Category: Istorija

bookmark_borderZatvaranje Vodičke osnovne škole 1903.

Posted on

Краљ. српска
Основна школа
Бр. 121.

  1. август 1903. г.
    У Паланци

Господину министру просвете и црквених послова

У вези свога предлога, од 12. августа ов. год. Бр. 111. који је као неодложан, непосредно послат Министарству за отварање новог – шестог одељења у Паланци а због доласка ђака из затворене водичке школе, — Одбор паланачких школа понизно доставља под , /, одговор Суда Општине водичке (од 20. августа ов. г. Но 929) на захтев потписаног, да се ђаци водичке школе упуте у овдашње основне школе по наређењу господина министра, од 7. јула ов. г. ПБр. 7090.

Господину министру понизни,
Пословођ — управ. шк.                                        Председник школ. одбора,
Јов. Филиповић                                                     Димитрије А. Вељић

Водичка школа
Бр. 96.

  1. августа 1903. године
    Водице

Управитељу школе паланачке

Према наредби госп. министра просвете ПБр. 7090. од 7. јула 1903. године упућују се ниже именовани ученици, да их по одељењима распоредите.

I. разред

    1. Ђорђе Стевана Милутиновића
    2. Живадин Милана Јефтића
    3. Костадин Гаје Тодоровића
    4. Милоје Животе Ђуричића
    5. Никола Илије Тодоровића
    6. Сава Љубомира Мировића
    7. Стеван Милана Илића
    8. Живан Стојана Миленковића
    9. Богдан Тодора Танасијевића
    10. Гмитар Милана Вељића
    11. Живота Миладина Мијаиловића
    12. Милија Петра Тодоровића
    13. Костадин Стевана Симића
    14. Лазар Драгомира Митровића
    15. Лазар Животе Јовичића
    16. Мијајло Василија Тодоровића
    17. Милутин Милоша Мировића
    18. Милутин Милана Павловића
    19. Милан Милоша Радовановића
    20. Мијајло Илије Митровића
    21. Никола Милана Николића
    22. Сава Драге Новичића

    II. разред

    1. Василије Петра Савића
    2. Јован Животе Загрочића
    3. Јеврем Љубисава Мировића
    4. Милован Косте Мировића
    5. Мијајло Животе Симића
    6. Сава Александра Мировића
    7. Војислав Милана Ђокића
    8. Живота Саве Араповића
    9. Живота Н. Ђорђевића
    10. Илија Живојина Борисављевића
    11. Милутин Стевана Симића
    12. Радисав Милана Вељића
    13. Христифор Аврама Ђокића

    III. разред

    1. Илија Јеврема Тодоровића
    2. Илија Павла Ђорђевића
    3. Марко Гаје Богдановића
    4. Мијајло Благоја Милановића
    5. Милутин Милана Танасијевића
    6. Никола Панте Живковића
    7. Стаменка Животе Прокића
    8. Сава Гаје Тодоровића
    9. Павле Радосава Ђорђевића

    IV. разред

    1. Андреја Стевана Вулићевића
    2. Драгиша Виће Радовановића (економа)
    3. Гаврило Стеве Павловића
    4. Владимир Николе Живкокића
    5. Јован Љубомира Мировића
    6. Мијајло Гаје Тодоровића
    7. Петар Александра Мировића
    8. Милован Љубомира Мировића
    9. Марко Мике Милутиновића

    Извео и јемчи за исправност
    управитељ школе,
    Чед. Максимовић

    Краљ. српска
    Основна школа
    Бр. 111.

    1. август 1903. г.
      У Паланци

    Господину министру просвете и црквених послова

    Одлуком господина минстра од 7. јула ов. г. ПБр. 7090, затворена је осн. школа у Водицама (у срезу јасеничкм — окр. смедеревског) и упућени ђаци те школе у основне школе у Паланци.

