bookmark_borderProgramski savet spomen kuće Pera Todorović

У Смедеревској Паланци је конституисан Програмски савет Спомен-куће „Пера Тодоровић“. За председника је изабран Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине и актуелни председник Грађевинског одбора за изградњу поменутог објекта, за секретара дипл. правник Гордана Костић, за потпредседника историчар уметности Стеван Мартиновић и за заменика председника челник ЗТУ „Видовача“ Мића Загорчић.

– Изградња се приводи крају, рачунам да ће све бити готово до половине текуће године, а да би Спомен-кућа функционисала на задовољство свих нас, потребно је да на време осмислимо садржај њеног рада – заложио се Мића Загорчић.- У то треба да се укључе и неке релевантне установе као што су Културни центар, Народни музеј, Историјски архив, Библиотека „Милутин Срећковић“ и др. – На нама је да предложимо и одлучимо шта ће се све тамо налазити и чувати, односно како ће тећи рад Спомен-куће с обзиром да Водице треба да постану и прво Новинарско село у Србији.

Славољуб Ђурић је оценио да је ово право време да се започне са предлогом садржаја рада Спомен – куће која чим грађевински радови буду завршени, одмах отпочне са реализацијом програмских активности. Оно што је присутно од самог старта њене изградње, јесте та визија Смедеревске Паланке као града будућности.

-Смедеревска Паланка, по некој мојој процени, за неколико година неће изгледати овако, а један од ослонаца ће бити и Спомен-кућа „Пере Тодоровића“ – додао је Ђурић.- Оно на чему желимо да градимо будућност, поред осталог, је и развој туризма с обзиром да смо близу Београда и да имамо шта да покажемо као туристичку понуду. С обзиром да је ово подручје и историјски значајно, ићи ћемо да неке догађаје осветлимо. Овај Програмски савет би практично имао два задатка: да осмисли садржај рада Спомен-куће и како да привучемо људе од струке да дођу и дају свој допринос остваривању нашег циља. Кућа би требало да буде стециште и седиште неких специјализованих удружења, а у духу имена и дела Пере Тодоровића.

Слободан Тодоровић-Токи је предложио да се упоредо са другим активностима решава питање вешања и осветљења уметничких слика како би се у адекватном простору за то повремено приређивале и изложбе, што не треба схватити као конкуренцију Народном музеју, већ као још једно галеријско место. Ту треба да има места и за сликарски еснаф, Клуб новинара Смедеревске Паланке итд. Он се заложио да се покрене и годишњак књижевно-новинарске варијанте који би био посвећен активностима Спомен-куће.

Дејан Црномарковић је предложио да се Спомен-кућа писмом обрати школама у Србији, да у Водице долазе, екскурзије, ђаци и њихови наставници, да све то прате лепо осмишљени садржаји.

-Ми смо пре неколико година, искористивши неке приватне везе и то да је он мој деда, успели да из стана Божидара Трудића у Београду донесемо овде његов клавир, уметничке слике, радни сто, нотне записе, а прва идеја је била да нешто од тога евентуално сместимо у Спомен-кућу Пере Тодоровића, што би могло бити културна и историјска атракција – нагласио је Црномарковић.- Клавир заиста изгледа добро, стар је преко 200 година, и интересантно га је видети. Логичније је да све то иде у Нижу музичку школу, али мени се допада да то буде у Водицама, јер су Пера Тодоровић и композитор Божидар Трудић били и најјачи ликови нашег краја. То би могла бити још једна понуда Спомен-куће, ако не спомен-соба а оно бар кутак и сећање на човека који је завршио два факултета и, поред осталог, компоновао „Оду родном граду“. Он је сликао, писао, компоновао…

Izvor

bookmark_borderSvetosavska svečanost 2016.

U Osnovnoj školi u Vodicama, koja radi u sastavu OŠ „Olga Milošević“, održana je tradicionalna svetosavska svečanost. Počela je sečenjem slavskog kolača i zajedničkim programom vodičkih đaka i njihovih prijatelja iz Dečjeg sela iz Sremske Kamenice.

Svečare i njihove goste pozdravio je predsednik Opštine Smederevska Palanka Radoslav Milojičić-Kena, izrazivši na samom početku lično zadovoljstvo što prisustvuje jednom ovakvom događaju. On je posebno naglasio da će se lokalna samouprava zauzeti da se IMG_1938započeti radovi na izgradnji crkve privedu kraju, adaptira školska zgrada i učini napor da ovo selo dobije ono što mu je najpotrebnije.

