Selo u Šumadiji
Укупно: 211
За време последње турске државне управе у пашалуку београдском, до другог устаика 1815. године, непосредни порез у главноме плаћало је свако мушко лице; за тим порез од добивеног прихода и најзад сваки од свог дома.
Ове три врсте непосредног пореза, биле су састављене из 11 разних пореских облика. А сви ови облици били су подељени на 26 разних подоблика.
Непосредни порез делио се:
Све ове три врсте непосредног пореза делиле су се овако:
2. Порез од добивеног прихода плаћао се у новцу и у натури, а делио се:
3. Порез од сваког српског дома плаћао се у новцу и у народној снази, и делио се:
Као што се из овога види, порез се плаћао: у новцу, у земаљским производима и у народној снази.
Све ове врсте многобројног пореза застао је други устанак и одржале су се у обновљеној Србији, још пуних 20 година, до 1835. године; а тада су замењене са једном једином врстом државног пореза, »порез с главе на главу по 6 талира годишње«. Од свију наслеђених врста пореза 1815. године, одмах је укинута најиздашнија врста пореза, која је постојала под турцима, и која се звала „глобарина”.
Извор: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. – Мита Петровић
Министру унутрашњи дела
Варошица наша велике штете и незгоде сноси већ неколико година, што је од главног Цариградског пута одвојена и што јој се пошта одузе – истина ова нетребује скоро никакви доказа, почем се известио зна, да су путови главно средство људске радње и саобраштаја. Обшту ову потребу о путовима задовољио је највиши закон издан под 15. априла 1864. годиие и ми смо се смели би рећи понајвише обрадовали њему, видећи да ће пут нашу Палалку са Смедеревом и Крагујевцом везати. При овом непрестано досада изгледасмо да се то у озакоњење оствари, али код све те наше жеље ништа се на томе грађењу није предузело до данас. С тога подписани принуђени смо молити вас господин министре, да изволитс нуждна наређења издати, да се означени срезски пут од Смедерова преко Паланке до Крагујевца што пре одпочне градити, јер је исти сувише потребан и то не само за нас, но и за све остале, који до Крагујевца и изнад Крагујевца станују.
На крају молбе ове не пропуштамо известити вас г. министре, да смо под данашњим молили за предречени пут и господина министра грађевина.
Београд, 8. марта 1885.
Стална комисија за испитивање филоксерне заразе и средстава противу ње, састаће се у недељу 10. т. м. на свој главни скуп на коме ће учествовати и њени чланови из унутрашњости и на коме ће се утврдити распоред рада за ову годину и проучити предложене измене и допуне у закону и правилима за извршење закона о филоксери.
…
Прегледом винограда од стране стручњака у прошлој години констатована су огњишта филоксерне заразе не само у виноградима око Смедерева и
Пожаревца него и у некии другим местима ових округа; даље у округу београдском и крагујевачком и у брзопаланачком срезу округа крајинског.
На срећу појав заране још је спорадичан и на ограниченим просторијама, те је третирање и уништавање исте још могуће. И ако је велики део винограда испитан и прегледан, опет зато за преглед осталих потребно је много опремних лица, тим пре, што се и већ прегледани морају сваке годдине поново прегледати. Ово прегледање винограда ради филоксерне заразе било би најлакше и најсигурније, кад би свуда у земљи било таквих лица, која би вична била да филоксерну заразу разпознаду и чим је у виноградима своје околине примете, да одма о томе учине доставу, како би третирање заразе могло се предузети докле је она још у почетку.
За ово би најподеснији били учитељи основних школа, који би ово осмотрење винограда своје околине могли обављати без икаквог уштрба за свој наставнички позив…
Списак постојећи обштина, села, кућа, данак плаћајући глава, колико у тек. години усева и какови има, колико и какове стоке пате, колико какови родни и неродни дрвета имају.