    Услед ове одлуке господина минстра, одбор школа паланачких понизно подноси следећи извештај:

    Кад се према приложеном акту ./. управитеља водичке школе, од 10. августа ов. г. Бр. 96, број ђака те школе, споји са бројем ђака у појединим разредима паланачких школа, онда је целокупан бројни преглед – овакав:

    А. Мушка школа

    ПаланачкаВодичкаСвега
    I разред452267 ученика
    II разред511364 ученика
    III разред43851 ученик
    IV разред35944 ученика

    Б. Женска школа

    ПаланачкаВодичкаСвега
    I разред35–35 ученика
    II разред38–38 ученика
    III разред34135 ученик
    IV разред18–18 ученика

    Према овако спојеном бројном прегледу ђака из обеју школа, а да би се и ђаци водичке школе обучавали у паланачким школама, подесна је подела на овај начин:

    а) I разред мушке школе са 67, једно одељење
    б) II разред мушке школе са 64, друго одељење
    в) III разред мушке школе са 51, треће одељење
    г) IV разред мушке школе са 44, четврто одељење
    д) I (35) и II/2 (31) женске школе са 67, пето одељење
    ђ) IV (18) III (35) и II/1 (7) женске школе са 60, шесто одељење

    Како сад у Паланци постоје овега пет одељења мушке и женске школе, те би се горе означеним бројем ђака спојених школа — паланачке и водичке, преоптеретила одељења, што не  одговара ни одредби чл. 12. закона о народн. школама, то је неопходно потребно, да се у Паланци отвори још једно – шесто одељење, које ће нужно бити према горљем предложеном распореду одељења — у мушкој школи, а због овог отварања новог — шестог одељења, такође Је неопходно потребно поставити још једног учитеља за III разред мушке школе.

    У вези овога предлога, одбор моли господина министра, да изволи наредити, да општина водичка по одобреном своме буџету за своју школу, заоставшу суму школског приреза у 1.213 динара, сразмерно изда у овој години општини паланачкој за станарину учитељу и остале школ. потребе. И на послетку, одбор учтиво извештава господ. министра, да је у Паланци пре године дана постојало шест одељења, те има и сад, локал, намештај и учила за то ново одељење.

    Како је за отварање овог новог одељења неодложна потреба и да би се по закону на време отпочео рад у паланачким школама, то је одбор принуђен обратити се овим предлогом непосредно Министарству.

    Пословођ шк. одбора,                                        Председник шк. одбора,
    Јов. Филиповић                                                   Димитрије Вељић

    Чланови:
    Марко Вукелић
    И.Л. Марковић

    Краљ. српска
    Основна школа
    Бр. 112.

    1. август 1903. г.
      У Паланци

    Начелнику среза јасеничког

    Одлуком господина министра просвете, од 7. јула ов. г. П.Бр. 7090, затворена је основна школа у Водицама и наређено, да се ђаци те школе упуте на даље школовање у основне школе у Паланци. Овај акт господ. министра, доставила је ово среска власт, под 12. јула ов. г. Но 11713, с наредбом Суду Општине водичке — на извршење.

    Како по закону, отпочињу предавања у овдашњим школама: 16. авагуста, то молим г. начелника да изволи наредити Суду Општине водичке да позове свога учитеља, који још тамо очекује ново опредељење, да он изведе по уписној књизи — старе и по списку добивеном од дотична свештеника — нове ђаке и својим актом све ове ђаке одмах упути у Паланку код потписаног управитеља школа. У противном, нека се Суд општине водичке у продужењу овог акта изјасни: ако неће да упути ђаке у овд. школе, шта наводи за разлог томе? Одговор Суда општине водичке, молим да се с овим актом врати потписаном на даљи поступак.

    Управитељ школа, Председник шк. одбора,
    Јов. Филиповић Димитрије Вељић

    Суд Општине водичке
    Бр. 929.

    1. августа 1903. г.
      Водице

    Началнику среза Јасеничког

    Према решењу одбора од 5. т. месеца Бр. 832. Суд и одбор Општине водичке одлучио је да се умоли г. министар просвете да пошаље инжињера, који ће наредити какве оправке треба извршити код сада постојеће школе, јер се она да оправити, а од ње има и много гори школа у округу. Међутим шиљање ђака у Паланчку школу немогуће је, због положаја места, јер се река Јасеница редовно сваке зиме и пролећа излива, те је путовање од Водица до Паланке (немогућно и старим људима а камо ли ситној деци.

