Цене неких намирница у Паланци пре и после Балканских ратова:
bookmark_borderCene namirnica u Palanci početkom 20.og veka
Category: Privreda
bookmark_borderBanke u Palanci pred Prvi svetski rat
”Паланка је уз то и место зеленашке пљачке, и то не од скора. Поред зеленаша, у Паланци постоји 8 банака и новчаних завода, за које се може рећи да су праве разбојничке пећине. Ове су банке у своје мреже похватале целу смедеревску Јасеницу. Сељак у овом крају је само привидни сопственик, стварни су сопственици зеленаши и зеленашке банке а њих само у овој ужој околини има: Паланци – 8, Младеновцу – 5, Азањи – 4, Рачи – 2, Наталинцима – 2, Сопоту – 2, што укупно износи 23 банке. А како оне раде, може се оценити по овоме:
Ако сељаку треба зајам од 300 динара, онда он мора:
- да плати дијурну за „сазив“ цензуре која износи најмање 12 динара;
- уместо готовог новца добија једну акцију од 100 динара коју сместа продаје за 70 – 80 дин. било благајнику или неком члану управе;
- осим интереса даје и неку нарочиту таксу, која износи неколико динара;
- остатак зајма прими у кукурузу који му се рачуна најмање 20 динара, али га не узима из магацина већ одмах банци продаје по 12 – 14 дин. (јер му не треба кукуруз, већ новац).
Банка држи још и шиваће машине, бицикле, грамофоне и многи морају уместо новца да узму нешто од овог.
…
Трагичан је случај једног сељака, који се враћао из Паланке и носио собом грамофон.
- Шта ће ти то, упита га један пролазник.
- Мани ме господине, ово ми је трећи.
- Како трећи?
- Два већ имам код куће, па ево носим и трећи.
- Па шта ће ти 3 грамофона?
- Не треба ми ни један. Али, узео сам сам зајам у једној банци, па ми је она утрапила 1 грамофон. Кад сам потражио зајам у друној банци, она ми је наметнула други грамофон. А сад богу се молећи, уз трећи зајам из треће банке добио сам и трећи грамофон.
Ала ће тај ускоро имати комплетну музику: добош, крчање празних црева и свирку три грамофона.”
bookmark_borderDopis iz Palanke 1895. godine
Крајем 19. века Србија је била у економској кризи. У Паланци, 1895. године доста радњи је престало са радом, јер је куповна моћ грађана опала, док се с друге стране порез редовно наплаћивао. „Продаје се и пепео из куће људима за порезу, па једној удовици, у октобру , пред сам улазак у зиму, власти продају и кућицу са плацем који је износио само 12 хвати у квадрату и то за свега 10 дуката.“
Један текст из дневних новина говори о ситуацији у Паланци. Иако је страначки обојен и (вероватно) није објективан и политички неутралан, пружа део слике како се живело у Паланци тих година.
***
Ове године о Крстову-дне занатлије су изнеле мало еспапа да би скупиле само за порез, а за дугове и хлеб не питај! Сељак је још у горем стању, јер оно мало што прибере са земље, ни за порез не изађе. Зло је страшно, да је народ просто онемео од чуда. Вараше га сви и напредњаци, и либерали, и радикали.
Ну, да вам пишем о неким „ситницама“. Да вам пишем о нашим веселницима опанчарима и обућарима. И за њих је све горе. Од неког времена говори се о поскупљењу коже. И сад тако и би. Оне коже што су се пређе продавале килограм по 1,40 дин. сад се продају 2 60 2,80 или чак по 3,30 дин. Наше „патриоте“ трговци можда су се договорили да нам што скупље продају. А и запгго не би?! Они данас могу све. Ја мислим да би најбоље било да се опанчари и обућари удруже те да заједнички набављају потребни материјал. а не да их овако капиталисти гуле и пљачкају. Зашто би Спасићи, Крстићи, Стаменковићи и др. текли капитале када се без тога могло. Ни часа не треба да почасе. Ови кожодери ће кроз коју годину сасвим опљачкати ово мапо Србије, њима није ништа свето, тј. они имају само свето – свој џеп. Оволику скупоћу у обући народ неће моћи да поднесе. Народ нема где да се окрене од намета и терета: те вежбања, те кулук, те пореза те патрола, те бир, те порез за цркву, те прирез за жандарме и штати још не знам.
