132. Pismo Nikoli Todoroviću, Beograd, 1. maja 1907.
Dragi brat Nikola
Čitao sam tvoje pismo, koje si pred uskršnji praznik pisao Kristini. Možeš misliti kako mi je bilo kada čujem kako ste hteli izginuti i kako i sada živite zavađeni i omrznuti, kao najgori dušmani.
I ko tako živi? Rođeni otac i sin! To je strašno i reći! Za što tako radite, ako miloga Boga znate?!… I kakva vam je nevolja za to!…
Nije red da ja mlađi tebe starijega brata savetujem i učim, ali moram reći: Bog vam je lepo dao i zdravlja i imanja; mogli biste živeti kao najsrećniji ljudi, ali vas kao da je sam vrag prelastio, tako naopako radite, pa ćete, boj se, naopako i proći. Jer narod pravo veli: Zlo rađanje – gotovo suđenje!
Stoga ne terajte i dalje tako, po Bogu brat da si! Zašto da ti u svojoj rođenoj kući, kod svoje rođene dece živiš na pušci i nožu, kao da ste najgori dušmani, a ne svoji rođeni, jedna krv i jedna kost!
I šta hoćeš ti sad, na zarancima života?! Stani i pogedaj se kako izgledaš i razmisli koja ti je već godina. Šezdeseta davno prošla! Šta još ostaje! Il živeti il ne živeti još tri-četiri, najviše pet-šest godina! Pa kakve planove, kakve trgovine i preduzeća ti počinješ sad?! Nisi video vajdu od očiju, a sada hoćeš vajdu od trepavica! Otišlo ono kada si u Peštu terao po 200 komada debelih svinja i donosio u ćemcu* po desetak oka dukata, a sad hoćeš da stečeš, raneći po jednu-dve džore** i trgujući omanom***!… I zbog tih tvojih ćoravih trgovina dolaziš u sukob i zavadu s rođenim sinom! Nemoj tako, molim te, dragi brate. Ostavi svako izdavanje i zasebno rađenje, pa zasedni tu u kući kao pravi domaćin, kao čovek koji je svoj rad svršio i sad samo ima pravo da uživa što u kući ima i šta je Bog dao. Kad si već jednom predao imanje Miki (sinu) nemoj se više u to mešati. Ostavi ga neka radi i izvodi, kako on najbolje zna. Pa kako uradi onako će mu i biti. Svak zna šta je Nikola stekao i šta je on deci svojoj ostavio, a ako tvoj sin što god upropasti, niko neće tebe kriviti. Za tebe će biti dok si živ ti i ta stara žena (snaha Inđija), a Mika kako sebi prostre onako ce i spavati. Baš i da je Mika istinska raspikuća – ti tu ne bi mogao nista pomoći, jer ti ćeš sutra sklopiti oči, a oni će ostati da žive i dalje.
Ali u istini Mika nije ni neradnik. ni rasipač. Naprotiv, on je vredan i razuman domaćin, radi kao krtica, a ovo što je učinio s prodajom imanja, to mu je divna i pametna stvar, za koju treba Bogu da blagodari, što ga je umudrio da tako pametno postupi i tako srećno posao svrši.
…
S toga, dragi brate Nikola, nemoj se srditi ni na Miku tvoga, ni što je to imanje prodao, ni na mene, što sam taj njegov postupak odobrio. Tako je trebalo i tako je moralo biti. A ti kao pametan čovek radi sve to i okupi oko sebe svoju porodicu, svoju decu sinove i unuke, i kao pametni ljudi i domaćini živite mirno i složno u domu svome.
Bog vam je dao samo vi budite pametni i koristite se njegovom velikom milošću i dobrotom. To ti je bratsko pozdravlje od tvoga brata
Pere.
Beograd, 1, Maja 1907, godine
Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,
br. 13397.
Napomene:
* ćemac, ćemer – muški pojas s pregradom za novac,
** džora – mršava svinja
*** oman – zeljasta biljka