bookmark_borderSpahijski desetak iz sela Vodice 1831. godine

Интересантан је податак да се нико од водичана не налази на ‘списку трговаца свињама и другом стоком из нахије смедеревске’ из 1831. године.

Спахијски десетак прикупљен у селу Водице исте, 1831. године:

 Гроша71
 пара22
 Пшенице ока470
 Јечам ока465
 Овас ока
 Раж ока315
 Кукуруз ока620
 Кошнице ока30
 Вино ока

bookmark_borderUkidanje alija – 1841.

Укидање алија

 Попечитељству внутрени дела

На честократна прошенија сељана да се са алијама, које их при умноженију и распространенију садашњем притесњавају, каково расположеније учини, ја сам, по подобателном предмета истог разсмотренију, у согласију са Совјетом решио, да се унапредак све шумске алије, осим једног забрана Рогот, (који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија” укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима као и у осталим правитељственим шумама наплаћује.
Решеније ово сообштавам Попечитељству внутрени дела, ради његовог знања.

ВНо 991.
11. августа 1841.                                                             Михаил М. Обреновић
У Београду

Свима началничествама

Његова светлост, милостивејши господар и књаз наш, благоволео је са согласијем високославног Совета, на честократна прошенија сељана, да се са алијама, хоје иј при умноженију и распространенију притесњавају, каково расположеније учини решити: да се у напредак све шумске алије (осим једног забрана Рогот, који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија”, укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима, као и у осталим правитељственим шумама, наплаћује.
Ово решивши, благоволела је његова књажеска светлост височајшим предписанијем својим од 11. т. м. ВНо 991. Попечитељству внутрени дела, исто решеније, ради извршенија препоручити.
Следујући дакле височајшему налогу овом, Попечитељство внутрени дела сообштава преднаведено решеније Началничеству окр. Н. препоручује му, да га оно обнародује.

ПНо 3748.                                                                 Да се.експед.
20. августа 1841.                                                      Ј. Ник.
У Београду
АС — МУД — П — XI — 3 — 1841.

Извор

bookmark_borderPostupak prilikom kupoprodaje turskih imanja – 1839.

Поступак приликом купопродаје турских земаља

 Свим окружним началничествама

Наместничество књажеског достоинства изволело је под 5. тек. ВНо 2229. у согдасију са Совјетом поводом представленија Попечитељства овог височајше решити, да турски поданици изван границе Отечества нашег живећи, који у нашој страни имају винограде, земље и проча непокретна добра, за која би достаточне документе имали да су истинито њиова, кад би такова продати хтели, могу погодбу с купцем при Карантину свршити, без да се трошити морају док период карантински одлеже и у место, гди добра имају, дођу, а притом, кад се купац и продавац погоде и писмено сверху тога између себе начине, да се Карантин такову (писмено) сведочбе ради подпише, које ће, кад се окружним судовима на потврђење поднесе, важност код исти имати, купац пак да дужан 6уде за подпис карантински један цванцик у касу карантинску платити.

Попечитељство је о овоме известило карантине и издало им препоруку, да смотренију то по истој уредби дејствују, која се и Начелничеству тамошњем сведенија ради сообштава, с тим да ју оно надлежним путем и народу подручног му окружија обзнани.

Но 5564.
14. декемврија 1839.
У Београду
АС — МУД — П — I — 5 — 1840.

Извор

bookmark_borderKrčenje rodne gore između sela Vodice i Pridvorice – 1839.

Крчење родне горе између села Водице и Придворице ради сађења винове лозе

Високославному књажества Сербије
Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија
смедеревског — рапорт

Начадник среза јасеничког окружија смедеревског Петар Степановић рапортом својим од 4. тек. Но 1075. јавља Началничеству овом, да су му више пута они људи који винограда своји немају предстајали да им се родна гора дозволи требити и у њој овакове садити, а такођер и они који ливада своји немају молу да им се у јасеничком лугу између села Водица и Предворице између родне горе овакове требити допусти, но премда је то од више година забрањено да се у јасеничком лугу, како родна, тако и неродна одрасла гора, због правитељствени послова, када би нуждно за топовске кундаке и тим подобно било, забрањено, није Началничество ово одобрити зактевању њином могло, ради чега пита високославно књажества Сербије Попечитељство внутрени дела, за наставленије.

