Станоје Главаш није био само познати јунак, већ и побожан човек. Савременици су Главаша описали као угледног домаћина, побожног и породичног човека. Занимљиво је да никад није псовао. Много је полагао на веру и верске обичаје. Недељом би се лепо обукао, ништа није радио, чак ни војевао. Увек, кад би нешто почињао, прво би се прекрстио и рекао: “Боже, помози!”
Сиротињи је помагао о празницима. „Иди с Богом”, говорио је, „изабери најбољег овна, вепра или јунца, то једино Турци не могу да нам дирају”. О црквеном празнику свети Никола, Станоје је цело село звао на гошћење, породицу и пријатеље са стране. Славило се по неколико дана уз свираче са таламбасима и пуно вина, према приповедању његове жене Маре. На славу је звао и оне који су му се замерили и том приликом би им све опраштао.
За Главаша је кумство било светиња. Његов отац Димитрије кумовао је Карађорђу Петровићу и кумство је, на самрти, према устаљеном обичају, предао најстаријем сину Станоју.
Какав је однос Станоје Главаш имао према вођи Првог српског устанка говори податак аустријског конзула послат грофу Метерниху 1811. године, где се каже да је Сулејман-паша Скопљак, лично или преко разних посредника, нудио Главашу сто кеса царских дуката и хиљаду венецијанских златника да му пошаље, у зобници, Карађорђеву главу. Станоје за такав споразум није хтео ни да чује и тако се паши грдно замерио.
Два пута се женио. Једна жена била му је извесна Стана из Буквика, даља Карађорђева рођака, друга је Мара из Варварина. С Маром је имао троје деце, оставивши потомство преко кћерке Миље и унуке Перке. Далеко бројније Главашево потомство данас постоји из брака са Станом, преко сина Василија и унука Луке.
На ваше захтевање актом Бр. 727, од 22. јуна шаљем следећи извештај:
у II раз. биће 24 ученика
III 7
IV 9
новоуписаних 21
Свега: 61 ученик.
Као што се види овде је број ученика већи но што сме бити у четири спојена разреда (према зак. о народ. школама). Због овога, учтиво молим да број новоуписаних ученика смањите на 10, јер није нужно да их буде 21, пошто им неће прећи године. Сем овога, за ово смањивање новоуписаних ученика умесан је разлог и то, што ће идућих година бити тако велики број истих, да се школа мора делити, а што је овој Општини немогуће извршити, пошто је веома сиромашна.
У вези свога предлога, од 12. августа ов. год. Бр. 111. који је као неодложан, непосредно послат Министарству за отварање новог – шестог одељења у Паланци а због доласка ђака из затворене водичке школе, — Одбор паланачких школа понизно доставља под , /, одговор Суда Општине водичке (од 20. августа ов. г. Но 929) на захтев потписаног, да се ђаци водичке школе упуте у овдашње основне школе по наређењу господина министра, од 7. јула ов. г. ПБр. 7090.
Господину министру понизни, Пословођ — управ. шк. Председник школ. одбора, Јов. Филиповић Димитрије А. Вељић
Водичка школа Бр. 96.
августа 1903. године Водице
Управитељу школе паланачке
Према наредби госп. министра просвете ПБр. 7090. од 7. јула 1903. године упућују се ниже именовани ученици, да их по одељењима распоредите.
I. разред
Ђорђе Стевана Милутиновића
Живадин Милана Јефтића
Костадин Гаје Тодоровића
Милоје Животе Ђуричића
Никола Илије Тодоровића
Сава Љубомира Мировића
Стеван Милана Илића
Живан Стојана Миленковића
Богдан Тодора Танасијевића
Гмитар Милана Вељића
Живота Миладина Мијаиловића
Милија Петра Тодоровића
Костадин Стевана Симића
Лазар Драгомира Митровића
Лазар Животе Јовичића
Мијајло Василија Тодоровића
Милутин Милоша Мировића
Милутин Милана Павловића
Милан Милоша Радовановића
Мијајло Илије Митровића
Никола Милана Николића
Сава Драге Новичића
II. разред
Василије Петра Савића
Јован Животе Загрочића
Јеврем Љубисава Мировића
Милован Косте Мировића
Мијајло Животе Симића
Сава Александра Мировића
Војислав Милана Ђокића
Живота Саве Араповића
Живота Н. Ђорђевића
Илија Живојина Борисављевића
Милутин Стевана Симића
Радисав Милана Вељића
Христифор Аврама Ђокића
III. разред
Илија Јеврема Тодоровића
Илија Павла Ђорђевића
Марко Гаје Богдановића
Мијајло Благоја Милановића
Милутин Милана Танасијевића
Никола Панте Живковића
Стаменка Животе Прокића
Сава Гаје Тодоровића
Павле Радосава Ђорђевића
IV. разред
Андреја Стевана Вулићевића
Драгиша Виће Радовановића (економа)
Гаврило Стеве Павловића
Владимир Николе Живкокића
Јован Љубомира Мировића
Мијајло Гаје Тодоровића
Петар Александра Мировића
Милован Љубомира Мировића
Марко Мике Милутиновића
Извео и јемчи за исправност управитељ школе, Чед. Максимовић
Краљ. српска Основна школа Бр. 111.