    При том школа има новаца за оправку а има и другу зграду која може привремено да послужи као школа. Од г. министра до данас није дошло никакво наређење, а време од када посећују ђаци у селима школу, законом прописано је од 1. септембра те према томе и општем нерасположењу грађанства да ђаке шаљу у Паланачку школу, Суд моли начелиика среског да позив ђака у школу одложи док се дефинитивно не реши спор о томе оће ли наша школа и даље постојати или не.

    Деловођа, Председник Суда,
    М. Мијаиловић Павле Л. Јовановић

    Извор

    bookmark_borderBroj kuća u selu Vodice

    Posted on
    1. године – 17 кућа
    2. године – 19 кућа
    3. године – 32 кућа
    4. године – 35 кућа
    5. године – 50 кућа
    6. године – 83 кућа
    7. године – 111 кућа
    8. године – 144 кућа
    9. године – 157 кућа
    10. године – 180 кућа
    11. године – 205 кућа
    12. године – 280 кућа
    13. године – 358 кућа
    14. године – 298 кућа
    15. године – 320 кућа
    Broj kuca

    bookmark_borderNarodni porez 1815.-1835. godine

    Posted on

    Народни лични порез

    Ко је плаћао порез и који су били главни облици пореза.

    За време последње турске државне управе у пашалуку београдском, до другог устаика 1815. године, непосредни порез у главноме плаћало је свако мушко лице; за тим порез од добивеног прихода и најзад сваки од свог дома.

    Ове три врсте непосредног пореза, биле су састављене из 11 разних пореских облика. А сви ови облици били су подељени на 26 разних подоблика.

    Непосредни порез делио се:

    1. На порез од сваког мушког лица старог од навршене, за харач, седме, а за остале порезе, од навршене двадесете до осамдесете године,
    2. На порез од добивеног прихода,
    3. На порез од сваког српског дома.

    Подела главних облика пореза на подоблике.

    Све ове три врсте непосредног пореза делиле су се овако:

    1. Порез је плаћало свако мушко лице, у готовом новцу, а делио се:
    • на царски харач, порез на земљу, за гажење и обрађивање царске земље који су Срби, „Раја”, плаћали;
    • на царски харач који су Цигани плаћали;
    • на народни лични порез, звани везирски порез, за издржавање везира, турске управе и гарнизона у пашалуку;
    • на царски харач, чибук, који се плаћао на ситну стоку: овце, козе н њихове торове;
    • на царску и спахиску главницу, коју је плаћало: свако српско ожењено лице, за тим за сваку женидбину (свадбарину или девојаштво), за мртвину (умрле старешинске главе), и за свако свинче;
    • на казнени порез, звани глобарина или крвнина;
    • на нахиски прирез, за издржавање турских нефера, војника, који су се налазили у нахијама ради одржања мира; и
    • на свештенички порез, варошки бир.

    2. Порез од добивеног прихода плаћао се у новцу и у натури, а делио се:

    • Порез у новцу, на царску замену десетка у кругу царског спахилука, и на приватну спахиску замену десетка, у кругу приватних спахилука, и то: на сваку воденицу, казаницу, башту за поврће, воћњак, виноград, котар за сено, и на сваку трмку.
    • Порез у натури, на царски, закупнички десетак од произведене и добивене хране; на спахиски десетак; и на свештенички, сеоски бир.

    3. Порез од сваког српског дома плаћао се у новцу и у народној снази, и делио се:

    • Порез у новцу, на владичанску димницу и на владичанску мирију.
    • Порез у народној снази, на царски кулук, и на спахиски кулук и намет.

    Као што се из овога види, порез се плаћао: у новцу, у земаљским производима и у народној снази.

    Све ове врсте многобројног пореза застао је други устанак и одржале су се у обновљеној Србији, још пуних 20 година, до 1835. године; а тада су замењене са једном једином врстом државног пореза, »порез с главе на главу по 6 талира годишње«. Од свију наслеђених врста пореза 1815. године, одмах је укинута најиздашнија врста пореза, која је постојала под турцима, и која се звала „глобарина”.