– Zaista je zadovoljstvo biti na jednom ovakvom mestu – kazao je Zdravko Krunić, predstavnik Dečjeg sela. – Prijatno je i saznanje da na celoj zemaljskoj kugli samo srpska deca i Srbi imaju slavu, Svetog Savu. I zaista je to svima nama na ponos.

Učitelj Milan Todorović podsetio je na slavnu prošlost Srbije i velike događaje iz njene istorije. Vodički osnovci govorili su stihove posvećene Prvom svetskom ratu. U IMG_1935prigodnom recitalu dominirale su pesme posvećene Svetom Savi.

U svakom pogledu ovo je bila jedna u nizu svečanosti koje učitelji Vodica pripremaju sa svojim đacima. Za školsku slavu izdali su i list „Svetosavac“ čije stranice su odgovarajućim poetskim i proznim radovima ispunili sami đaci.

Izvor

bookmark_borderRadovi na spomen kući Pere Todorovića 2015.

Сумирани резултати рада на Спомен-кући Пере Тодоровића у Водицама: ПРЕДСТОЈЕ ЗАХТЕВНИ УНУТРАШЊИ РАДОВИ

Уложићемо напор да се овај објекат заврши и стави у функцији до краја 2016. године, а надам се  да ћемо дотле развити идеју да Водице буду прво Новинарско село у Србији – заложио се Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.

Активисткиње Завичајно-туристичког удружења  „Видовача“, припремивши традиционални „Водички астал“, дочекали  су у Спомен-кући Пере Тодоровића (објекат у изградњи) генералног секретара Нина Брајовића и члана Извршног одбора Удружења новинара Србије  и дописника „Политике“ из Подунавског округа Снежану Милошевић. Председник Миодраг Мића Загорчић, упознајући их са својим сарадницима, посебно је представио председника Књижевног клуба „Пера Тодоровић“ Слободана Тодоровића-Токија и првог донатора за изградњу Дома српског новинарства архитекту Аврама Крстића.

Овај сусрет, који је био и прилика да се сумира шта је све завршено и шта још треба урадити  на Спомен-кући,  искоришћен је да се обелодани и једна лепа идеја, чија реализација треба да доведе до установљења новинарске награде за фељтон „Пера Тодоровић“. Нино Брајовић се заложио да се та награда, истакавши да се фељтон данас налази у кризи, додељује сваке друге  године. Став је да званичан предлог кровном Удружењу учини недавно основана Секција штампаних медија Шумадије и њен први председник Дејан Црномарковић.

Разговори о даљем току радова на изградњи Спомен-куће настављени су у Смедеревској Паланци с председником Грађевинског одбора и актуелним председником Скупштине општине Славољубом Ђурићем и његовим сарадницима, а у томе је учествовао и директор Народног музеја Стеван Мартиновић.

Кад смо пре неколико година кренули у овај подухват мало је ко веровао да ћемо га успешно довести скоро до фазе која је све ближа завршетку – казао је Ђурић- Економска ситуација у којој смо почелу изградњу није најбоља, али  смо ми  доказали да се све може упорношћу, залагањем и кад се зна циљ. Сад можемо казати да смо близу да радове приведемо крају, а сам објекат планираној намени. Данас ћемо договорити како да  уредимо простор око Спомен-куће, да завршимо електроинсталације и унутрашњост. Наше амбиције су да бар један део објекта ставимо у функцију. Сад нам је приоритет да припремимо материјал, посебно онај који се односи на дело и новинарски рад Пере Тодоровића. На овоме заједно радимо са Удружењем новинара Србије и ја овом приликом изражавам велику захвалност господину Брајовићу, чији је допринос овоме заиста грандиозан. Признање одајем и Миодрагу Мићи Загорчићу који је одлично координирао акцију изградње и још на томе неуморно ради. Да није његове енергије могуће је да би се у неким етапама изградње и застало. Речи захвалности упућујем и другим прегаоцима и бројним донаторима.

Нино Брајовић је напоменуо да се сваки пут кад дође у Водице и Смедеревску Паланку наоружа ентузијазмом, истакавши да су он и колегиница Милошевић домаћински дочекани у родном селу Пере Тодоровића.