Па још само да је то! Ова господа и удружена и сама за се пљачкају. Ето, нпр још прошлог фебруара забрањено је да трговци продају пресне и прављене опанке. Али наш ћир Стева Крстић, председник општине сасвим их слободно продаје. И то их још изнео на тротоар, пред дућаном, мада је и то забрањено. Даље. забрањено је да се недељом отварају дућани, али он и то ради. Е, али шта ћемо? Тако он хоће, па квит. Он је тај који код нас ведри и облачи.
***
bookmark_borderDrevni zanati u Srbiji
У време поодмакпог робовања под Турцима, као и у свим тешким и одсудним временима, село је било упориште снаге српског народа. Гледајући с презиром на помало отуђене и Турцима превише понизне своје сународнике који су крајем XVIII века живели по градовима, Вук Караџић је истицао да „Народ српски нема других људи осим сељака”, а Стојан Новаковић, истражујући какво је било српско село у средњем веку, закључује „села су наша била у неку руку свет за себе…Све што је неопходно требало дому и селу, махом се израђивало у селима самим.”
Тако су се развијали наши сеоски занати и подстицала народна привреда. У Србији за време Немањића су већ образована и села чији су се житељи бавили разним занатима. О томе данас сведоче називи многих села – Грнчари, Златари, Колари, Копљари, Кожуари, Ковачи, Каменари, Лончари, Лукари, Рудари, Седлари, Стапари, Стрелари, Тулари, Чешљари, Шавци, Штитари, која су заправо тако названа што су на њиховом тлу у средњем веку цветали одређени занати, а овоме се могу додати и села Ратари и Рибари. У средњовековним сведочанствима, а посебно у владарским и властелинским повељама и даровницима (Жичка, Светостефанска, Дечанска и Арханђеловска хрисовуља), многа од ових села се и помињу са јасним обавезама и повластицама, управо због своје наменске производње.
На најпретежнију привредну грану неких села, углавном касније изниклих, најбоље нас и без сумње упућују њихови називи, као што, на пример, о развијеном сточарству говоре називи села Јагњило, Шиљеговац, Овча, Овчаре, Овчарево, Мрчајевци, Козарац, Козјак, Козник, Козарица, Јариње, Јарчева, Коњарник, Коњска, Коњевићи, Кобиље, Краварица, Кравице, Крављи До, Волујак, Волујац, Бивољак, Бивоље, Катун, Бачије или Станово, на земљорадњу Овсиште, Ланар, Конопница или Ражана, а на пчеларство Трмбас, Трмчиште, Кованлук, Уљари итд. Мало је, међутим, села која су после пропасти Деспотовине (1459. године) добила назив по занатима, јер за то, под турском окупацијом, једноставно није ни било услова, па је нашим људима било и забрањено да се одређеним занатима баве. Зато, како је за своје време Вук уочио, „Срби сами грађу сијеку, сами (особито сиромаси) куће и остале зграде праве; сваки Србин опанке сам себи гради”, а вредне Српкиње су своје мужеве и синове, као и осталу чељад, одевале од главе до пете, израђујући, кројећи и шијући све што је потребно за одећу и спрему од вуне, лана и свиле.
Са ослобођењем од Турака оживљује и привреда, а посебно занати. О разноврсности и развијености заната у шумадијским селима имамо најречитију потврду у презименима породица које су се осведочиле и истакле занатском вештином.
У горовитој Шумадији, која је шумом била тако обилата, дрво је било приручна грађа за све – од њега су прављени куће, од греде темељњаче до крова и капића на њему, покућство, каце за оставу жита, бачве за вино и ракију, кола за превоз добара. У овом веку су тек помрли они који су памтили кола без иједног металног дела. И премда Вук Караџић каже, што је почетком прошлог века и било тачно, да „дрвене занате зна готово сваки Србин”, неке породице, и њихови појединци, истакле су се међу другима, па су зато од околине и именоване по тој својој одлици. Тако су Дрвењаковићи у Стублу, насељени пре Кочине крајине, добили презиме по томе што су градили колибе од дрвеника…
Израђивача кола је такође на више страна, па тако имамо Коларовиће (или Коларевиће) у Брзану, Јагњилу, Наталинцима и Блазнави (са огранком у Брезовцу). Дрвене посуде, а поготову кашике, могле су се још понегде као стони прибор наћи у употреби и до средине овог века. Столетна дебла, која није било лако, па ни безопасно, посећи и срушити, кудикамо је било теже обрадити и припремити за одређену намену. У то нас уверава презиме Стругаревића (чији су огранци Павловићи и Јовановићи) у Радовању.
