bookmark_borderBroj ovaca i koza po domaćinstvima 1833. godine

  1. Јован Радосав. – 35
  2. Неша Станчић – 15
  3. Јова Стојовић – 10
  4. Станоје Ристић – 7
  5. Цветан Ристић – 5
  6. Михаил Нешов – 12
  7. Богдан Ђурђев – 20
  8. Митар Ђурђев – 2
  9. Андреја Никачев – 16
  10. Никола Аврамов – 15
  11. Марко Аврамов – 14
  12. Стојан Станчић – 10
  13. Митар Никачев – 20
  14. Милосав Михаилов – 6
  15. Вук Давидов – 7
  16. Радивој Симић – 4
  17. Јован Милосав. – 3
  18. Радован Никачев – 10

Укупно: 211

bookmark_borderNarodni porez 1815.-1835. godine

Народни лични порез

Ко је плаћао порез и који су били главни облици пореза.

За време последње турске државне управе у пашалуку београдском, до другог устаика 1815. године, непосредни порез у главноме плаћало је свако мушко лице; за тим порез од добивеног прихода и најзад сваки од свог дома.

Ове три врсте непосредног пореза, биле су састављене из 11 разних пореских облика. А сви ови облици били су подељени на 26 разних подоблика.

Непосредни порез делио се:

  1. На порез од сваког мушког лица старог од навршене, за харач, седме, а за остале порезе, од навршене двадесете до осамдесете године,
  2. На порез од добивеног прихода,
  3. На порез од сваког српског дома.

Подела главних облика пореза на подоблике.

Све ове три врсте непосредног пореза делиле су се овако:

  1. Порез је плаћало свако мушко лице, у готовом новцу, а делио се:
  • на царски харач, порез на земљу, за гажење и обрађивање царске земље који су Срби, „Раја”, плаћали;
  • на царски харач који су Цигани плаћали;
  • на народни лични порез, звани везирски порез, за издржавање везира, турске управе и гарнизона у пашалуку;
  • на царски харач, чибук, који се плаћао на ситну стоку: овце, козе н њихове торове;
  • на царску и спахиску главницу, коју је плаћало: свако српско ожењено лице, за тим за сваку женидбину (свадбарину или девојаштво), за мртвину (умрле старешинске главе), и за свако свинче;
  • на казнени порез, звани глобарина или крвнина;
  • на нахиски прирез, за издржавање турских нефера, војника, који су се налазили у нахијама ради одржања мира; и
  • на свештенички порез, варошки бир.

2. Порез од добивеног прихода плаћао се у новцу и у натури, а делио се:

  • Порез у новцу, на царску замену десетка у кругу царског спахилука, и на приватну спахиску замену десетка, у кругу приватних спахилука, и то: на сваку воденицу, казаницу, башту за поврће, воћњак, виноград, котар за сено, и на сваку трмку.
  • Порез у натури, на царски, закупнички десетак од произведене и добивене хране; на спахиски десетак; и на свештенички, сеоски бир.

3. Порез од сваког српског дома плаћао се у новцу и у народној снази, и делио се:

  • Порез у новцу, на владичанску димницу и на владичанску мирију.
  • Порез у народној снази, на царски кулук, и на спахиски кулук и намет.

Као што се из овога види, порез се плаћао: у новцу, у земаљским производима и у народној снази.

Све ове врсте многобројног пореза застао је други устанак и одржале су се у обновљеној Србији, још пуних 20 година, до 1835. године; а тада су замењене са једном једином врстом државног пореза, »порез с главе на главу по 6 талира годишње«. Од свију наслеђених врста пореза 1815. године, одмах је укинута најиздашнија врста пореза, која је постојала под турцима, и која се звала „глобарина”.


Извор: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. – Мита Петровић

bookmark_borderMolba Palančana da se izgradi put od Smedereva do Kragujevaca

Молба Паланчана да се изгради пут од Смедерева преко Паланке до Крагујевца

Министру унутрашњи дела

Варошица наша велике штете и незгоде сноси већ неколико година, што је од главног Цариградског пута одвојена и што јој се пошта одузе – истина ова нетребује скоро никакви доказа, почем се известио зна, да су путови главно средство људске радње и саобраштаја. Обшту ову потребу о путовима задовољио је највиши закон издан под 15. априла 1864. годиие и ми смо се смели би рећи понајвише обрадовали њему, видећи да ће пут нашу Палалку са Смедеревом и Крагујевцом везати. При овом непрестано досада изгледасмо да се то у озакоњење оствари, али код све те наше жеље ништа се на томе грађењу није предузело до данас. С тога подписани принуђени смо молити вас господин министре, да изволитс нуждна наређења издати, да се означени срезски пут од Смедерова преко Паланке до Крагујевца што пре одпочне градити, јер је исти сувише потребан и то не само за нас, но и за све остале, који до Крагујевца и изнад Крагујевца станују.
На крају молбе ове не пропуштамо известити вас г. министре, да смо под данашњим молили за предречени пут и господина министра грађевина.