| Рала | усева | число | |||||||||||||
| бр. | обштина | пш | ра | ов | је | кр | ел | пр | ку | па | кро | ко | куп | к.т. | Примечаније |
| 1 | С. Аџибеговачка | 750 | * | ||||||||||||
| 2 | Ново ” | 260 | * | ||||||||||||
| 3 | Глибовачка | 120 | 1 | 400 | |||||||||||
| 4 | Марковачка | 700 | * | ||||||||||||
| 5 | Лаповачка | 1200 | * | ||||||||||||
| 6 | Водичка | 60 | 160 | ||||||||||||
| 7 | Церовачка | 110 | 200 | ||||||||||||
| 8 | В. орашанска | 40 | 180 | ||||||||||||
| 9 | Крњевачка | 60 | 320 | ||||||||||||
| 10 | Башиначка | 70 | 150 | ||||||||||||
| 11 | Ковачевачка | 280 | 495 | ||||||||||||
| 12 | Граничка | 114 | 95 | ||||||||||||
| 13 | Дубоњска | 50 | 10 | 160 | |||||||||||
| 14 | В. Кршљанска | 300 | 15 | 10 | 450 | ||||||||||
| 15 | Голобочкa | 200 | 200 | ||||||||||||
| 16 | Селевачка | 900 | 1200 | ||||||||||||
| 17 | Мраморачка | 100 | 130 | ||||||||||||
| 18 | М. Плањанска | 46 | 225 | ||||||||||||
| 19 | Трновачка | 10 | 180 | ||||||||||||
| 20 | В. Плањанска | 20 | 620 | ||||||||||||
| 21 | Кусадачка | 300 | 20 | 25 | 500 | ||||||||||
| 22 | Кошарњанска | 80 | 200 | ||||||||||||
| 23 | Азањска | 150 | 20 | 560 | |||||||||||
| 24 | Ракиначка | 25 | 350 | ||||||||||||
| 25 | Предворичка | 10 | 90 | ||||||||||||
| 26 | Паланка | 150 | 260 | ||||||||||||
| 3195 | 45 | 55 | 1 | 10035 |
пш – пшеница, ра – ражи, ов – овса, је – јечма, кр – крупника, ел – елда, пр – проса, ку – кукуруза, па – пасуља, кро – кромпира, ко – конопље, куп – купуса, к.т. – косе траве
– због брања кукуруза није ништа сејала
| Стоке | Родни дрвета | Число | |||||||||
| бр. | обштина | ко | го | ов | коз | св | пч | ви | шљ | ку | гл |
| 1 | С. Аџибеговачка | 80 | 600 | 1200 | 300 | 2800 | 350 | 500 | 18000 | 247 | 261 |
| 2 | Ново ” | 25 | 300 | 500 | 100 | 750 | 100 | 200 | 4000 | 107 | 98 |
| 3 | Глибовачка | 45 | 250 | 700 | 120 | 2000 | 50 | 100 | 1500 | 81 | 85 |
| 4 | Марковачка | 100 | 600 | 2500 | 90 | 2600 | 201 | 602 | 25000 | 210 | 214 |
| 5 | Лаповачка | 150 | 800 | 1900 | 300 | 3000 | 380 | 1000 | 30010 | 327 | 345 |
| 6 | Водичка | 30 | 220 | 700 | 150 | 1500 | 30 | 55 | 5000 | 50 | 45 |
| 7 | Церовачка | 60 | 200 | 1000 | 20 | 2600 | 50 | 100 | 12000 | 65 | 72 |
| 8 | В. орашанска | 40 | 300 | 800 | 200 | 1200 | 70 | 200 | 3000 | 103 | 112 |
| 9 | Крњевачка | 80 | 450 | 1500 | 200 | 3600 | 120 | 600 | 8900 | 221 | 226 |
| 10 | Башиначка | 30 | 150 | 750 | 1000 | 50 | 80 | 5000 | 41 | 51 | |
| 11 | Ковачевачка | 80 | 250 | 1500 | 100 | 2000 | 160 | 200 | 16000 | 110 | 142 |
| 12 | Граничка | 45 | 120 | 600 | 400 | 25 | 30 | 2000 | 30 | 38 | |
| 13 | Дубоњска | 50 | 300 | 1000 | 50 | 1100 | 100 | 100 | 18000 | 60 | 67 |
| 14 | В. Кршљанска | 120 | 700 | 2000 | 100 | 1500 | 200 | 360 | 27000 | 150 | 173 |
| 15 | Голобочкa | 70 | 800 | 2000 | 150 | 2000 | 100 | 500 | 12000 | 98 | 93 |
| 16 | Селевачка | 300 | 1500 | 3000 | 100 | 3500 | 500 | 1200 | 32000 | 253 | 312 |
| 17 | Мраморачка | 45 | 250 | 100 | 20 | 1000 | 90 | 60 | 3000 | 45 | 53 |
| 18 | М. Плањанска | 20 | 150 | 600 | 200 | 800 | 100 | 225 | 4000 | 40 | 45 |
| 19 | Трновачка | 40 | 300 | 500 | 600 | 30 | 100 | 22000 | 98 | 104 | |
| 20 | В. Плањанска | 100 | 700 | 1000 | 300 | 2000 | 100 | 600 | 23000 | 180 | 213 |
| 21 | Кусадачка | 200 | 100 | 2500 | 100 | 2000 | 150 | 240 | 2600 | 235 | 288 |
| 22 | Кошарњанска | 50 | 200 | 1300 | 100 | 1000 | 55 | 100 | 3600 | 65 | 70 |
| 23 | Азањска | 100 | 650 | 2600 | 120 | 5000 | 170 | 260 | 30000 | 270 | 251 |
| 24 | Ракиначка | 50 | 400 | 1200 | 250 | 3500 | 250 | 150 | 20000 | 105 | 111 |
| 25 | Предворичка | 30 | 150 | 600 | 100 | 1000 | 40 | 40 | 1500 | 43 | 36 |
| 26 | Паланка | 45 | 750 | 400 | 60 | 250 | 70 | 200 | 5000 | 180 | 196 |
| 1985 | 11190 | 32450 | 3230 | 48700 | 3541 | 7802 | 334110 | 3414 | 3701 |
ко – коња ергеле, го – говеда, ов – оваца, коз – коза, св – свиња, пч – пчела трмака, ви – мотика винограда, шљ – шљива, ку – кућа, гл – глава
К.Н6 1519. Началник среза јасеничког окр. смедеревсог
31 декемвра 1847. године подпоручик,
У Паланки Нестор Аврамовић
Комплетни статистички подаци за цео срез
Славному Началничеству окружија смедеревског
Началника среза јасеничког —
полугодишње — известије
Настојећим полугодишњим известијем овим не пропуштам славно Началничество о обстојателствама у срезу овом и то: од 1. јулија до конца декемвра о.г. у сведеније поставити.