bookmark_borderSkupljanje sena u Palanci za potrebe Mezulane
Скупљање сена у Паланци за потребе Мезулане 1840. године
Високославному Књажества Сербије Попечитељству внутрени дела
Началничества окружија смедеревског — рапорт
Следством предписанија високославног Књажества Сербије Попечитељства внутрени дела од 12. пр. м. јунија о.г. П.Но 2781. покосити је дало Началничество ово налазеће се правитељствене ливаде у Паланци и сено од ови преневши код Мезулане упластило, од ког сена пошиље овде под. списак трошкова учињени, као и колико је коли сена изишло предпохваљеному Попечитељству внутрени дела, трошак је срезски началник налазећи се у Паланци од гос. члена Совјета Стефана Стојановића примио, и људма по гласу списка овде приложеном наплатио.
У одсудствију г.г. началника и помоћника
Началничества окр. смед.
писар,
Стефан Глигоријевић
Но 1317.
12. августа 1840. У Смедереву
С п и с а к
трошкова како у надницама тако лебу и пићу о косењу, купљењу и свлачењу сена из правитељствени ливада наодећи се у Паланци учињени
| Косачи | Купиоци | Купиоци | |
| Пешачке наднице под плату | – | 20 | – |
| Пешачке наднице под мобу | – | – | 16 |
| Колске наднице под плату | – | – | – |
| Имена села из који је колико воособ надничара било | – | Водице | Водице |
| Число кола колико је свега сена нађено | – | – | – |
| Цена која је надничарима плаћена гроша-пара | – | – | – |
| Сума свега трошка учињена гроша-пара | – | 67 20 | – |
Примечаније
Ови су растурали сено да се суши и купили га у навиљке на свака ова кола плаћено је по 4 гр. а не на надницу, а на ова по 3 гроша овима је на надницу плаћано ова су носила сено у ливаде те сушила од кише и донела натраг те упластила
У одсудствију г.г. началника и помоћника
Началничества окр. смедеревског,
писар,
Стефан Глигоријевић
У Смедереву К.Но 1317.
11. августа 1840.
Извор (387)
bookmark_borderVrednost novca u Srbiji polovinom 19. veka
Индекс вредности новца који се налазио у оптицају у Србији 1841. године
В.Но 1579/СНо 877
Михаил М. Обреновић
Књаз србски са согласијем Совета
Да би се у напредак новци, а имено дукати, који се у србском књажеству употребљавају, правилније по њиној вредности, нарочито у порезском смислу, примали и издавали, а тим како правитељства, тако и многи у новчаном отношенију с иностраним особито Ц.к. аустријским земљама стојећи људи знатној штети, која им се не соразмерностћу цене исти новаца досад чинила, нуждна граница положила, то смо определили и опредељујемо:
- Следујућу порезску вредност новаца:
| Ком. | Гроша пара | |
| 1 | Цесарски дукат, рушпа, холландез | 23 – |
| 1 | Суверин од 3 дук. сваки по 22 грош. | 66 – |
| 1 | Португалац од 4 дук. по 22 гроша | 88 – |
| 1 | Шпањолац (ченгенс.) од 4 дук. по 20 гроша | 80 – |
| 1 | Шпањолац (ченгенс.) од 8 дук. по 20 гр. | 160 – |
| 1 | Ермилук стари | 10 – |
| 1 | Ермилук нови | 9 – |
| 1 | Урубија стара | 4 10 |
| 1 | Мамудија цела мека | 30 30 |
| 1 | Мамудија цела тврда | 26 20 |
| 1 | Стамбол | 12 20 |
| 1 | Мисир | 11 20 |
| 1 | Адлија стара | 8 – |
| 1 | Адлија нова | 7 20 |
| 1 | Орлаш цесарски | 10 – |
| 6 | Цванцика здрави | 10 – |
| 6 | Цванцика бушени, сваки по 64 паре | 9 24 |
| 1 | Крсташ цео | 10 30 |
| 1 | Диреклија | 10 10 |
| 1 | Слепак или рагузанац | 8 – |
| 1 | Јузлук турс. (за 3 цванц.) | 5 – |
| 1 | Ићилук | 4 20 |
| 1 | Бешлук нови | 2 10 |
| 1 | Грош | – 18 |
| 1 | Низамчић | – 9 |
| 1 | Каурски марјаш велики стари | 1 5 |
| 1 | Каурски марјаш средњи | – 14 |
| 1 | Грошић | 10 30 |
| 1 | Рубља сребрна | – 7 |
| 1 | Талир грчки, драхма | 8 10 |
2. Ова ће уредба имати закону силу од 1. декемвра т.г,
3. Сви уговори, који су по порезском курсу новаца пре обнародовања ове уредбе учињени, остају стални, по чему ће се људи, који су се таковима међусобно обвезали, по досад постојећој порезској вредности новаца и намиривати.
