i ne sme biti. Deca neka idu u vajat oni su mladi i svuda im je dobro. Nikola je tu kuću gradio i on je tu najpreči. Dokle god ta kuća bude u našim rukama, brat Nikola ima tu u njoj prvo i najglavnije mesto i on je tu preči od sviju nas.

Tako ja mislim, a tako mene i hoće i mora poslušati i moj sinovac Mika. Tvoj stric

Pera.

Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,

br. 13397.

Izvor

132. Pismo Nikoli Todoroviću, Beograd, 1. maja 1907.

Dragi brat Nikola

Čitao sam tvoje pismo, koje si pred uskršnji praznik pisao Kristini. Možeš misliti kako mi je bilo kada čujem kako ste hteli izginuti i kako i sada živite zavađeni i omrznuti, kao najgori dušmani.

I ko tako živi? Rođeni otac i sin! To je strašno i reći! Za što tako radite, ako miloga Boga znate?!… I kakva vam je nevolja za to!…

Nije red da ja mlađi tebe starijega brata savetujem i učim, ali moram reći: Bog vam je lepo dao i zdravlja i imanja; mogli biste živeti kao najsrećniji ljudi, ali vas kao da je sam vrag prelastio, tako naopako radite, pa ćete, boj se, naopako i proći. Jer narod pravo veli: Zlo rađanje – gotovo suđenje!

Stoga ne terajte i dalje tako, po Bogu brat da si! Zašto da ti u svojoj rođenoj kući, kod svoje rođene dece živiš na pušci i nožu, kao da ste najgori dušmani, a ne svoji rođeni, jedna krv i jedna kost!

I šta hoćeš ti sad, na zarancima života?! Stani i pogedaj se kako izgledaš i razmisli koja ti je već godina. Šezdeseta davno prošla! Šta još ostaje! Il živeti il ne živeti još tri-četiri, najviše pet-šest godina! Pa kakve planove, kakve trgovine i preduzeća ti počinješ sad?! Nisi video vajdu od očiju, a sada hoćeš vajdu od trepavica! Otišlo ono kada si u Peštu terao po 200 komada debelih svinja i donosio u ćemcu* po desetak oka dukata, a sad hoćeš da stečeš, raneći po jednu-dve džore** i trgujući omanom***!… I zbog tih tvojih ćoravih trgovina dolaziš u sukob i zavadu s rođenim sinom! Nemoj tako, molim te, dragi brate. Ostavi svako izdavanje i zasebno rađenje, pa zasedni tu u kući kao pravi domaćin, kao čovek koji je svoj rad svršio i sad samo ima pravo da uživa što u kući ima i šta je Bog dao. Kad si već jednom predao imanje Miki (sinu) nemoj se više u to mešati. Ostavi ga neka radi i izvodi, kako on najbolje zna. Pa kako uradi onako će mu i biti. Svak zna šta je Nikola stekao i šta je on deci svojoj ostavio, a ako tvoj sin što god upropasti, niko neće tebe kriviti. Za tebe će biti dok si živ ti i ta stara žena (snaha Inđija), a Mika kako sebi prostre onako ce i spavati. Baš i da je Mika istinska raspikuća – ti tu ne bi mogao nista pomoći, jer ti ćeš sutra sklopiti oči, a oni će ostati da žive i dalje.

Ali u istini Mika nije ni neradnik. ni rasipač. Naprotiv, on je vredan i razuman domaćin, radi kao krtica, a ovo što je učinio s prodajom imanja, to mu je divna i pametna stvar, za koju treba Bogu da blagodari, što ga je umudrio da tako pametno postupi i tako srećno posao svrši.

…

S toga, dragi brate Nikola, nemoj se srditi ni na Miku tvoga, ni što je to imanje prodao, ni na mene, što sam taj njegov postupak odobrio. Tako je trebalo i tako je moralo biti. A ti kao pametan čovek radi sve to i okupi oko sebe svoju porodicu, svoju decu sinove i unuke, i kao pametni ljudi i domaćini živite mirno i složno u domu svome.

Bog vam je dao samo vi budite pametni i koristite se njegovom velikom milošću i dobrotom. To ti je bratsko pozdravlje od tvoga brata

Pere.

Beograd, 1, Maja 1907, godine

Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,

br. 13397.

Napomene:

* ćemac, ćemer – muški pojas s pregradom za novac,

** džora – mršava svinja

*** oman – zeljasta biljka

izvor

155. Pismo Miki Todoroviću, Beograd, 3. jula 1907.

Dragi sinovče Miko

Našoj menici je rok 8 Juli. Kao što znaš, menica je od 600 dinara. Prema tome mora se dati otplate 50 dinara, a 12 po sto interesa čine za 3 meseca 18 dinara; dakle treba pratiti odmah 68 dinara. To je najmanje što se mora dati, a ako hoćeš i možeš dati i veću otplatu – to stoji do tvoje volje i mogućnosti. Samo te molim novac pošalji odmah, čim ovo pismo dobiješ, da nam ne bi menica išla na protest.

Toliko o tome.

Mi smo lepo putovali i srećno amo stigli. Kako vi tu?

Ja sam vrlo radostan što ste se izmirili. Samo te molim nastani da se to i održi. Izbaci iz srca i zaboravi sve ružno iz prošlosti, kao da to nikad nije ni bilo. Ti si mlađi i tebi nije sramota da u mnogome popustiš i skloniš se. A reci i snaši Stevki da i nju volim i molim da i ona bude meka i blaga i da po što šta i ona otrpi. Tako će se vratiti mir u taj dom, a s njemu će doći i božiji blagoslov i svako dobro. A pisaću i brat Nikoli da batali staro.

Kao što sam ti rekao, podaj Nikoli odmah koji dinar troška, jer je sasvim bez groša.

Srdačno pozdravlje tebi snaji deci i svima ukućanima od tvoga čile Pere.

Beograd, 3 Jula 1907 god(ine).

Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,

br. 13397.

izvor