bookmark_borderProgramski savet spomen kuće Pera Todorović

У Смедеревској Паланци је конституисан Програмски савет Спомен-куће „Пера Тодоровић“. За председника је изабран Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине и актуелни председник Грађевинског одбора за изградњу поменутог објекта, за секретара дипл. правник Гордана Костић, за потпредседника историчар уметности Стеван Мартиновић и за заменика председника челник ЗТУ „Видовача“ Мића Загорчић.

– Изградња се приводи крају, рачунам да ће све бити готово до половине текуће године, а да би Спомен-кућа функционисала на задовољство свих нас, потребно је да на време осмислимо садржај њеног рада – заложио се Мића Загорчић.- У то треба да се укључе и неке релевантне установе као што су Културни центар, Народни музеј, Историјски архив, Библиотека „Милутин Срећковић“ и др. – На нама је да предложимо и одлучимо шта ће се све тамо налазити и чувати, односно како ће тећи рад Спомен-куће с обзиром да Водице треба да постану и прво Новинарско село у Србији.

Славољуб Ђурић је оценио да је ово право време да се започне са предлогом садржаја рада Спомен – куће која чим грађевински радови буду завршени, одмах отпочне са реализацијом програмских активности. Оно што је присутно од самог старта њене изградње, јесте та визија Смедеревске Паланке као града будућности.

-Смедеревска Паланка, по некој мојој процени, за неколико година неће изгледати овако, а један од ослонаца ће бити и Спомен-кућа „Пере Тодоровића“ – додао је Ђурић.- Оно на чему желимо да градимо будућност, поред осталог, је и развој туризма с обзиром да смо близу Београда и да имамо шта да покажемо као туристичку понуду. С обзиром да је ово подручје и историјски значајно, ићи ћемо да неке догађаје осветлимо. Овај Програмски савет би практично имао два задатка: да осмисли садржај рада Спомен-куће и како да привучемо људе од струке да дођу и дају свој допринос остваривању нашег циља. Кућа би требало да буде стециште и седиште неких специјализованих удружења, а у духу имена и дела Пере Тодоровића.

Слободан Тодоровић-Токи је предложио да се упоредо са другим активностима решава питање вешања и осветљења уметничких слика како би се у адекватном простору за то повремено приређивале и изложбе, што не треба схватити као конкуренцију Народном музеју, већ као још једно галеријско место. Ту треба да има места и за сликарски еснаф, Клуб новинара Смедеревске Паланке итд. Он се заложио да се покрене и годишњак књижевно-новинарске варијанте који би био посвећен активностима Спомен-куће.

Дејан Црномарковић је предложио да се Спомен-кућа писмом обрати школама у Србији, да у Водице долазе, екскурзије, ђаци и њихови наставници, да све то прате лепо осмишљени садржаји.

-Ми смо пре неколико година, искористивши неке приватне везе и то да је он мој деда, успели да из стана Божидара Трудића у Београду донесемо овде његов клавир, уметничке слике, радни сто, нотне записе, а прва идеја је била да нешто од тога евентуално сместимо у Спомен-кућу Пере Тодоровића, што би могло бити културна и историјска атракција – нагласио је Црномарковић.- Клавир заиста изгледа добро, стар је преко 200 година, и интересантно га је видети. Логичније је да све то иде у Нижу музичку школу, али мени се допада да то буде у Водицама, јер су Пера Тодоровић и композитор Божидар Трудић били и најјачи ликови нашег краја. То би могла бити још једна понуда Спомен-куће, ако не спомен-соба а оно бар кутак и сећање на човека који је завршио два факултета и, поред осталог, компоновао „Оду родном граду“. Он је сликао, писао, компоновао…

Izvor

bookmark_borderRadovi na spomen kući Pere Todorovića 2015.

Сумирани резултати рада на Спомен-кући Пере Тодоровића у Водицама: ПРЕДСТОЈЕ ЗАХТЕВНИ УНУТРАШЊИ РАДОВИ

Уложићемо напор да се овај објекат заврши и стави у функцији до краја 2016. године, а надам се  да ћемо дотле развити идеју да Водице буду прво Новинарско село у Србији – заложио се Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.