    Извор: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. – Мита Петровић

    bookmark_borderPopis 1822. godine

    Posted on

    Други општи попис (у новој Србији први попис је био 1819.) је извршен почетком 1822. године, после Ђурђеврске Народне Скупштине.

    Иако у многим изворима стоји да се први пут у писаним документима Водице спомиње у Тефтеру харача из 1826. године, када је избројано 19 домова, у књизи ‘Финансије и установе обновљене Србије до 1842’. чији је аутор Мита Петровић, спомиње се Водице као село у нахији Смедеревској у Пописнику села, кућа, пореских – ожењених и арачких лица 1822. год.

    Под редним бројем 20 (страна 557), пише да село Водице има 17 кућа, 20 пореских и 45 арачких глава.

    bookmark_borderGodišnji izveštaj školskog nadzornika za 1902. godinu

    Posted on

    Годишњи извештај школског надзорника у округу смедеревском 1902. године

    Школски надзорник
    За округ смедеревски
    Бр. 927.

    1. jуна 1902. г.
      Смедерево
      …

    Господину министру просвете и црквених послова

    Према чл. 86. зак. о народним школама, част ми је поднети годишњи извештај за школ. 1901/1902. године.
    …

    Школске зграде. Иако округ смедеревски долази у богате крајеве, ипак су школске зграде — највећим делом бедне, и не што не одговарају са здравственог гледишта, но ничим не показује да је зграда, пред којом се стоји школа, да је то просветни завод тог места. Ниске куће са мали прозорима, на понеким чак и са дрвеним преградама, као по старим турским кућама, подови са даскама неједнако намештеним, а раздалеко једна од друге, да има довољно места за нечистоћу, мрачне и тескобне тако да ваздух, нарочито зими, кад се држе затворени прозори, такав је, да треба доста времена док човек навикне на ту тешку атмосферу, која само гуши наставника и ученике. У таквим собама проводе ученици цео дан.

    Наше општине нису ништа урадиле да се то ма и најмање поправи. Њима је преча брига била да свако село подигне механу по плану, но да подигне школу, којој би хигијенска страна била заступљена. Они равнодушно посматрају, како им деца, њихова деца – проводе најлепше дане у мрачним, тескобннм и нездравим уџерицама…
    У разговору са њима тражио сам узрок – па сам дошао до овог резултата. Много пута прикупљени новац за зидање нове школе пропадао је услед несталности у општини… Људи су изгубили веру, и ко им помене о прирезу за школу, о добровољном прилогу, они га већ посматрају са оног гледишта, које очито показује неповерење.
    …
    Ако будемо тражили да се подижу модерне школе – дуго ћемо још година гледати нашу децу по мрачним и тескобним учионицама.
    …
    Зидање нових школа у овом округу не иде лако и можда је један од узрока и тај што су се школ. надзорници овде често мењали: За ово четири године сталног надзора, ја сам пети.

    Издржавање школа. Једно од најважнијих питања је: како да се уреди издржавање школа. Ко је имао посла са основним школама, мора доћи до овог резултата: да се овако не могу издржавати школе, да, ако овако остане, ми нећемо имати школа, па имали програме незнам како педагошки удешене, и повећали плате учитеља до саветничких.
    …Председници општина располажу општин. новцем као лично својим, и кад дају школи мисле да дају милостињу.
    …Школски надзорник слуша тужбе управитеља, види очајно стање и у најбољој жељи и вољи да помогне, употреби све што до њега стоји, да се и школи и учитељу помогне. Али ту је немоћан, ако га полицијска власт не потпомогне…
    Ако би се убудуће оставиле школе овако па милост и немилост појединих несавесних људи, ако неби било гаранције да се школи изда што је њено, онда ће се те жалосне посљедице издржавања школа у врло блиској будућности открити. Имаћемо школа, које ће имати и учитеља и ђака, али ничега више…

    Школске градиве. Законом је предвиђено да свака школа има и довољно земљишта за подизање градине, где би се у раду применило опо, што је програмом из пољопривредних поука одређено. Те градине, махом због недовољне величине земљишта, а и због рентабилитета, претворене су у повртњаке и баште за домаћу употребу…

    Настава, појединих предмета зависи од самог наставника и износећи све, што сам запазио ове године, у исто време износим и у ком се правцу кретао рад.
    Да би било прегледније, ја ћу изнети наставу појединих предмета.

