Народни лични порез
Ко је плаћао порез и који су били главни облици пореза.
За време последње турске државне управе у пашалуку београдском, до другог устаика 1815. године, непосредни порез у главноме плаћало је свако мушко лице; за тим порез од добивеног прихода и најзад сваки од свог дома.
Ове три врсте непосредног пореза, биле су састављене из 11 разних пореских облика. А сви ови облици били су подељени на 26 разних подоблика.
Непосредни порез делио се:
- На порез од сваког мушког лица старог од навршене, за харач, седме, а за остале порезе, од навршене двадесете до осамдесете године,
- На порез од добивеног прихода,
- На порез од сваког српског дома.
Подела главних облика пореза на подоблике.
Све ове три врсте непосредног пореза делиле су се овако:
- Порез је плаћало свако мушко лице, у готовом новцу, а делио се:
- на царски харач, порез на земљу, за гажење и обрађивање царске земље који су Срби, „Раја”, плаћали;
- на царски харач који су Цигани плаћали;
- на народни лични порез, звани везирски порез, за издржавање везира, турске управе и гарнизона у пашалуку;
- на царски харач, чибук, који се плаћао на ситну стоку: овце, козе н њихове торове;
- на царску и спахиску главницу, коју је плаћало: свако српско ожењено лице, за тим за сваку женидбину (свадбарину или девојаштво), за мртвину (умрле старешинске главе), и за свако свинче;
- на казнени порез, звани глобарина или крвнина;
- на нахиски прирез, за издржавање турских нефера, војника, који су се налазили у нахијама ради одржања мира; и
- на свештенички порез, варошки бир.
2. Порез од добивеног прихода плаћао се у новцу и у натури, а делио се:
- Порез у новцу, на царску замену десетка у кругу царског спахилука, и на приватну спахиску замену десетка, у кругу приватних спахилука, и то: на сваку воденицу, казаницу, башту за поврће, воћњак, виноград, котар за сено, и на сваку трмку.
- Порез у натури, на царски, закупнички десетак од произведене и добивене хране; на спахиски десетак; и на свештенички, сеоски бир.
3. Порез од сваког српског дома плаћао се у новцу и у народној снази, и делио се:
- Порез у новцу, на владичанску димницу и на владичанску мирију.
- Порез у народној снази, на царски кулук, и на спахиски кулук и намет.
Као што се из овога види, порез се плаћао: у новцу, у земаљским производима и у народној снази.
Све ове врсте многобројног пореза застао је други устанак и одржале су се у обновљеној Србији, још пуних 20 година, до 1835. године; а тада су замењене са једном једином врстом државног пореза, »порез с главе на главу по 6 талира годишње«. Од свију наслеђених врста пореза 1815. године, одмах је укинута најиздашнија врста пореза, која је постојала под турцима, и која се звала „глобарина”.
Извор: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. – Мита Петровић