Но 1513.                                                                          Началник
14. декемвра 1839.                                              окружија смедеревског,
У Смедереву                                                            Стефан Петровић

****

Писар,
Стефан Георгијевић

Попечитељству внутрени дела

На представленије Попечитељства внутрени дела с писмом од 22. пр. м. и год. Но 5690. у смотрењу захтевања Јасеничана окружија смедеревског да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг између села Водице и Предворице лежећи, за ливаде крчити, учињено нам, ми смо са Совјетом решили, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се тиче јасеничког луга: луг исти као што је одавно за правитељствене потребе чуван досад, тако исто да се надзираније истог препоручи Началничеству и да му се строжајше забрани, дозволенија ником давати у њему дрва сећи, но да се унапредак за правитељствене само потребе чува.
С решенијем овим којег извршеније препоручује се Попечитељству внутрени дела повраћа му се и приложени акт.

Наместници Књажеског достоинства:

Представник књажески,                                                      Председатељ Совјета,
попечитељ инострани дела,                                                            генерал-мајор
кавалер,                                                                                                 кавалер,
Авр. Петронијевић                                                                    Јефрем Обреновић

ВНо 2435. од 1839. године
13/1. јануарија 1840.                                                            Член Совјета, поковник,
У Београду                                                                            Т. Вучић Перишић

***

Началничеству окружија смедеревског — у Смедереву

У смотренију том, што су Јасеничани, тамошњег окружија, захтевали, да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг, између села Водице и Предворице, лежећи за ливаде крчити, добило је Попечитељство внутрени дела, по рапорту Началничества од 14. дек. пр. г. Н. 1513. височајше решеније наместничества књажеског достоинства под 13. тек. ВН. 2435. са согласијем Совјета учињено, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се пак јасеничког луга тиче, предпохваљено Наместничество не одобрава вишенаведено нредложење Началничества, по тому, што је исти луг одавно за правитељствене потребе чуван досад, притом изволело је под истим височајше препоручити, да се никоме не дозволи у истоме лугу дрва сећи, но да се и у напредак за правитељствене само потребе чува.

Изјављујући Началничеству височајше решеније ово, Попечитељство внутрени дела препоручује му, да предизложено решеније, касателно сечења родне горе и крчења за винограде надлежним путем у дејство приведе, имајући надзираније поменутог јасеничког луга на себе примити, и никому не дозволити у њему дрва сећи, почем је за потребе правитељствене нуждан.

ПН. 178.
19. јануарија 1840.
У Београду
АС — МУД — П — III — 143 — 1840.

Извор

bookmark_borderUkaz kneza Mihaila Obrenovića o lovljenju divljači – 1840.

Попечитељству внутрени дела

Сходно предложенију Попечитељства внутрени дела, учињеном Совјету под 18. марта т.г. Но 4638. од год. 1839. са согласијем Совјета нашао сам за добро издати следујућу заповест у призренију лова невредоносни дивљачи.

  1. Jелене и кошуте ловити засада сасвим забрањује се.
  2. Зецове, дивље козе и за јело способно птице, осим чворака, дивљи голубова м врабаца, није свободно ловити од почетка частног поста до Петрова Дана, и
  3. Ове последње птице, т.ј, чворке, дивље голубове и врабце, као и вредносну хиштну животињу, свободно је у свако доба убијати.

По овому препоручујем Попечитељству внутрени дела, да исту заповест лосредством Началничества обнародује, с истолкованијем, да се ова зато издаје, што би иначе, при неограниченију дозволенија ловлења, невредоносна дивљач у Србији сасвим утаманила се. При овом нека Попечитељство внутрени дела, као што је и само за добро нашло, учини наредбу, да окружне и срезске власти држе рачун од преступника првог и второг правила и такови да Попечитељству, с концем године пошљу, како ће се оно моћи таковим назначенијама ползовати при сочињавању обширнији у призренију томе правила и опредељивању казни за непослушатеље правила ови.