    Наука хришћанска. У свима школама, код готово свих наставника, овај предмет нема оне вредности, коју иначе има и која му се мора дати. Истина да цео материјал одређен програмом прелазе, али тако да је изгубљена главна мисао – буђење религијских и моралних осећања, а остало споредно – причање. Наставници сматрају тај предмет као споредан — те му и врло мало пажње обраћају…

    Српски језик се предаје тако да непрестаним понављањем и читањем једних истих чланака, дете изгуби вољу – не жели да чита. Наши наставници читају само читанку с децом. Непрестаним читањем једне исте ствари, деца науче на памет и онда кад им се да што друго – ако нађу само једну познату реч – читају и говоре речи, које очима не виде. С чуђењем посматрате дете, које уверено да чита прави лудорије.

    …Народна песма, коју иначе у овом округу не цене Бог зна како, тако је слабо обрађено, да ја мислим да од све деце нема ни 50, које знају макар и једну народну песму.
    Кад се виде ови резултати није чудо што наш свет губи веру у школу и њену корисност…
    О писању се тако мало води рачуна, да код већине наставника деца неправилно, ручно и прљаво пишу. Мали број наставника, који води рачуна има и лепе резултате. Једини узрок овоме лежи у томе што наставници никакву пажњу не поклањају писању…
    У старијим разредима III и IV писање се свело на преписивање чланака…

    Уз писање, ја ћу напоменути и писање цифара. Истина програмом није казато да се писање бројева врши у I р., али ја мислим да је разумљиво, да кад дођу у II р., већ знају да пишу и бројеве, јер је програмом одређено да се II р. раде писмене радње. Тако како сам разумео и тражио сам од наставника I р., но прегледањем нашао да се деци није показало писање бројева, но, вероватно, са табле написане цифре деца су прецртавала и како је ко отпочео, тако је и научио…

    Рачун и геометрија. По наставницима предмети су подељени у три категорије: у I реду рачун и српски језик, у другом Н. хришћанску, Земљопис, Историју Срба, Пољопривреда и природне науке; лепо писање и цртање долазе у III-ћи, на који се никаква пажња не обраћа…
    Од деце не траже разумевање радње, но механизам рада… Деца науче да механички множе, деле, раде чак и до милиона, а незна колико вреди 0,70 дин.

    Геометрија се предаје у већини без очигледних средстава, јер чак ни најобичније геометр. слике или неће, или не уму да израде, да деци покажу, да и себи и њима олакшају, и најзад да правилно тај предмет предају. Ако питате дете на предметима о појединим геометр. сликама и површинама, не зна – само зна да нацрта…

    Земљопис. У другом разреду иде уз читанку и где су чланци обрађивани, протумачени земљопис и природне појаве се лепо и темељно знају. Са свим је друкчије са земљописом у III р., где се предаје по сливовима…
    У IV разреду земљопис је боље среће, јер већина наставника предаје да се ученици оријентишу од свог места, да знају како и којим би начином могли путовати, шта би корисно видели итд.
    Српске земље, које иду уз историју слабо су обрађене. Код малог броја наставника, деца их знају само побројати – а има таквих примера – и то у већем броју, који и незнају да у њима живе Срби.