Изградња Спомен-куће Пере Тодоровића је 2015. одмакла корак даље – оценио је Брајовић.- Пре краја календарске године довршена је септичка јама, а трудићемо се да до конца 2016. Кућу ставимо у функцију. То ће бити један музеј штампе, јер је Пера Тодоровић оставио српском новинарству, не само велико дело, него и значајан број својих новина, као што су „Огледало“, „Мале  новине“… То треба да  буде и важна туристичка тачка за ову општину и овај део Шумадије. Кућа ће бити стециште новинара, али и чланова ЗТУ „Видовача“. Ако су људи нечему посвећени, не видим препреку да се планови и остваре. Унутрашњи радови, који нас очекују, доста су захтевни и скупи. Оно што можемо урадити, а за шта није потребан велики новац, а на шта одмах треба прионути, то је  развој идеје да Водице буду прво и једино „Новинарско село“ у Србији. Људе који негују позитиван однос према новинарима као јавним радницима, позивам да заједно ступимо у везу са оним новинарима, које они воле и које поштују, па и са породицима оних новинара који нису међу живима, да се створи један пријатељски однос и тако оживотвори идеја о „Новинарском селу“. То не кошта много пара и биће задовољство да то урадимо већ током наступајуће године. Ово је практично позив Водичанима да се јаве ЗТУ „Видовача“ , Удружењу новинара Србије и општинским функционерима. Да  видимо шта можемо добром вољом и без великих пара да урадимо. То је посао у коме очекујем и помоћ институција, првенствено Народног музеја.

Миодраг Мића Загорчић је подсетио да је 6. јуна 2011. године забоден први ашов, односно почело копање темеља за Спомен-кућу. Истакао је да је и радостан и веома срећан што је практично за 2,5 године укровљена кућа, која је добрим делом грађена донацијама, али и средствима Општине и УНС-а. Средства су стизала и из других извора. Велики терет је управо поднело Удружење новинара и његов генерални секретар Нино Брајовић.

Задовољан сам што је Спомен кућа стигла до ове фазе изградње, а у 2016. морамо смоћи снаге, иако је тешко време, да подухват доведемо до краја – казао је Загорчић.- Испред себе имам фотографију људи, који су започели изградњу, па ми се намеће мисао да смо се много променили, хоћу рећи свом животу додали још неку годину. Ја бих се и овом приликом захвалио првом донатору и члану Грађевинског одбора Авраму Крстићу на залагању и труду који је уложио да овај објекат добије своје ново лице. Још се живо сећам кад смо прву седницу Грађевинског одбора одржали у школском  воћњаку, на плацу где је никла Спомен-кућа. Овде смо се сабрали да усвојимо извештај о раду у протекле четири године, а испред себе држим документацију о изградњи тешку 8,5 килограма. Са нашим закључцима и ставовима изаћи ће се и пред одборнике Скупштине општине. Надам се да ће бити и размотрен предложени финансијски буџет за наредну годину тежак милион динара, колико је потребно да Кућу завршимо. Време јесте тешко, али се надам да ћемо, кад смо све ово до сада урадити, довршити објекат који није само значајан за Водице и Смедеревску Паланку, већ и целу Србију.

Izvor

bookmark_borderFudbalski susret Modriča 2013.

Фудбалери Водица и Ждребана једном годишње одлазе једни другима у посету, учвршћују пријатељство и шире сарадњу.

Ждребан је село у Републици Српској. Налази се између Градачца и Модриче. Њему у походе кренуо сам са фудбалерима ветеранима из Водица. Један од њих, учитељ Милаи Тодоровић, тражи да фотоапаратом овековечим тренутак пред дуги пут. Екипа се брзо постројава поред комбија који ћe за који тренутак кренути ка својим старам знанцима, фудбалерима ждребанске „Cлoгe”, основане пре 40 година…

Ждребан је гранично место, нешто ближе Градачцу него Модричи. У дворишту основне школе, поред које је и лепо ypeђeнo фудбалско игралиште, Водичане дочекују стари знанци. Зближили су се преко фудбала, а великом заслугом учнтеља Милана Тодоровиhа, чија је супруга из овог места. Он је некада радио у том крају у коме је као просветар, али и као фудбалер, оставио дубок траг. Домаћини, представинцн Месне заједнице и ФК „Слога 73″, уприличили су традиционалну добродошлицу: на улазу у школску зграду приносе погачу и со. У учионици пљуште речи срдачне добродошлице, а потом следи окрепљење кафом, безалкохолним пићима, домаћом шљивовицом и пивом. После заједничког ручка ветерани Водица и„Слоге 73″ истрчавају на терен. По програму посете је пријатељска фудбалска угакмица којој претходи размена пригодних поклона. Сусрет се завршава нерешеним резултатом.

Овде победа ни домаћину ни гocтyjућој екипи није превацходан циљ. Пријатељство и братство је нешто чему се стреми од првог спортског сусрета.