11. новембра 1841. (М.П.) Михаил М. Обреновић,
У Београду књаз србски, с.р.
Вредност турских и других новчаница у оптицају у Србији 1841. године
Определеније
вредности монета у Србији употребљајеми у чаршијском теченију
| Ком. | Сорта новца | У чаршијском теченијуГроша пара |
| 1 | дукат цесарски | 51 – |
| 1 | дукат ермилук стари | 22 – |
| 1 | дукат ермилук нови | 20 – |
| 1 | дук. урубија стара | 9 – |
| 1 | дук. махмудија цела, мека | 68 – |
| 1/2 | дук. махмудија целе, меке | 34 – |
| 1 | дук. махнудија цела тврда | 58 – |
| 1/2 | дук. махнудија целе тврде | 29 – |
| 1 | дук. стамбол турски | 27 20 |
| 1 | дук. мисир | 23 20 |
| 1 | дук. адлија стара | 18 – |
| 1 | дук. адлија нова | 16 20 |
| 1 | орлаш | 22 – |
| 1 | форинта сребра (3 цванцика) | 11 – |
| 6 | цванцигер. бушени, сваки по 3 гр. и 30 п. | 21 – |
| 1 | крсташ | 24 – |
| 1 | диреклија | 23 – |
| 1 | слепак (рачузанер) | 18 – |
| 1 | јузлук турски | 11 – |
| 1 | ићилук | 10 – |
| 1 | рубља сребрна | 16 20 |
| 1 | талир грчки (5 драхми) | 18 – |
| 1 | турски алтилук нови | 6 – |
| 1 | турски бешлук | 5 – |
| 1 | турски грош | 1 – |
| 1 | низамчић | – 20 |
28. војемвра 1841. године
Београд
К.Фин. П.Но 2203.
Књазу
Учинивши Попечитељство финансије с писмом својим од 28. новембра т.г. П.Но 2203. Совету то известије, да се на пограничним нашим ђумруцима, скелама и састанцима, велика неједнакост теченија чаршијског новца наоди, тако да је на једном месту новац по истоме скупљи, а на другом јевтинији. Неједнаким пак овим примањем прихода у правитељствену касу, или из исте издавањем, велика се замешатељства, особитио и у рачунима рађају, то за ова избећи и да би се свуда једнакост теченија чаршијског у новцима завела, поднело је Поменуто Попечитељство Совету прикључено овде ./. опредељеније вредности разни монета, по ицтом теченију, ради одобренија.
Совет по разсмотренију представленија Попечитељства, уверен и сам о необходимој нужди, да се при свим правитељственим касама новци по једнакој вредности и примају и издају, одобрава он у свему поднешено му Попечитељством финансије определеније монета, да се по истом у реченом теченију свуда новци и узимају и дају, особито докле је чаршијско то теченије, као што је у ова времена, тако непостојано и неједнако.
Да се експед.
Стеић
Но 944
1. декембра 1841.
