bookmark_borderŠirenje filoksere u Srbiji i propast vinove domaće loze

Ширење филоксере у Србији и пропаст домаће винове лозе

Београд, 8. марта 1885.

Господину министру просвете и цркв. послова

Господине,

Стална комисија за испитивање филоксерне заразе и средстава противу ње, састаће се у недељу 10. т. м. на свој главни скуп на коме ће учествовати и њени чланови из унутрашњости и на коме ће се утврдити распоред рада за ову годину и проучити предложене измене и допуне у закону и правилима за извршење закона о филоксери.

  1. август 1883. године
    У Београду

Господину министру просвете и црквених послова

Господине,

Прегледом винограда од стране стручњака у прошлој години констатована су огњишта филоксерне заразе не само у виноградима око Смедерева и
Пожаревца него и у некии другим местима ових округа; даље у округу београдском и крагујевачком и у брзопаланачком срезу округа крајинског.

На срећу појав заране још је спорадичан и на ограниченим просторијама, те је третирање и уништавање исте још могуће. И ако је велики део винограда испитан и прегледан, опет зато за преглед осталих потребно је много опремних лица, тим пре, што се и већ прегледани морају сваке годдине поново прегледати. Ово прегледање винограда ради филоксерне заразе било би најлакше и најсигурније, кад би свуда у земљи било таквих лица, која би вична била да филоксерну заразу разпознаду и чим је у виноградима своје околине примете, да одма о томе учине доставу, како би третирање заразе могло се предузети докле је она још у почетку.
За ово би најподеснији били учитељи основних школа, који би ово осмотрење винограда своје околине могли обављати без икаквог уштрба за свој наставнички позив…

  1. јуна 1884.
    У Београду

Извор

bookmark_borderOdobrenje Jaseničanima da mogu krčiti rodnu goru za vinograde – 1840.

Совету књажества србског

Сматрајући нуждним да са согласијем Совета издамо решеније на представленије Попечитељства внутрени дела у призренију крчења горе, сообштавамо Совету на разсмотреније исто Попечитељство внутрени дела представленије и очекујемо да нам оно о том поднесе мненије своје заједно с повраћениjем акта.

Намесници књажевског достоинства:

Представник књажеоки Председатељ Совета Член Совета

попечитељ инострани дела, генерал-мајор, полковник,

кавалер, кавалер, Т. Вучић Перишић

Авр. Петронијевић Јефрем Обреновић

ВНо 28.

8. јануарија 1840.

У Београду


Наместничеству

Из послати Совјету с високим писмом наместничества од 8. т. м. В.Но 28. акта, увидио је Совет да Јасеничани окружија смедеревског, желе родну гору за винограде и јасенички луг између села Водице и Предворице лежећи зa ливаде крчити.

У ком предмету Совет је мненија: да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било. Што се пак крчења јасеничког луга за ливаде тиче, Совет је мненија да се не само не одобри проситељима речени луг за ливаде крчити, но што више да се усугуби надзирање и чување предпоменутог луга, за правитељствене потребе.

Које мненије своје, с повраћенијем приложени акта, има Совет чест Наместничеству ради високог његовог у томе согласија и даљег употребленија учтиво предложити.

Но 39. Да се експ.

10. јануарија 1840.   Марковић

У Београду

АС — Совет — 21 — 1840.

Извор

bookmark_borderKrčenje rodne gore između sela Vodice i Pridvorice – 1839.

Крчење родне горе између села Водице и Придворице ради сађења винове лозе

Високославному књажества Сербије
Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија
смедеревског — рапорт

Начадник среза јасеничког окружија смедеревског Петар Степановић рапортом својим од 4. тек. Но 1075. јавља Началничеству овом, да су му више пута они људи који винограда своји немају предстајали да им се родна гора дозволи требити и у њој овакове садити, а такођер и они који ливада своји немају молу да им се у јасеничком лугу између села Водица и Предворице између родне горе овакове требити допусти, но премда је то од више година забрањено да се у јасеничком лугу, како родна, тако и неродна одрасла гора, због правитељствени послова, када би нуждно за топовске кундаке и тим подобно било, забрањено, није Началничество ово одобрити зактевању њином могло, ради чега пита високославно књажества Сербије Попечитељство внутрени дела, за наставленије.