Стево Ристић жели да ми покаже село. Ауtoмобилом „сечемо” пут Градачац – Модрича и пењемо се уз брдо. После краће вожње избијамо на зараван, где је главнина Ждребана, који административно припада Скугрићу, односно општини Модрича. Скугрић, напомиње мој домаћин, има
нешто више од 1.000 кућа и близу 4.500 становника. Простире се од Срадачца до Модриче. Његови житељи се махом баве пољопривредом: воћарством и сточарством. Од воћа доминира шљива и то чачанска родна, чачанска лепотица, стенлеј, мађарка и белица, а од ратарских култура пшеница и кукуруз. Oвдe људи гаје музна грла на двадасетак фарми, од којих су три, четири врло модерне, а настале су холандском донацијом.

Шљиве су ове године добро родиле, aли је проблем пласман – вајка се Стево Ристиh. – Пре рата имали смо у Градачцу фабрику за прераду воћа и производњу ракије „Боснапродукт”, али из познатих разлога више не сарађујемо. Градачац је, наиме, припао Федерацији БиХ, а наше село Републици Српској. Иначе, за време ратних сукоба нисмо имали проблема са „комшијама” муслиманима, јер у Градачцу није било екстремиста, попут оних око Зенице или Сарајева…

Оно чиме се не поносе, а карактеристично је u за друге средине у којима живе Срби, jecтe слаба обнова становништва. У селу је много нежења чему је, уз остала, допринела и економска криза. Некада добростојеће фирме не раде, какве су оне у Градачцу у којима је пре ратних сукоба у просеку било залослено по троје из сваке српске куће.

Сусрет ветерана Водица и „Слоге 73″ је био велики догађај, не само за Ждребан, већ и шире. На заједничку вечеру, уприличену после утакмице, дошли су и представници општине Модрича, али и „Крајина осигурања” из Бањалуке, које финансијски подржава овдашњи Фудбалски клуб. Размењене су здравице и пригодни поклони, пocлe чега је уследило „треће полувреме” с музиком и уз 6oгaтy трпезу.

Браћи из Србије желим пријатан боравак у нашој средини – казао је у поздравној речи Стево Ристић. – Наши сусрети започети су пре четири гoдине. Учитељ Милан Тодоровић, који је овде некада био просветни радник и фудбaлер, успео је да нас повеже и зближи. Идеја за ове сусрете зачела се приликом једне од његових посета тазбини у Ждребану. Мишљења сам да река Дрина не раздваја Србе, она jecтe крива, али су наши путеви прави. Нашим примером требало би да крену и други Срби са обе стране Дрине.

На изузетно топлом н братском пријему, у име фудбалера ветерана и села Водица, эахвалио се учитељ Милан Тодоровић, подвукавши да је веома радостан што овакве сусрете здушно подржава руководство општине Модрича и „Крајина осигурања”. Челници те општине бираним речима пожелели су добродошлицу фудбалерима Водица и изразили наду да ће спортска и братска сарадња потрајати и пренети се и на млађе генерације. Oнu cy ca задовољством прихватили позив да Водице и општину Смедеревска Паланка посете у време традиционалног Крстовданског вашара када ћe и започети званхчни разroвори о могућностима братимљења два града.

Руководство ФК „Слога 73″ било је изузетно добар домаћин и спортског сусрета и онога што је уследило пре и после њега. Задовољни и пуни утисака враћамо се из Републике Српске са утиском да и овај облик сарадње мноro значи и једнима и другима. Отуда и жеља да се сусрети наставе и у долазећим годинама, јер Водице н Ждребан светле лепим примером братске сарадње.

Извор

bookmark_borderVodičko prelo – 2013.

10. августа 2013. године, у школском дворишту у Водицама, одржано је традиционално Водичко прело.

Испод старог храста било је песме и игре. Мештанке су приказале своје ручне радове а мештани су приказали производе из својих башта. Деца су се одушевљавала шећерном вуном а старији куваним кукурузом…

bookmark_borderRadovi na spomen kući Pere Todorovića 2013.

Podne ploče, donacija firme „Potisje“ iz Kanjiže za izgradnju spomen kuće novinara, polemičara i književnika Pere Todorovića stigle su u Vodice kod Smederevske Palanke, Todorovićevo rodno mesto.

„Potisje“ iz Kanjiže doniralo je 250 kvadratnih metara podnih ploča kao pomoć izgradnji spomen kuće.

Akciju izgradnje 2008. godine započelo je Udruženje novinara Srbije sa opštinom Smederevska Palanka i Zavičajno turističkim udruženjem „Vidovača’’.