Izvor

bookmark_borderŠirenje filoksere u Srbiji i propast vinove domaće loze

Ширење филоксере у Србији и пропаст домаће винове лозе

Београд, 8. марта 1885.

Господину министру просвете и цркв. послова

Господине,

Стална комисија за испитивање филоксерне заразе и средстава противу ње, састаће се у недељу 10. т. м. на свој главни скуп на коме ће учествовати и њени чланови из унутрашњости и на коме ће се утврдити распоред рада за ову годину и проучити предложене измене и допуне у закону и правилима за извршење закона о филоксери.

  1. август 1883. године
    У Београду

Господину министру просвете и црквених послова

Господине,

Прегледом винограда од стране стручњака у прошлој години констатована су огњишта филоксерне заразе не само у виноградима око Смедерева и
Пожаревца него и у некии другим местима ових округа; даље у округу београдском и крагујевачком и у брзопаланачком срезу округа крајинског.

На срећу појав заране још је спорадичан и на ограниченим просторијама, те је третирање и уништавање исте још могуће. И ако је велики део винограда испитан и прегледан, опет зато за преглед осталих потребно је много опремних лица, тим пре, што се и већ прегледани морају сваке годдине поново прегледати. Ово прегледање винограда ради филоксерне заразе било би најлакше и најсигурније, кад би свуда у земљи било таквих лица, која би вична била да филоксерну заразу разпознаду и чим је у виноградима своје околине примете, да одма о томе учине доставу, како би третирање заразе могло се предузети докле је она још у почетку.
За ово би најподеснији били учитељи основних школа, који би ово осмотрење винограда своје околине могли обављати без икаквог уштрба за свој наставнички позив…

  1. јуна 1884.
    У Београду

Извор

bookmark_borderSpisak postojećih opština za porez 1847. godine

Списак постојећи обштина, села, кућа, данак плаћајући глава, колико у тек. години усева и какови има, колико и какове стоке пате, колико какови родни и неродни дрвета имају.

Ралаусевачисло
бр.обштинапшраовјекрелпркупакрококупк.т.Примечаније
1С. Аџибеговачка750*
2Ново ”260*
3Глибовачка1201400
4Марковачка700*
5Лаповачка1200*
6Водичка60160
7Церовачка110200
8В. орашанска40180
9Крњевачка60320
10Башиначка70150
11Ковачевачка280495
12Граничка11495
13Дубоњска5010160
14В. Кршљанска3001510450
15Голобочкa200200
16Селевачка9001200
17Мраморачка100130
18М. Плањанска46225
19Трновачка10180
20В. Плањанска20620
21Кусадачка3002025500
22Кошарњанска80200
23Азањска15020560
24Ракиначка25350
25Предворичка1090
26Паланка150260
31954555110035

пш – пшеница, ра – ражи, ов – овса, је – јечма, кр – крупника, ел – елда, пр – проса, ку – кукуруза, па – пасуља, кро – кромпира, ко – конопље, куп – купуса, к.т. – косе траве

– због брања кукуруза није ништа сејала

СтокеРодни дрветаЧисло
бр.обштинакогоовкозсвпчвишљкугл
1С. Аџибеговачка806001200300280035050018000247261
2Ново ”25300500100750100200400010798
3Глибовачка4525070012020005010015008185
4Марковачка100600250090260020160225000210214
5Лаповачка15080019003003000380100030010327345
6Водичка302207001501500305550005045
7Церовачка60200100020260050100120006572
8В. орашанска403008002001200702003000103112
9Крњевачка80450150020036001206008900221226
10Башиначка301507501000508050004151
11Ковачевачка802501500100200016020016000110142
12Граничка45120600400253020003038
13Дубоњска503001000501100100100180006067
14В. Кршљанска1207002000100150020036027000150173
15Голобочкa7080020001502000100500120009893
16Селевачка300150030001003500500120032000253312
17Мраморачка45250100201000906030004553
18М. Плањанска2015060020080010022540004045
19Трновачка40300500600301002200098104
20В. Плањанска1007001000300200010060023000180213
21Кусадачка200100250010020001502402600235288
22Кошарњанска50200130010010005510036006570
23Азањска1006502600120500017026030000270251
24Ракиначка504001200250350025015020000105111
25Предворичка301506001001000404015004336
26Паланка4575040060250702005000180196
198511190324503230487003541780233411034143701