Активисткиње Завичајно-туристичког удружења  „Видовача“, припремивши традиционални „Водички астал“, дочекали  су у Спомен-кући Пере Тодоровића (објекат у изградњи) генералног секретара Нина Брајовића и члана Извршног одбора Удружења новинара Србије  и дописника „Политике“ из Подунавског округа Снежану Милошевић. Председник Миодраг Мића Загорчић, упознајући их са својим сарадницима, посебно је представио председника Књижевног клуба „Пера Тодоровић“ Слободана Тодоровића-Токија и првог донатора за изградњу Дома српског новинарства архитекту Аврама Крстића.

Овај сусрет, који је био и прилика да се сумира шта је све завршено и шта још треба урадити  на Спомен-кући,  искоришћен је да се обелодани и једна лепа идеја, чија реализација треба да доведе до установљења новинарске награде за фељтон „Пера Тодоровић“. Нино Брајовић се заложио да се та награда, истакавши да се фељтон данас налази у кризи, додељује сваке друге  године. Став је да званичан предлог кровном Удружењу учини недавно основана Секција штампаних медија Шумадије и њен први председник Дејан Црномарковић.

Разговори о даљем току радова на изградњи Спомен-куће настављени су у Смедеревској Паланци с председником Грађевинског одбора и актуелним председником Скупштине општине Славољубом Ђурићем и његовим сарадницима, а у томе је учествовао и директор Народног музеја Стеван Мартиновић.

Кад смо пре неколико година кренули у овај подухват мало је ко веровао да ћемо га успешно довести скоро до фазе која је све ближа завршетку – казао је Ђурић- Економска ситуација у којој смо почелу изградњу није најбоља, али  смо ми  доказали да се све може упорношћу, залагањем и кад се зна циљ. Сад можемо казати да смо близу да радове приведемо крају, а сам објекат планираној намени. Данас ћемо договорити како да  уредимо простор око Спомен-куће, да завршимо електроинсталације и унутрашњост. Наше амбиције су да бар један део објекта ставимо у функцију. Сад нам је приоритет да припремимо материјал, посебно онај који се односи на дело и новинарски рад Пере Тодоровића. На овоме заједно радимо са Удружењем новинара Србије и ја овом приликом изражавам велику захвалност господину Брајовићу, чији је допринос овоме заиста грандиозан. Признање одајем и Миодрагу Мићи Загорчићу који је одлично координирао акцију изградње и још на томе неуморно ради. Да није његове енергије могуће је да би се у неким етапама изградње и застало. Речи захвалности упућујем и другим прегаоцима и бројним донаторима.

Нино Брајовић је напоменуо да се сваки пут кад дође у Водице и Смедеревску Паланку наоружа ентузијазмом, истакавши да су он и колегиница Милошевић домаћински дочекани у родном селу Пере Тодоровића.

Изградња Спомен-куће Пере Тодоровића је 2015. одмакла корак даље – оценио је Брајовић.- Пре краја календарске године довршена је септичка јама, а трудићемо се да до конца 2016. Кућу ставимо у функцију. То ће бити један музеј штампе, јер је Пера Тодоровић оставио српском новинарству, не само велико дело, него и значајан број својих новина, као што су „Огледало“, „Мале  новине“… То треба да  буде и важна туристичка тачка за ову општину и овај део Шумадије. Кућа ће бити стециште новинара, али и чланова ЗТУ „Видовача“. Ако су људи нечему посвећени, не видим препреку да се планови и остваре. Унутрашњи радови, који нас очекују, доста су захтевни и скупи. Оно што можемо урадити, а за шта није потребан велики новац, а на шта одмах треба прионути, то је  развој идеје да Водице буду прво и једино „Новинарско село“ у Србији. Људе који негују позитиван однос према новинарима као јавним радницима, позивам да заједно ступимо у везу са оним новинарима, које они воле и које поштују, па и са породицима оних новинара који нису међу живима, да се створи један пријатељски однос и тако оживотвори идеја о „Новинарском селу“. То не кошта много пара и биће задовољство да то урадимо већ током наступајуће године. Ово је практично позив Водичанима да се јаве ЗТУ „Видовача“ , Удружењу новинара Србије и општинским функционерима. Да  видимо шта можемо добром вољом и без великих пара да урадимо. То је посао у коме очекујем и помоћ институција, првенствено Народног музеја.