август 1903. г. У Паланци
Господину министру просвете и црквених послова
Одлуком господина минстра од 7. јула ов. г. ПБр. 7090, затворена је осн. школа у Водицама (у срезу јасеничкм — окр. смедеревског) и упућени ђаци те школе у основне школе у Паланци.
Услед ове одлуке господина минстра, одбор школа паланачких понизно подноси следећи извештај:
Кад се према приложеном акту ./. управитеља водичке школе, од 10. августа ов. г. Бр. 96, број ђака те школе, споји са бројем ђака у појединим разредима паланачких школа, онда је целокупан бројни преглед – овакав:
А. Мушка школа
Паланачка
Водичка
Свега
I разред
45
22
67 ученика
II разред
51
13
64 ученика
III разред
43
8
51 ученик
IV разред
35
9
44 ученика
Б. Женска школа
Паланачка
Водичка
Свега
I разред
35
–
35 ученика
II разред
38
–
38 ученика
III разред
34
1
35 ученик
IV разред
18
–
18 ученика
Према овако спојеном бројном прегледу ђака из обеју школа, а да би се и ђаци водичке школе обучавали у паланачким школама, подесна је подела на овај начин:
а) I разред мушке школе са 67, једно одељење б) II разред мушке школе са 64, друго одељење в) III разред мушке школе са 51, треће одељење г) IV разред мушке школе са 44, четврто одељење д) I (35) и II/2 (31) женске школе са 67, пето одељење ђ) IV (18) III (35) и II/1 (7) женске школе са 60, шесто одељење
Како сад у Паланци постоје овега пет одељења мушке и женске школе, те би се горе означеним бројем ђака спојених школа — паланачке и водичке, преоптеретила одељења, што не одговара ни одредби чл. 12. закона о народн. школама, то је неопходно потребно, да се у Паланци отвори још једно – шесто одељење, које ће нужно бити према горљем предложеном распореду одељења — у мушкој школи, а због овог отварања новог — шестог одељења, такође Је неопходно потребно поставити још једног учитеља за III разред мушке школе.
У вези овога предлога, одбор моли господина министра, да изволи наредити, да општина водичка по одобреном своме буџету за своју школу, заоставшу суму школског приреза у 1.213 динара, сразмерно изда у овој години општини паланачкој за станарину учитељу и остале школ. потребе. И на послетку, одбор учтиво извештава господ. министра, да је у Паланци пре године дана постојало шест одељења, те има и сад, локал, намештај и учила за то ново одељење.
Како је за отварање овог новог одељења неодложна потреба и да би се по закону на време отпочео рад у паланачким школама, то је одбор принуђен обратити се овим предлогом непосредно Министарству.
Пословођ шк. одбора, Председник шк. одбора, Јов. Филиповић Димитрије Вељић
Чланови: Марко Вукелић И.Л. Марковић
Краљ. српска Основна школа Бр. 112.
август 1903. г. У Паланци
Начелнику среза јасеничког
Одлуком господина министра просвете, од 7. јула ов. г. П.Бр. 7090, затворена је основна школа у Водицама и наређено, да се ђаци те школе упуте на даље школовање у основне школе у Паланци. Овај акт господ. министра, доставила је ово среска власт, под 12. јула ов. г. Но 11713, с наредбом Суду Општине водичке — на извршење.