ВНо 640.
25. маја 1840.
У Крагујевцу                                                                                  Михаило М. Обреновић
АС — МУД — П — I — 14 — 1840.

Извор

bookmark_borderUšoravanje sela 1837 – Ukaz Miloša Obrenovića

Ушоравање села

Указ
Нашему Управителному Совјету

Путовавши данас од Крагујевца довде, приметили смо, да народ много сам себи шкоди тим, што села нису ушорена, а уједно сбијена, већ цео атар једног села заузели су људи истог села кућама и сградама својима, тако да нити имају, као што треба, њиве, ни ливаде, ни испуст, ни шуме, већ испречали су једни другима просторе, на велику штету обштествену и поособену.
За уклонити препјатствија ова ко умноженију благостојанија народног, сходно разговору, који смо имали са Совјетом у предмету истом, нашли смо за добро решити, да се села у једно сбијају и ушоравају и већ смо издали налог комисији, изићи имајућеј у Лепеницу, да села Чумића, Трнаву и Жабаре ушори.
У следствију овог решенија нашег издајемо Совјету овај указ, којим препоручујемо да Совјет циркулира по целому Отечеству нашему, да власти и старешине толкују народу штету, произлазећу одтуда, што су села растркана и ползу која произлази од ушоренија села и сбијања кућа у једно, па да свим силама постарају се како старешине, тако и кметови мало по мало села уједно сбијати и ушоравати, да би се благостојаније народно, одтуда произлазеће, умножавало.

Но 811.
8. марта 1837.                                                                                         Милош Oбреновић,
У Жабарима                                                                                               књаз србски

По заповести књаж.
Јаков Живановић,
директор Канц. књаж.

АС — Совјет — 111 — 1837.

Извор

bookmark_borderGrađenje ćuprije na Jasenici 1825. godine

Ваше сијателство, милостивејши нам господару г. Милошу

Усуђујемо се јавити вашему сијателству за ћуприју која јест код Асан паше Паланке на Јасеници што сте вашу премилостиву заповест на нас изручили да је нову градимо. Будући мисмо мајсторе нашли који би је оградили, но нисмо смели без вашего дозволенија дати које они ишту новце, будући да они ишту 180 гроша да сами оцеку, превуку и сасвим сверше а о својој рани, а кад би ми превукли могли би бити за 150 гроша, а другачије никако. А из тога ипаки вам повествујемо за проче разваљене су и оне морају се све нове градити. А на више реченој великој ћуприји само су шипови здрави а друго све мора бити ново. И молимо на наша сија прошенија да нам отпишете како ћемо за сија деланија поступити.

Јесам вам
покорнејши слуга,
у В. Плани                                                                                         Ранко Мајсторовић,
1825. априла 20.                                                                                            кнез
АС — КК — XXVII — 237.

Извор

bookmark_borderGlad u selu Vodice 1847. godine

Глад у селу Водици 1847. године

Ваша светлост, милостивејши господару,

Највећа беда и опасност, проистичућа из оскудости у рани, будући нас је такова чрез прошле две године због јаког града и велике суше изневерила тако, да нисмо кадри себе с децом и стоком нашом изранити, принуждава нас вашој светлости као милостивом свију нас оцу с највећом учтивосћу приступити и с склопљеним рукама молити, да би она, сматрајући на спешеће нам на сусрет опааности, смиловала се на верносћу прама вама о светли господару, одушевљени вашим поданицима и њима благоусредствовала могућством својим 80 дук. цесарски под већ уобичајени интерес за 1 годину дана из народње касе определити, коју ћемо суму новаца ми долеподписани житељи и кметови села Водица у окружију смедеревском са јошт 17 сиромашни између нас сожитеља наши, на наше и наше деце издржање братски поделити, да би тако претеће нам опасности избећи могли. Наша неподвижна и два пута више од 80 просими дук. цесар. износећа добра, радо ћемо као јемство под интабулацију подвргнути, само ако воља ваше светлости буде, да се то учини.
У надежди да неће ни нас обштепозната милост ваше светлости мимоићи, но да ће она што пре с одобренијем и уваженијем вишеизложене покорнејше просбе, верне своје поданике обрадовати, због чега ћеду они на свагда остати,
ваше светлости
3. Марта 1847. године
У Смедереву