    Историја Срба се предаје као и наука хришћанска. И ако је то један од најважнијих предмета, ипак му се слабо пажња обраћа. Наставници кад предају, деца кад говоре – изгледају на фигуре од воска, које навијене неке речи износе. Ни на предавању, ни у одговору деце не види се да на њих утиче оно, о чему се говори. Не говоре из срца и душе. Како може дете одушевити, како се може расплакати, кад му је и сам учитељ без одушевљења, воље и љубави ту ствар предавао. Њега не одушевљава ни цар Душан, не жалости га битка Косовска, не подигне главу кад говори о делима Великог Милоша, Кара-Ђорђа, Хајдук Вељка и других…

    Како је познавање код деце, тако је и међу сељацима. Ја незнам да ли има где у свету да се мање зна своја историја, но што је код нас. Разговарати се са нашим сељацима о српској прошлости, садашњости, ужасава се човек незнањем историје. Да у Старој Србији, Македонији и другим српским земљама живе Срби, да то њих интересује – боже сачувај…

    Пољопривреда и природне науке морају се очигледно предавати. У школској градини – где је има, на раду са децом наставници су радили, остали су предавали на часу и у школи.

    О певању, које се са васпитног гледишта мора сматрати, као један од најважнијих предмета, ни сам не могу да кажем, јер нисам музикалан, готово и сви наставници у овом округу немају нимало музичке спреме, да би се повољан резултат добио. Деца певају како које уме по својој природи.

    Наставници. По неједнаком школовању и образовању поделио бих у две групе: са учитељ. школом и без учитељске школе, у које би ставио и све оне са неколико разреда гимназије и оне са богословском сведожбом…

    Програм наших школа опширан је, али је непобитан факт и то да се у већини не ради с љубављу, но зато што „трбух хоће хлеба”. Може ли се замислити рад без одушевљења и воље? Има ли чега лепшег, идеалнијег, но учити децу, створити од њих честите и ваљане грађане. Али се за то хоће труда, воље и љубави…
    Меће се варак на дрво да преставља злато! Деца научена и намучена забораве за два три месеца све – остало мало писмености, па и то за две-три год. пропадне…
    Њихово материјално стање није тако бедно, да не могу себи набавити ни једне књижице преко године. У осталом, свака школа има књижницу, понека баш и добро уређену…

    Једна од неопростивих погрешака наших наставника, што свршетком часова мисле да су свршили све и да сада припадају само себи. Кад би се тако узео учитељ. позив, онда би то била лака дужност. Научити, или оставити код старијег ђака да их научи – да немају сталног надзора – па је слободан целе године – до испита. Нема ту оног рада, који би му дао право име народ. учитеља. Њихов спољашњи рад, да није још земљорадничких задруга, био би исти као и оних окрепнијих сељака, који купују имања, стоку и на тај начин дођу у додир са сељаком – да пазаре. Њихова је одбрана, да колико су плаћени толико раде. Као да се наградом ствара љубав за рад, ако је у души нема.

    Међусобни живот учитеља је такав, да с болом у души мора се рећи: да живе онако, како не доликује учитељу и васпитану деце. Ја сам и раније имао част изјавити како несрећно живе, како где су само њих двоје, ту је гложење и свађа. Ако им је све потпуно, они ће се за ситнице свађати, које обично људи и не узимају на ум…
    Како се може тражити да школа и учитељ васпитно утичу на децу и околину, кад животом својим и делом обратно показују!
    Са каквом се вером и уздањем дају деца у школу, кад се тако о учитељу мисли, требало би наши учитељи добро да размисле!

    Васпитна спрема и дисциплина. Свршени часови, свршен је и рад у школи. Тачно држање часова од 8—10 или 11, и од 2 или 3 до 4 односно 5, тако се ради у нашим школама. Деца су, као универзитетски грађани, остављени себи за све време изван школ. часова. Она се занимају, како знају и умеју. Обилазећи школе, долазио сам рано и пре и после подне и никад ни у једној школи нисам затекао наставнике да су узимали учешће са децом, да су са ученицима били у дворишту, да ту допуне оно, што кућа и сокак не дају. Нису само такве сеоске школе, такве су и варошке…

    Један од наставника приђе детету, које је код табле рачунало, да му покаже, дете не знајући његову садању намеру, а већ довољно упознато са његовим начином васпитања трже главу, као да се склања од ударца. Приметих му да му деца нису научила на миловање, одговори, да није могуће другачије одржати дисциплину. Верујем да некад, али то мора бити ретко, дође до тога да се ђак мора ударити, али и ово је истина, да се у нашим школама деца не бију, но батинају.
    Наставник не тражи љубав у дружењу и лепом опхођењу с децом – из које би насигурно и воља учењу и послушности изашла, но хоће силом да их нагна, а деца међутим, виде да их он не воле.