Како по закону, отпочињу предавања у овдашњим школама: 16. авагуста, то молим г. начелника да изволи наредити Суду Општине водичке да позове свога учитеља, који још тамо очекује ново опредељење, да он изведе по уписној књизи — старе и по списку добивеном од дотична свештеника — нове ђаке и својим актом све ове ђаке одмах упути у Паланку код потписаног управитеља школа. У противном, нека се Суд општине водичке у продужењу овог акта изјасни: ако неће да упути ђаке у овд. школе, шта наводи за разлог томе? Одговор Суда општине водичке, молим да се с овим актом врати потписаном на даљи поступак.
Управитељ школа, Председник шк. одбора, Јов. Филиповић Димитрије Вељић
Суд Општине водичке Бр. 929.
августа 1903. г. Водице
Началнику среза Јасеничког
Према решењу одбора од 5. т. месеца Бр. 832. Суд и одбор Општине водичке одлучио је да се умоли г. министар просвете да пошаље инжињера, који ће наредити какве оправке треба извршити код сада постојеће школе, јер се она да оправити, а од ње има и много гори школа у округу. Међутим шиљање ђака у Паланчку школу немогуће је, због положаја места, јер се река Јасеница редовно сваке зиме и пролећа излива, те је путовање од Водица до Паланке (немогућно и старим људима а камо ли ситној деци.
При том школа има новаца за оправку а има и другу зграду која може привремено да послужи као школа. Од г. министра до данас није дошло никакво наређење, а време од када посећују ђаци у селима школу, законом прописано је од 1. септембра те према томе и општем нерасположењу грађанства да ђаке шаљу у Паланачку школу, Суд моли начелиика среског да позив ђака у школу одложи док се дефинитивно не реши спор о томе оће ли наша школа и даље постојати или не.
Деловођа, Председник Суда, М. Мијаиловић Павле Л. Јовановић
”Снабдевање школе новцем изгледа да је у овој години боље но ранијих и ако се још дуго мора чекати, да све иде са временом, брзо и лако. Већи део школског новца одређен на издржавање школе примљен је, али је ипак и остало непримљеног. Ова непримљена сума само је знатна у трима школама: Водице, Придворице и Глибовац, које улазе у једну – Глибовачку – политичку општину. Усљед тога у овим школама осећа се оскудица тако да је Водичка школа једно кратко време била са врло мало дрва. О наставним средствима овде не може бити ни говора, кад се мора бринути о набавци дрва и исплати фамилијуза. Овоме жалосном стању узрок је што је бив. заступник председника проневерно општински прирез, у који, као што се зна улази и издржавање школе. Поред свих недаћа, Водичке, као најнеуређеније школе, преставља сада – може се рећи – уређену и снабдевену школу. Најпрече потребе: дрва, исплата школ. послужитеља је извршена, а и наставна средства набављена, тако да се сада може рећи да је школа.
Последњи извештај управитеља школе почиње: школа је у потпуном реду…
Ја сам и раније имао част поднети опширан извештај о Водичкој школи, где неколико ђачких родитеља из необјашњивог ината према школи не дају својој деци да иду, те их школски одбор стално кажњава. Тим казнама издр жава се школа.
Све зависи од новца и ако тога нема, ако школа с те стране није осигурана, онда не може бити реда, нити правилног рада у школи.
Сав новац одређен буџетом за школу могао би се у своје време примити, кад би се у општин. прирезу одвојило: колики је проценат по школском буџету. Нпр ако је целокупан општин. прирез 24%, а рецимо да на школу долази 8% тада би се тачно знало колико је наплаћено на име издржавања општине и на име школе. То да би се председници, који неплаћају прирез, могли контролисати, шта су наплатили и колико би требало да су предали школи. По досадањем кад наплати прирез, он не мора да изда, јер се може бранити да га троши на издржавање општине. А да ово може бити јасно је кад се зна да општине распоређују прирез.
Ово се може од нове године увести, да се ни у чем не промени закон, но само да се растумачи прикупљање приреза. Кад би се то питање о издржавању школе правилно решило, на корист школе, то би донело врло велике добити и по наставу и по школу.”
У Водичкој основној школи било је уписано 8 дечака и 6 девојчица у 1. разред (14 ђака). Поред њих, 28 дечака није уписано због тога што није било места.
1929. године, школа у Водицама је имала 300 књига које су биле намењене наставницима. Ђаци нису имали књиге које би користили. Није постојала читаоница, с’обзиром да је нова школа изграђена тек 1934. године.
Фонд за изградњу школе је износио 19000 динара а фонд за помоћ сиромашним ђацима 2100 динара.