ко – коња ергеле, го – говеда, ов – оваца, коз – коза, св – свиња, пч – пчела трмака, ви – мотика винограда, шљ – шљива, ку – кућа, гл – глава

К.Н6 1519.                                    Началник среза јасеничког окр. смедеревсог

31 декемвра 1847. године                            подпоручик,

У Паланки                                                  Нестор Аврамовић

Извор

bookmark_borderPolugodišnji izveštaj načalnika za 1847. godinu

Полугодишњи извештај началника среза јасеничког 1847. године – извод

Комплетни статистички подаци за цео срез

Славному Началничеству окружија смедеревског

Началника среза јасеничког —

полугодишње — известије

Настојећим полугодишњим известијем овим не пропуштам славно Началничество о обстојателствама у срезу овом и то: од 1. јулија до конца декемвра о.г. у сведеније поставити.

  1. Све обштине у срезу овом обишав, уверио сам се да је стање здравља народа за ово полгодије добро дејствовало, а стока је и то коњи у јулију и августу од незнатне болести и у малом количеству мањкавала.
  2. Све су обштине у срезу овом јесење усеве добро засејавале изузимајући села поред Мораве, која су се због богатог принешеног плода са брањем кукуруза за орање и сејање јесеши усева задоцнила. Тко је у обштини понајвише ове усеве засејао и које сам ја, јавно пред обштином похвалио, увидиће се из овди приложеног списка. Нерадина лица у срезу овом, који би њиву имао, а засејати ју јесењим усевом пропустио, која би пред обштином укорио и на радиност опоменуо, нашао нисам.
  3. Уредба височајше издана о чувању сирове родне горе од свију кметова среза овог набљудава се добро, тако да ни преступника за ово полгодије било није.
  4. Путови и ћуприје у срезу овом грађени нису, осим што су на Цариградском друму три добре ћуприје и то: на старој Јасеници једна са написом од 30 фати и шљунком добро посутим, друга на Циганском потоку и трећа на Медвеђњаку и у селу Новом Аџибеговцу два насипа изнова, један код Осатне од 10 фати, а други у селу са ћупријом од 20 фати дужине начињене.
  5. Успех је у земљеделију и виноделију као и скотоводству врло добар био и по сравненију са прошлогодишњим, може се рећи да је за ово полгодије у свему напредније, него у прошлом полгодију, било. А што се пак економическог стања народа у срезу овом тиче, из овди приложеног списка видити се може.
  6. Досељеника за ово полгодије ни у једној обштини нашао нисам.
  7. Бећара и слугу без службе скитајућег као и иностранаца из Аустрије који се по уредби од обале дунавске 12 сати у внутреност удаљавају, да се је у срезу овом за ово полгодије задржао, ни једног наћи нисам могао.

Но 1519                                                          Началник ореза Јасеничког

31. декемвра 1847. године                                      подпоручик,

У Паланки                                                             Нестор  Аврамовић

Извор

bookmark_borderSpisak posejanih useva 1847. godine

Срез јасенички, окр. смедеревског

С п и с а к

Колико су у којој обштини земљеделци од посејаног усева плода добили сиреч:

колико је једна ока посејаног усева ока плода принела (1 ока = 1,28кг).

у   с     е   вп   л     о   д
Обштинапшјеовкрелкупшјеовкрелку
1. С. Аџибегов.111911180
2. Н. „111911180
3. Глибовачка11116510100
4. Марковачка111912185
5. Липовачка111810182
6. Водичка111111010812120
7. Церовачка111112813150
8. В. Орашанска111912200
9. Крњевачка1111112160
10. Башиначка11—.1110910190
11. Ковачевачка111181014170
12. Граничка111111910_140
13. Дубоњска111171011100
14. В. Кршљан.1111121113135
15. Голобочка1111201214_150
16. Селевачка1111210240
17. Мраморачка1111679135
18. М. Плана111109120
19. Трновачка11189195
20. В. Плана11189_180
21. Кусадачка1111210130
22. Кошарњан.1111513150
23. Предвори.1111412145
24. Азањска1111513_155
25. Ракиначка1111131210190
26. Паланачка1111413160
Сума2626111026278269812604142