Миодраг Мића Загорчић је подсетио да је 6. јуна 2011. године забоден први ашов, односно почело копање темеља за Спомен-кућу. Истакао је да је и радостан и веома срећан што је практично за 2,5 године укровљена кућа, која је добрим делом грађена донацијама, али и средствима Општине и УНС-а. Средства су стизала и из других извора. Велики терет је управо поднело Удружење новинара и његов генерални секретар Нино Брајовић.

Задовољан сам што је Спомен кућа стигла до ове фазе изградње, а у 2016. морамо смоћи снаге, иако је тешко време, да подухват доведемо до краја – казао је Загорчић.- Испред себе имам фотографију људи, који су започели изградњу, па ми се намеће мисао да смо се много променили, хоћу рећи свом животу додали још неку годину. Ја бих се и овом приликом захвалио првом донатору и члану Грађевинског одбора Авраму Крстићу на залагању и труду који је уложио да овај објекат добије своје ново лице. Још се живо сећам кад смо прву седницу Грађевинског одбора одржали у школском  воћњаку, на плацу где је никла Спомен-кућа. Овде смо се сабрали да усвојимо извештај о раду у протекле четири године, а испред себе држим документацију о изградњи тешку 8,5 килограма. Са нашим закључцима и ставовима изаћи ће се и пред одборнике Скупштине општине. Надам се да ће бити и размотрен предложени финансијски буџет за наредну годину тежак милион динара, колико је потребно да Кућу завршимо. Време јесте тешко, али се надам да ћемо, кад смо све ово до сада урадити, довршити објекат који није само значајан за Водице и Смедеревску Паланку, већ и целу Србију.

Izvor

bookmark_borderPosthumna dodela povelje Branislavu Milovanoviću Rafu

Завичајно – туристичко удружење „Видовача“ обележило је две деценије од изградње моста на Јасеници у атару Водица и 10 година од смрти Бранислава Милановића – Рафа. Тим поводом на гробу некадашњег народног посланика и челника Холдинг корпорације „Гоша“ окупили су се његови сарадници, пријатељи и поштоваоци да му одају почаст и на овај начин изразе захвалност за све оно што је учинио за Водичане и ширу друштвену заједницу.

Branislav Milovanovic Raf

– Никад нисам радио у „Гоши“, а Бранислав Милановић – Раф је био мој пријатељ из лова – казао је Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“. – Он је много учинио за наше село, а нарочито кад је у питању изградња моста, која је трајала од 1992. до 1994. године. Премошћавање Јасенице одвијало се у времену велике кризе, али уз велику подршку Бранислава Милановића-Рафа. Водичани никада нису заборавили његову велику заслугу за успешан завршетак великог градитељског подухвата, па је наше Завичајно-туристичко удружење одлучило да му постхумно додели Захвалницу, коју ћемо предати његовој супрузи Дафини.

Лука Опачић, евоцирајући успомене на Рафа, рекао је да су 41 годину радили заједно, а неко време био му је и заменик. Сви договорили, који су се тицали фабрике и посла, завршавани су у року и квалитетно. Раф је на послу остајао до поноћи, јер му је фабрика увек била на првом месту. За њу се борио и жртвовао до последњег радног дана, а и касније кад се прихватио да буде председник Управног одбора Фабрике опреме за пољопривреду и грађевинарство.

Раф је, према ономе што је казао Срба Илић, био човек изузетних квалитета од кога се имало шта научити. Он га лично памти по добрим делима наглашавајући при том, да се остварила његова визија Индустрија „Гоша“ не би доспела у ситуацију у којој је сада. Паја Јовановић је подвукао да је Раф био велики човек и привредник, који је фабрику водио у најтежем времену.

Говорио је увек искрено и мудро, а овај инжењер га није доживљавао само као руководиоца, већ га је поштовао као рођеног стрица.

– Бранислав Милановић – Раф је имао идеје које су будиле наду и кад је није било на видику – рекао је Тома Радојковић. – Поверавао је задатке онима за које је био сигуран да ће их извршити.
Помогао је свакоме ко му се обратио за помоћ, посебно кад је посао био у питању. Свима је пружао шансу да раде и постану корисни чланови друштва. Делегација ЗТУ „Видовача“ накнадно ће Захвалницу, додељену Браниславу Милановићу – Рафу, уручити његовој супрузи, која из здравствених разлога није могла присуствовати овом скупу.

Извор

bookmark_borderPosthumna dodela povelje Milanu Mihajloviću

Видовданска повеља постхумно је додељена човеку који је оставио дубок траг у развоју родног села Водица.