Но 1513.                                                                          Началник
14. декемвра 1839.                                              окружија смедеревског,
У Смедереву                                                            Стефан Петровић

****

Писар,
Стефан Георгијевић

Попечитељству внутрени дела

На представленије Попечитељства внутрени дела с писмом од 22. пр. м. и год. Но 5690. у смотрењу захтевања Јасеничана окружија смедеревског да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг између села Водице и Предворице лежећи, за ливаде крчити, учињено нам, ми смо са Совјетом решили, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се тиче јасеничког луга: луг исти као што је одавно за правитељствене потребе чуван досад, тако исто да се надзираније истог препоручи Началничеству и да му се строжајше забрани, дозволенија ником давати у њему дрва сећи, но да се унапредак за правитељствене само потребе чува.
С решенијем овим којег извршеније препоручује се Попечитељству внутрени дела повраћа му се и приложени акт.

Наместници Књажеског достоинства:

Представник књажески,                                                      Председатељ Совјета,
попечитељ инострани дела,                                                            генерал-мајор
кавалер,                                                                                                 кавалер,
Авр. Петронијевић                                                                    Јефрем Обреновић

ВНо 2435. од 1839. године
13/1. јануарија 1840.                                                            Член Совјета, поковник,
У Београду                                                                            Т. Вучић Перишић

***

Началничеству окружија смедеревског — у Смедереву

У смотренију том, што су Јасеничани, тамошњег окружија, захтевали, да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг, између села Водице и Предворице, лежећи за ливаде крчити, добило је Попечитељство внутрени дела, по рапорту Началничества од 14. дек. пр. г. Н. 1513. височајше решеније наместничества књажеског достоинства под 13. тек. ВН. 2435. са согласијем Совјета учињено, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се пак јасеничког луга тиче, предпохваљено Наместничество не одобрава вишенаведено нредложење Началничества, по тому, што је исти луг одавно за правитељствене потребе чуван досад, притом изволело је под истим височајше препоручити, да се никоме не дозволи у истоме лугу дрва сећи, но да се и у напредак за правитељствене само потребе чува.

Изјављујући Началничеству височајше решеније ово, Попечитељство внутрени дела препоручује му, да предизложено решеније, касателно сечења родне горе и крчења за винограде надлежним путем у дејство приведе, имајући надзираније поменутог јасеничког луга на себе примити, и никому не дозволити у њему дрва сећи, почем је за потребе правитељствене нуждан.

ПН. 178.
19. јануарија 1840.
У Београду
АС — МУД — П — III — 143 — 1840.

Извор

bookmark_borderVinova loza, grožđe i vino

Brežuljkasti predeli oko Jasenice su pogodni za uzgajanje vinove loze. I pored toga, početkom 19. veka, gajenje vinove loze retko je bilo zastupljeno. Stanovništva je bilo malo i uglavnom su se bavili stočarstvom. Vinova loza se gajila samo za sopstvene potrebe.

Razvojem trgovine i doseljavanjem stanovništva, povećavaju se površine pod vinovom lozom.

Nekada se sadila stara pitoma vinova loza. Ali su krajem 19. veka, pojavom filoksere (vrlo male životinje), većina vinograda, koja se nisu nalazila na peskovitom tlu, su propali. Zato su podignuti okalemljeni vinogradi na američkoj podlozi.

Početkom 20. veka, u oblasti oko Jasenice, stara domaća vinova loza se nalazila na samo 7%, rodni hibridi na 24% a vinova loza na američkoj podlozi na ostalih 59% od ukupne površine svih vinograda.

Najradije su se kalemile sledeće sorte: kameničarka, skadarka, belka, (sitna i krupna Smederevka), dinka i začinak, a ređe: lisičarka, malaga, gak, retko grožđe i drenak.

Koristile su se prskalice, mehovi za sumporisanje, makaze i kalemaraski noževi.

U vinogradu je bilo pet glavnih radova: odgrtanje, zalamanje, prašenje, berba i zagrtanje.

Grožđe se bere u septembru. Dok grožđe zri, čuva ga pudar. Obično su ga angažovala nekoliko domaćina da im čuva vinograde a plaćali su ga srazmerno broju čokota.