Но 1519 Началник ореза Јасеничког
31. декемвра 1847. године подпоручик,
У Паланки Нестор Аврамовић
Срез јасенички, окр. смедеревског
Колико су у којој обштини земљеделци од посејаног усева плода добили сиреч:
колико је једна ока посејаног усева ока плода принела (1 ока = 1,28кг).
| у с е в | п л о д | |||||||||||
| Обштина | пш | је | ов | кр | ел | ку | пш | је | ов | кр | ел | ку |
| 1. С. Аџибегов. | 1 | 1 | 1 | 9 | 11 | 180 | ||||||
| 2. Н. „ | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 9 | 11 | — | — | — | 180 |
| 3. Глибовачка | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 6 | 5 | — | 10 | — | 100 |
| 4. Марковачка | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 9 | 12 | — | — | — | 185 |
| 5. Липовачка | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 8 | 10 | — | — | — | 182 |
| 6. Водичка | 1 | 1 | 1 | 1 | — | 1 | 10 | 10 | 8 | 12 | — | 120 |
| 7. Церовачка | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 12 | 8 | — | 13 | — | 150 |
| 8. В. Орашанска | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 9 | 12 | — | — | — | 200 |
| 9. Крњевачка | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 11 | 12 | — | — | — | 160 |
| 10. Башиначка | 1 | 1 | —. | 1 | — | 1 | 10 | 9 | — | 10 | — | 190 |
| 11. Ковачевачка | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 8 | 10 | — | 14 | — | 170 |
| 12. Граничка | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 11 | 9 | — | 10 | _ | 140 |
| 13. Дубоњска | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 7 | 10 | — | 11 | — | 100 |
| 14. В. Кршљан. | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 12 | 11 | — | 13 | — | 135 |
| 15. Голобочка | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 20 | 12 | — | 14 | _ | 150 |
| 16. Селевачка | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 12 | 10 | — | — | — | 240 |
| 17. Мраморачка | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 6 | 7 | — | 9 | — | 135 |
| 18. М. Плана | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 10 | 9 | — | — | — | 120 |
| 19. Трновачка | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 8 | 9 | — | — | — | 195 |
| 20. В. Плана | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 8 | 9 | — | _ | — | 180 |
| 21. Кусадачка | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 12 | 10 | — | — | — | 130 |
| 22. Кошарњан. | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 15 | 13 | — | — | — | 150 |
| 23. Предвори. | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 14 | 12 | — | — | — | 145 |
| 24. Азањска | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 15 | 13 | — | — | _ | 155 |
| 25. Ракиначка | 1 | 1 | — | 1 | — | 1 | 13 | 12 | — | 10 | — | 190 |
| 26. Паланачка | 1 | 1 | — | — | — | 1 | 14 | 13 | — | — | — | 160 |
| Сума | 26 | 26 | 1 | 11 | 0 | 26 | 278 | 269 | 8 | 126 | 0 | 4142 |
пш – пшеница, је – јечма, ов – овса, кр – крупника, ел – елде, ку – кукуруза
К.Но 1519. Началник среза јасеничког
1. декемвра 1847. године подпоручик,
У Паланки Нестор Аврамовић
Срез Јасенички, окр. смедеревског
они лица који су највише у којој обштини плугова земље узорала и усевом засејала и тога ради пред обштином похваљени
| Число плугова узоране земље и усевима засејане земље | |||||||
| Име и презиме | Обштина | пш | је | ра | ов | ку | Свега |
| 1. Милош Живановић | Глибовца | 10 | – | – | 1 | – | 11 |
| 2. Богдан Петровић | Водице | 4.5 | – | – | – | – | 4.5 |