пш – пшеница, је – јечма, ов – овса, кр – крупника, ел – елде, ку – кукуруза

К.Но 1519.                                   Началник среза јасеничког

1. декемвра 1847. године                  подпоручик,

У Паланки                                         Нестор Аврамовић

Извор

bookmark_borderSpisak pohvaljenih lica 1847. godine

Срез Јасенички, окр. смедеревског

Списак

они лица који су највише у којој обштини плугова земље узорала и усевом засејала и тога ради пред обштином похваљени

Число плугова узоране земље
и усевима засејане земље
Име и презимеОбштинапшјераовкуСвега
1. Милош ЖивановићГлибовца10111
2. Богдан ПетровићВодице4.54.5
3. Сретен МарковићВодице44
5. Петар УрошевићЦеровца44
6. Милић НиколићВ. Орашја44
7. Стеван МиловановићКрњева33
8. Аврам СредојевићБашина55
9. Петар МарковићКовачевца77
10. Вукадин ВеличковићГраница66
11. Обрад ИвановићГраница6.56.5
12. Маринко ЈовановићДубоне55
13. Гаја РадојковићВ. Крсне8210
14. Милинко ВитинВ. Крсне1010
15. Павле АрсенијевићГолобока77
16. Јанко ГлишићСелевца88
17. Тоша НиколићМраморца77
18. Милован РакићМ. Плане44
19. Вучко БарјактарВ. Плане77
20. Милоје АврамовићКусадка77
21. Петар СтабловићКошарње9312
22. Риста ЖивковићПредворице33
23. Никодије ЈовановићАзање1515
24. Иван СимићРакинца33
25. Тодосије СимићРакинца426
Сума:1517010159

пш – пшеница, је – јечма, ра – ража, ов – овса, ку – кукуруза

К. Но 1519. Началник среза јасеничког,

  1. декемвра 1847. године подпоручик,
    У Паланки Нестор Аврамовић

Извор

bookmark_borderUslovi rada radnika krajem 19.og i početkom 20.og veka

Крајем 19. и почетком 20. века, живот радника је био тежак. Радили су ”по цео дан” а лоше су били плаћени. Рад је почињао у 2 и 3 ујутру, а завршавао се у 10 и 11 сати увече. Временом су се радници удружили и успели да радно време смање са 18 – 20 на 14 – 15 радних часова. Иако сада изгледа немогуће да неко ради 18 – 20 сати дневно, то је некада била свакодневна појава. Скраћење радног времена на 14 – 15 радних часова дневно је био велики успех. Наравно, послодавци су покушавали да врате пређашње стање јер им је такав рад доносио већу зараду и продуктивност а за тај посао исплаћивали су дневницу од само 1,60 – 2 динара.

Дневница није била већа ни када се радило на „парче“, а далеко су теже пролазили они који су радили под „ајлук“ (на погођено); успевали су да зараде једва 0,80 – 1 динар са станом и храном. Становали су по тесним, мемљивим и загушљивим собицама, а за храну су добијали пасуљ, купус, проју, и тако стално.

Првог јуна 1911. године ступио је на снагу Закон о радњама, за који су се много година раније почели да боре радници. Али, њихова ишчекивања су била изневерена. Иако је Законом предвиђено да радни дан траје 10 часова, а недељни одмор 36 часова, наставило се и даље са радним даном од 12 па и више часова. Било је случајева где су послодавци искључиво држали децу као раднике, са радним временом од 15 и 16 часова дневно. Такође, један послодавац је држао ученике испод 14 година старости…

За време Балканских ратова, није било ништа боље. Иако је услед поновне мобилизације 1913. године дошло до нагле оскудице у радној снази, наднице су у Паланци остале непромењене. Привидни изузетак су у томе једино чинили обућарски и опанчарски радници, који су успели да своје наднице нешто повећају, али им је зато радно време било продужено. Радили су преко 12 часова дневно, док се радно време осталих радника, чије наднице нису ни биле повећане, отприлике овако кретало: столари су на послу проводили 11 часова, трговачки помоћници 16, абаџије 16 итд. Другим речима, Закон о радњама је био потпуно суспендован док су се цене повећавале.