Звичајно-туристичко удружење „Видовача“ у Водицама негује успомену на мештане који су оставили траг у култури и другим областима живота и рада. Један од таквих репрезената родног села знаменитог Пере Тодоровића био је, на жалост, рано преминули Милан Михајловић. Њему је недавно постхумно додељена Видовданска повеља као признање за изузетну посвећеност селу у коме је обављао многе друштвене дужности.

Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“, истиче да је он био вредан човек и велики ентузијаста,
који није узмицао ни пред једном препреком. У младости се истицао како врстан фолклорац и извођач народних песама у сеоском културно-уметничком друштву, чији је неко време био и председник. За време његовог мандата, подвлачи Загорчић, водичко културно-уметничко друштво је доживело прави процрат.

Запажен је био и његов рад у Фудбалском клубу, где се дуже време налазио на месту председника – подсећа Загорчић. – Ту сам се с њим зближио и започео плодну сарадњу. Успевао је да усклади
послове возача у некада моћном Трговинском предузећу „Узор“ и друштвене обавезе. Био је, поред
осталог, члан Савета, једно време налазио се на челу Извршног одбора, да би потом постао и председник Скупштине месне заједнице. Као секретар Месне заједнице био сам његов блиски сарадник, тако да смо заједно радили на реализацији многих пројеката.

Милан Михајловић (стоји, први са десна на лево)

Михајловић је био члан малобројне екипе одабраних, која је радила на осмишљавању Видовданског сабора, велике манифестације, која је окупљала многе културне посленике, истакнуте завичајце и друге јавне раднике, Био је први међу једнакима кад је текла акција санације сеоског водовода, а и кад је покренута иницијатива да се гради нови мост преко Јасенице.

– У тај посао ушли смо 1992. године – сећа се Загорчић. – Истовремено се радило на постављању
струјовода и насипању пута до извора минералне воде. Годину дана раније реновиран је сеоски Дом културе, обновљен рад Културно-уметничког друштва на чијем челу је био Слободан Тодоровић Токи, покренут је Ликовни викенд… Милан Михајловић је у свему томе активно учествовао.

Игром судбине, 1998. године умро је на задатку. Био је пошао на састанак, где је требало да се разговара о важним питања за будући развој села. Смрт га је покосила тек пошто је изашао из аутомобила. Иза њега су остали синови Мирослав и Милош. Млађи, Милош, је у име оца примио признање, Видовданску повељу, коју му је доделило Завичајно-туристичко удружење „Видовача“. То се догодило 15 година после изненадне смрти великог водичког неимара.

Извор

bookmark_borderRadovi na spomen kući Pere Todorovića 2013.

Podne ploče, donacija firme „Potisje“ iz Kanjiže za izgradnju spomen kuće novinara, polemičara i književnika Pere Todorovića stigle su u Vodice kod Smederevske Palanke, Todorovićevo rodno mesto.

„Potisje“ iz Kanjiže doniralo je 250 kvadratnih metara podnih ploča kao pomoć izgradnji spomen kuće.

Akciju izgradnje 2008. godine započelo je Udruženje novinara Srbije sa opštinom Smederevska Palanka i Zavičajno turističkim udruženjem „Vidovača’’.

Do sada su izgrađeni prizemlje i prvi sprat kuće koja je stavljena pod krov.

Svojim donacijama, osim „Potisja“ iz Kanjiže, izgradnji su se priključile i fabrike cementa „Lafraž’’, „Titan’’ i „Holcim’’, Industrija građevinskog materijala „Igma’’, špeditersko društvo „Transportšped’’, „Srbijašume““ i projektni biro „Kuća’’ Avrama Krstića iz Smederevske Palanke koji je besplatno uradio projekat spomen kuće.

Zavičajna kuća sa bibliotekom, etno zbirkom i konferencijskom salom nalaziće se u Vodicama, u dvorištu osnovne škole „Olga Milošević“, preko puta urušene kuće u kojoj je Todorović živeo.

U njoj će biti sedište Zavičajnog društva “Vidovača” kao i prostor za etno izložbe i novinarske skupove.

Zdanje će služiti podsećanju na život i delo jednog od najznačajnijih srpskih novinara, pisaca, polemičara, prevodilaca i političara s kraja 19. i početka 20. veka.