У Београду
bookmark_borderBroj ovaca i koza po domaćinstvima 1832. godine
Тефтер чибучки од капетаније Јасенице у нахији смедеревској за годину 1832.-гу, број оваца и коза по домаћинствима:
- Јован Радосављев – 45
- Нешо Станчић – 25
- Јова Стојовић – 14
- Станоје Ристић – 7
- Цветан Ристић – 5
- Мијаило Нешковић – 10
- Богдан Ђурђевић – 18
- Митар Ђурђевић – 3
- Андреја Никачевић – 18
- Никола Аврамовић – 12
- Марко Аврамовић – 21
- Стојан Станчић – 16
- Митар Никачевић – 18
- Милисав Михаилов – 6
- Вук Давидовић – 6
- Радивој Симић – 4
- Јован Милисављев – 3
- Радован Никачевић – 15
Укупно: 246
bookmark_borderSpahijski desetak iz sela Vodice 1831. godine
Интересантан је податак да се нико од водичана не налази на ‘списку трговаца свињама и другом стоком из нахије смедеревске’ из 1831. године.
Спахијски десетак прикупљен у селу Водице исте, 1831. године:
| Гроша | 71 |
| пара | 22 |
| Пшенице ока | 470 |
| Јечам ока | 465 |
| Овас ока | – |
| Раж ока | 315 |
| Кукуруз ока | 620 |
| Кошнице ока | 30 |
| Вино ока | – |
bookmark_borderUkidanje alija – 1841.
Укидање алија
Попечитељству внутрени дела
На честократна прошенија сељана да се са алијама, које их при умноженију и распространенију садашњем притесњавају, каково расположеније учини, ја сам, по подобателном предмета истог разсмотренију, у согласију са Совјетом решио, да се унапредак све шумске алије, осим једног забрана Рогот, (који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија” укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима као и у осталим правитељственим шумама наплаћује.
Решеније ово сообштавам Попечитељству внутрени дела, ради његовог знања.
ВНо 991.
11. августа 1841. Михаил М. Обреновић
У Београду
Свима началничествама
Његова светлост, милостивејши господар и књаз наш, благоволео је са согласијем високославног Совета, на честократна прошенија сељана, да се са алијама, хоје иј при умноженију и распространенију притесњавају, каково расположеније учини решити: да се у напредак све шумске алије (осим једног забрана Рогот, који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија”, укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима, као и у осталим правитељственим шумама, наплаћује.
Ово решивши, благоволела је његова књажеска светлост височајшим предписанијем својим од 11. т. м. ВНо 991. Попечитељству внутрени дела, исто решеније, ради извршенија препоручити.
Следујући дакле височајшему налогу овом, Попечитељство внутрени дела сообштава преднаведено решеније Началничеству окр. Н. препоручује му, да га оно обнародује.
ПНо 3748. Да се.експед.
20. августа 1841. Ј. Ник.
У Београду
АС — МУД — П — XI — 3 — 1841.
bookmark_borderPostupak prilikom kupoprodaje turskih imanja – 1839.
Поступак приликом купопродаје турских земаља
Свим окружним началничествама
Наместничество књажеског достоинства изволело је под 5. тек. ВНо 2229. у согдасију са Совјетом поводом представленија Попечитељства овог височајше решити, да турски поданици изван границе Отечества нашег живећи, који у нашој страни имају винограде, земље и проча непокретна добра, за која би достаточне документе имали да су истинито њиова, кад би такова продати хтели, могу погодбу с купцем при Карантину свршити, без да се трошити морају док период карантински одлеже и у место, гди добра имају, дођу, а притом, кад се купац и продавац погоде и писмено сверху тога између себе начине, да се Карантин такову (писмено) сведочбе ради подпише, које ће, кад се окружним судовима на потврђење поднесе, важност код исти имати, купац пак да дужан 6уде за подпис карантински један цванцик у касу карантинску платити.
Попечитељство је о овоме известило карантине и издало им препоруку, да смотренију то по истој уредби дејствују, која се и Начелничеству тамошњем сведенија ради сообштава, с тим да ју оно надлежним путем и народу подручног му окружија обзнани.
Но 5564.
14. декемврија 1839.
У Београду
АС — МУД — П — I — 5 — 1840.