Prilikom berbe grožđa, klala se stoka za ćevape a pilo se staro vino.

Po nekoliko lepih i zdravih grozdova su se sekli zajedno sa lozom. To su evenke. Stavljali su se na mesta gde je duvala promaja – da se grozd osuši i da se ne ubuđa; i na ne previše hladno mesto – da ne izmrzne (obično na tavanu). Tako grožđe ostane sveže par meseci i jede se zimi.

Kako se od grožđa pravi vino (a vino se koristi za Sveto pričešće), ljudi su veoma postovali grožđe. Kada su jeli grožđe, sve sto ostane su pažljivo skupljali i sklanjali na neko drvo ili uzvišenje da se ne gazi jer je to od Boga grehota.

Nekada su podrumi bili po vinogradima. Tada se grožđe bralo u čabrove, kljukalo (muljalo) u samom vinogradu i sipalo u bačvu ili kacu. Kada se pričalo koliko ko ima grožđa, govorilo se koliko ko ima čabra obranog grožđa.

Kasnije, kada su podrumi premešteni kod kuća, grožđe se bralo u batare kojima su se punila kola. Tada se brojilo koliko ko ima kola grožđa.

Kada se kola napune, terala su se kući ispred podruma. Iz kola se grožđe sipa u čabar u kome se kljuka drvenim kljukačem. Posle se kljuk sipa u bačvu.

Bačvu najlakše opere dete; uđe u bačvu i četkom ili metlom dobro opere. Ali najbolje se bačva očisti od buđi, kada u njoj prevri šljiva.

Bure ne sme biti buđavo ili od rakije. Pre upotrebe bure treba isprati vrućom vodom i zapariti kako bi voda izvukla što više mirisa iz duga. Zatim se ispere hladnom vodom i iscedi se. Ako je bačva ili bure buđavo, skida se jedno dno, da se duge ostružu.

Bolest vinu dolazi od bureta i podruma.

Kada se kljuk staloži i izbistri, dobija se slatko vino – šira, koga piju žene i deca. Za belo vino, šira se odmah pretače u drugu burad. Za crno vino, čeka se da šira prevri sa kominom i da u njoj bude 17 dana, pa se tek onda pretače u burad. Takvo crno vino se zove samotok. Kada se iz komine istoči svo vino, sipa se voda, pa se dobije – šiler (slabo, dečije i žensko piće).

Po nekada se vino presecalo da uvek ostane slatko: ostavi se neukljukanog (neizmuljanog) grožđa. Na polovini vrenja belog vina, ostatak grožđa se ukljuka (izmulja), procedi i ta šira se sipa u vino, te ga preseče. Tako belo vino ostaje uvek slatko. Da bi to vino bilo jos slađe, neki su dodavali i šećer.

Prilikom branja grožđa, birali su se najbolji grozdovi kameničarke. Stavljali su se na promaju (obično na tavanu) da se prosuše. Čistili su se od truleži i prljavštine i stavljali su se u poseban čabar. Prelivali su se crnim prevrelim vinom i ostavljali do zime. Zimi se odatle točio bermet – lepo vino koje miriše na grožđe. Grožđe iz bermeta se davalo bolesnicima da se oraspolože a inače se jelo uz Veliki post.

U davna vremena se vino pilo iz vrgova. Kasnije se vino točilo iz bureta na šajtov i na nategu u gostare a iz njih se sipalo u čaše. Ako je gost važan, sipa mu se velika čaša. Ako je običan, sipa mu se mala čaša.

Prvo se toči šiler, pa crno vino i tek po Božiću, belo vino.

Vino se nije kralo jer je to zakon Božiji.

Komina se ostavlja ze pečenje rakije komovice i za sirće.

Vinsko sirće se pravi tako što se komina ostavi u buretu da se ukiseli (na što toplijem mestu). U takvu kominu se sipa crno prevrelo vino i opet se ostavi (otvoreno prema Suncu) da se ukiseli.

Kralj Stefan Dečanski je meru kojom se određivalo vino koje pripada kaluđeru usekao u kamenu i prizidao pri vratima manastirskog podruma. Ovako nešto postojalo je pri svakom manastiru.

izvor