Милија Мајсторовић из Азање је био харамбаша хајдучке дружине у којој је био Станоје Главаш. Поред њих, ту су били још и Милоје из Плане, Ђорђиц из Вишевца, Милосав Лаповац, Вуле Илић из Колара, Кара Стева из Влаола, Вељко Петровић из Леновца и други. Када је Милија умро, старешинство је преузео Станоје Главаш и главко хајдучко станиште пренео из Хајдучког потока у Добравама на свој Кованлук код Видоваче.
Када се одметнуо у хајдуке, Главаш је имао склоништа у Баничини, Селевцу, Бачинцу. Али највише се задржавао у Водицама у пределу Калуђерица, ”око свога кованлука и своје колибе”. Колиба је била смештена у деблу старог огромног храста. По причи, у њу је могло да стане 14 људи. Његово имање се налазило на стотинак метара од Видоваче и рушевина старог манастира.
По причи, имао је око 500 кошница вршкара које је и сам умео да плете од беле лозе.
Због тога што је одржавање пчелињака захтевало стално присуство, а он често био одсутан, око 1780. године довео из Глибовца је свог комшију Миливоја да му чува пчелињак. Кованлук је турска реч (kovanlık) за пчелињак и од тада тај део атара Водица зове Кованлук.
Миливоје је бринуо о имању Станоја Главаша. Ту је и основао породицу. Када је Станоје убијен, Миливоје је наследио његово имање. Његова деца су узела презиме Миливојевић (по тадашњем српском обичају да синови узимају презиме по очевом имену). Али, су их сви звали Кованџићи (од речи кованлук). Тако су преци Кованџића најстарији досељеници Водица.
У том делу села постоји и Главашев извор. Са њега су воду користили први досељеници, док нису пресељени из тих пловних делова Водичког атара на брдо где се и сада село налази.