| 3. Сретен Марковић | Водице | 4 | – | – | – | – | 4 |
| 5. Петар Урошевић | Церовца | 4 | – | – | – | – | 4 |
| 6. Милић Николић | В. Орашја | 4 | – | – | – | – | 4 |
| 7. Стеван Миловановић | Крњева | 3 | – | – | – | – | 3 |
| 8. Аврам Средојевић | Башина | 5 | – | – | – | – | 5 |
| 9. Петар Марковић | Ковачевца | 7 | – | – | – | – | 7 |
| 10. Вукадин Величковић | Граница | 6 | – | – | – | – | 6 |
| 11. Обрад Ивановић | Граница | 6.5 | – | – | – | – | 6.5 |
| 12. Маринко Јовановић | Дубоне | 5 | – | – | – | – | 5 |
| 13. Гаја Радојковић | В. Крсне | 8 | 2 | – | – | – | 10 |
| 14. Милинко Витин | В. Крсне | 10 | – | – | – | – | 10 |
| 15. Павле Арсенијевић | Голобока | 7 | – | – | – | – | 7 |
| 16. Јанко Глишић | Селевца | 8 | – | – | – | – | 8 |
| 17. Тоша Николић | Мраморца | 7 | – | – | – | – | 7 |
| 18. Милован Ракић | М. Плане | 4 | – | – | – | – | 4 |
| 19. Вучко Барјактар | В. Плане | 7 | – | – | – | – | 7 |
| 20. Милоје Аврамовић | Кусадка | 7 | – | – | – | – | 7 |
| 21. Петар Стабловић | Кошарње | 9 | 3 | – | – | – | 12 |
| 22. Риста Живковић | Предворице | 3 | – | – | – | – | 3 |
| 23. Никодије Јовановић | Азање | 15 | – | – | – | – | 15 |
| 24. Иван Симић | Ракинца | 3 | – | – | – | – | 3 |
| 25. Тодосије Симић | Ракинца | 4 | 2 | – | – | – | 6 |
| Сума: | 151 | 7 | 0 | 1 | 0 | 159 |
пш – пшеница, је – јечма, ра – ража, ов – овса, ку – кукуруза
К. Но 1519. Началник среза јасеничког,
Крајем 19. и почетком 20. века, живот радника је био тежак. Радили су ”по цео дан” а лоше су били плаћени. Рад је почињао у 2 и 3 ујутру, а завршавао се у 10 и 11 сати увече. Временом су се радници удружили и успели да радно време смање са 18 – 20 на 14 – 15 радних часова. Иако сада изгледа немогуће да неко ради 18 – 20 сати дневно, то је некада била свакодневна појава. Скраћење радног времена на 14 – 15 радних часова дневно је био велики успех. Наравно, послодавци су покушавали да врате пређашње стање јер им је такав рад доносио већу зараду и продуктивност а за тај посао исплаћивали су дневницу од само 1,60 – 2 динара.
Дневница није била већа ни када се радило на „парче“, а далеко су теже пролазили они који су радили под „ајлук“ (на погођено); успевали су да зараде једва 0,80 – 1 динар са станом и храном. Становали су по тесним, мемљивим и загушљивим собицама, а за храну су добијали пасуљ, купус, проју, и тако стално.
Првог јуна 1911. године ступио је на снагу Закон о радњама, за који су се много година раније почели да боре радници. Али, њихова ишчекивања су била изневерена. Иако је Законом предвиђено да радни дан траје 10 часова, а недељни одмор 36 часова, наставило се и даље са радним даном од 12 па и више часова. Било је случајева где су послодавци искључиво држали децу као раднике, са радним временом од 15 и 16 часова дневно. Такође, један послодавац је држао ученике испод 14 година старости…
За време Балканских ратова, није било ништа боље. Иако је услед поновне мобилизације 1913. године дошло до нагле оскудице у радној снази, наднице су у Паланци остале непромењене. Привидни изузетак су у томе једино чинили обућарски и опанчарски радници, који су успели да своје наднице нешто повећају, али им је зато радно време било продужено. Радили су преко 12 часова дневно, док се радно време осталих радника, чије наднице нису ни биле повећане, отприлике овако кретало: столари су на послу проводили 11 часова, трговачки помоћници 16, абаџије 16 итд. Другим речима, Закон о радњама је био потпуно суспендован док су се цене повећавале.