всеподанејши раби,
+ Вук Давидовић, председатељ Примирит. cуда
+ Никола Стојановић, кмет
+ Глигорије Николић и
+ Ђорђе Аксентијевић, житељи села Водица


Попечитељству финансије

По саслушанију мненија Совјета од данашњег Но 190. ја сам на прозбу житеља села Водица у окружију смедеревском, у којој исти моле, да им се из призренија на оскудост у рани, даде на јемство њиови добара из правитељствене касе на годину дана под интерес 80 дуката цесарских решио да се истој обштини на прописано довољно јемство даде из правитељствене касе на годину дана 80 дук. цесар. под интерес по начину оном, по коме је подобна помоћ и другим обштинама учињена, о чему Попечитељство финансије с посиланијем истог прошенија овим ради даљег његовог употребленија извештавам.
ВНо 375.
6. марта 1847.
У Београду

А. Карађорђевић


Началничеству оkр. смедерев.

Кметови села Водица, окр. смедеревског, имено: Вук Давидовић, Никола Стојановић, Глигорије Николић и Ђорђе Аксентијевић, у име целе обштине истога села, поднели су његовој светлости милостивејшему господару књазу нашем прошеније у томе смислу да се њиној обштини позајми из правитељствене касе на једну годину дана под интерес 80 дук. цес. и то на сигурност њиови добара, да би за ту суму рану за своје сељаке набавити могли. У следству овога прошенија, следовало је под 6. тек. ВНо 375. височајше решеније да се обштини села Водица за потребу њини оскудни житеља на прописано довољно јемство, даде из правитељствене касе под интерес 80 дук. ц. на једну годину, по оном начину. по ком је и осталим обштинама подобна помоћ учињена.
Височајше ово решење оообштавајући Началничеству, Попечитељство финансије препоручује му, да оно о томе речену обштину и њене кметове извес- тивши, упути иј, да од њи неколико имућни даду добра своја проценити, која би по уредби довољно каси правитељственој за ову суму јемствовала и почем то учине, да направе облигацију на 80 дук. ц. по имајућој при Началничеству форми, ову на прво место код окружног Суда интабулирају на добра, која ће дати проценити и потом ју тако Началничеству интабулирану и подпиеима кме- това и одабрани житеља снабдевену предаду, по чему ће Началничество онда горе изложену суму из своје касе истим кметовима издати и у свој расход за- вести, а облигацију с проценама овамо Попечитељству финансије спровести
Да би се пак зајмом овим пожелана помоћ истом нуждавајућем се селу учинила, Попечитељство финансије налаже Началничеству, да оно у смотренију томе придржава се налога од 4, нојемвра 1846. год. ПНо 3390. одовуд изишавшег.
ПНо 721.
7 марта 1847.
У Београду


Високославному Попечитељству финансије

Началничества окружија смедеревског – известије

Началничество је ово по добивеном предписанију високославног Попечитељства финансије од 7. марта ПН. 721. обштини села Водице среза јасеничког, на издржаније сел*ана своји, оскудност у рани трпећим 80 дук. цесарски из касе своје издало и добивену на исту суму облигацију Судом ово-окружким одостоверену и на прво место интабулирану, заједно са проценом добара неки житеља вопросне обштине, шиље предхваљеном Попечитељству финансије, на даље употребленије.
КНо 230.

24. јулија 1847. године
У Смедереву

За началника окруж.
помоћник ш. капетан,
Таса Кузмановић

Казначеј,
Милоје Павловић

Извор