Uslovi rada radnika krajem 19.og i početkom 20.og veka

Крајем 19. и почетком 20. века, живот радника је био тежак. Радили су ”по цео дан” а лоше су били плаћени. Рад је почињао у 2 и 3 ујутру, а завршавао се у 10 и 11 сати увече. Временом су се радници удружили и успели да радно време смање са 18 – 20 на 14 – 15 радних часова. Иако сада изгледа немогуће да неко ради 18 – 20 сати дневно, то је некада била свакодневна појава. Скраћење радног времена на 14 – 15 радних часова дневно је био велики успех. Наравно, послодавци су покушавали да врате пређашње стање јер им је такав рад доносио већу зараду и продуктивност а за тај посао исплаћивали су дневницу од само 1,60 – 2 динара.

Дневница није била већа ни када се радило на „парче“, а далеко су теже пролазили они који су радили под „ајлук“ (на погођено); успевали су да зараде једва 0,80 – 1 динар са станом и храном. Становали су по тесним, мемљивим и загушљивим собицама, а за храну су добијали пасуљ, купус, проју, и тако стално.

Првог јуна 1911. године ступио је на снагу Закон о радњама, за који су се много година раније почели да боре радници. Али, њихова ишчекивања су била изневерена. Иако је Законом предвиђено да радни дан траје 10 часова, а недељни одмор 36 часова, наставило се и даље са радним даном од 12 па и више часова. Било је случајева где су послодавци искључиво држали децу као раднике, са радним временом од 15 и 16 часова дневно. Такође, један послодавац је држао ученике испод 14 година старости…

За време Балканских ратова, није било ништа боље. Иако је услед поновне мобилизације 1913. године дошло до нагле оскудице у радној снази, наднице су у Паланци остале непромењене. Привидни изузетак су у томе једино чинили обућарски и опанчарски радници, који су успели да своје наднице нешто повећају, али им је зато радно време било продужено. Радили су преко 12 часова дневно, док се радно време осталих радника, чије наднице нису ни биле повећане, отприлике овако кретало: столари су на послу проводили 11 часова, трговачки помоћници 16, абаџије 16 итд. Другим речима, Закон о радњама је био потпуно суспендован док су се цене повећавале.