Do sada su izgrađeni prizemlje i prvi sprat kuće koja je stavljena pod krov.

Svojim donacijama, osim „Potisja“ iz Kanjiže, izgradnji su se priključile i fabrike cementa „Lafraž’’, „Titan’’ i „Holcim’’, Industrija građevinskog materijala „Igma’’, špeditersko društvo „Transportšped’’, „Srbijašume““ i projektni biro „Kuća’’ Avrama Krstića iz Smederevske Palanke koji je besplatno uradio projekat spomen kuće.

Zavičajna kuća sa bibliotekom, etno zbirkom i konferencijskom salom nalaziće se u Vodicama, u dvorištu osnovne škole „Olga Milošević“, preko puta urušene kuće u kojoj je Todorović živeo.

U njoj će biti sedište Zavičajnog društva “Vidovača” kao i prostor za etno izložbe i novinarske skupove.

Zdanje će služiti podsećanju na život i delo jednog od najznačajnijih srpskih novinara, pisaca, polemičara, prevodilaca i političara s kraja 19. i početka 20. veka.

bookmark_borderI Amerikanci na prelu – 2010.

Rodno selo prvog modernog srpskog novinara Pere Todorovića, Vodice kod Smederevske Palanke, postalo je najveći turistički brend Donje Jasenice.

Mnogobrojni meštani, okupljeni u Zavičajno-turističkom udruženju “Vidovača”, znali su kako da iskoriste svoju bogatu istoriju, kulturu i tradiciju. Zainteresovali su za nekadašnji život u Šumadiji ne samo one koji im u goste dolaze iz Srbije, već i ljubitelje običaja iz Evrope, pa i Amerike, koji su zbog njih “zapucali” čak do Vodica.

Udruženje cele godine priređuje kulturno-umetničke i etnoprograme: za Vaskrs, Vidovdan, Krstovdan, na dan rođenja Pere Todorovića. Čuvene su njihove zavetine i prela koja okupljaju stotine učesnika i hiljade posetilaca. Sve se to održava u centru sela ili na izvoru Vidove vode koja se nalazi u podnožju šumovitog brega, poznatog kao Vidovača.

Tabla na Vidovači

Tu je nekada postojao veliki manastir, zadužbina kneza Lazara, koji je razrušen u vreme propasti srednjovekovne srpske despotovine. Od ostatka sa ruševina, ozidana je česma na izvoru.

Programi se organizuju uz autentične eksponate iz prošlih vremena: od vretena i kudelje do starih kreveta. Događaj obično traje čitavog dana. Muškarci gostima pokazuju kako se pletu korpe od pruća ili kako se mulja grožđe u presi proizvedenoj pre 270 godina. Žene predu, pletu i heklaju. Neke su zadužene za kuhinju i pripremaju nadaleko poznat “vodički sto”. One sve vreme pred očima posetilaca mese pogače, proju, prave pite u autentičnim sudovima sa početka prošlog veka i sve to peku u starinskim šporetima.Prže uštipke i kuvaju jaja. Sve služe toplo. Vodičani svakome poklanjaju flašicu svoje mineralne vode. Uz dobar zalogaj i drugo osveženje, čuje se izvorna muzika, smenjuju se svirači, pevači i igrači.

– Svi naši programi i sve od hrane i pića što služimo, a sprema se celog dana, zasada ništa ne koštaju, sve je besplatno. To mi častimo. Naš interes je da dovedemo što više gostiju i da se pripremimo za pravi seoski turizam. Smeštajne kapacitete imamo po kućama koje su veoma lepo uređene – kaže Miodrag Zagorčić, predsednik Udruženja “Vidovača”.

Udruženje ima zastavu, grb i himnu. Nedavno su izdali prvu razglednicu Vodica. Uskoro će se pojaviti suvenir sela i biće postavljene turističke oznake. Na proleće treba da počne izgradnja rodne kuće Pere Todorovića, čiji je investitor Udruženje noviara Srbije. Kada sve to završe, a neće potrajati dugo, Vodičani će konačno na svemu ovome početi i da zarađuju

Veruje se da je voda na izvoru Vidovača blagotvorna za očne bolesti. Tokom prošlih vekova zabeležena su mnoga čuda isceljenja. Odnedavno i narod uzima i blato sa starog izvora. Mnogi tvrde da su oblogama od blata izlečili reumu. Svako može da natoči vodu ili da iskopa blato bez plaćanja. Ova mesta uvek su puna ljudi iz raznih krajeva Srbije.

Izvor