    Личне податке, које наставници воде о појединим ученицима, а који се могу само из дружења с децом попунити – наставници врше на други начин. Тако код већине стоји: Н. Н. од добрих и имућних родитеља, лепо чита и пише, у рачуна је приличан, итп. Нема ту ништа што показује да се упознаје душа детиња…

    Заступници. У недостатку учитеља са испитом и при замени болесним учитељима постављају се свештеници. Иако би они могли да користе у продужној школи, код одраслијих ученика предавањем н. хришћанске, али за рад у основној школи су неподесни. По њиховом раду, могу да кажем своје скромно мишљење да интерес школе захтева да се не постављају нити да се прими замена болесним наставницима у свештеницима. Њихов је рад сведен на држање часова, који више одговарају прекраћивању времена, по корисном раду за децу…

    Продужне школе. За наше прилике, по резултатима, који су стварни, по писмености масе, без продужних школа нема писмености. У ранијем извештају, о раду на среским већима, опширно сам изложио како се може уредити да се у свакој школи отвори продужна школа. У таквим прод. школама радило би се свако по подне од 1. новембра до 1. априла, с тим да настава буде обавезна и да се сведе на добро уређену читанку, у којој би било ове што младом човеку треба…

    Грађанска школа. У Паланци су два разреда у Грађанској школи са стварно 19 ученика, јер их је толико било на испиту, од којих троје није долазило до краја године…
    Кад би место ових Грађ. школа, које, по резултатима, не дају оно што ое од њих тражи, створили више школе по селима са пољопривредним правцем, испунила би се једна осетна празнина код нас…

    Здравље ученика. Изузев малих богиња, због којих су многе школе биле распуштане, ученици су били здрави. Једна само ружна и одвратна слика је, маса деце прљава и нечиста тако да је најобичнија појава шуга, та гадна болест нечистоће…
    Поред свега тога, шуга је тако обилна, а новчаних средстава нема за лечење – да се може слободно рећи да 1/3 болује од шуге. Наставнике сам упућивао да то упуствима, која се у календару “Здравцу” налазе лече и децу и њихове родитеље, јер су сви заражени.
    Интересантно је ово: свака школа има на зиду календар ”здравац,, али га нико не чита. Бавећи се са децом питао сам шта пише испод појединих слика, деца су ме зачуђено гледала, као, веле, зар и то треба читати.

    Распуштање школе. Од половине новембра почеле су мале богиње — и трајале готово до Видов-дана…
    Најревноснији у распуштању школа био је лекар среза јасеничког, који из бојазни да зараза не узме маха, распуштао је школе на неодређено време, које је у неким школама трајало месецима.
    Верујем да распуштањем масе може се сузбити зараза, али да мале богиње могу трајати целе године – то се не може примити. Ако би се даље овако радило – могли би доћи до тога да школе стално не раде, јер вероватно је да ће свакад у месту бити један или два случаја какве зарезне болести…

    Одсуствовање наставника. Из приложене табеле види се одсуствовање наставника – и види се да по броју дана није незнатан. Свет је навикнут на одсуствовање и за најмању потребу тражи. Овоме „ситном“ одсуствовању треба додати и одсуствовање преко целе године, у неким случајевима због уображене болести а понајвише код жена учитељака одвојених од мужева…
    Сем овог знаног одсуствовања одсуствује се свакад, само ако се нада да се неће сазнати. Пијачни дани били су пуни учитеља. Оставе школе и часове без потребе, да по неком послу дође у варош. Нити од кога траже дозволе, нити се коме јављају. Нешто опоменом, нешто и казном дошло се до тога да пијачног дана нема учитеља.

    …

    1. јуна 1902. Године
      понизан,
      Вел. Вукићевић,
      школ. надзорник

    Izvor

    bookmark_borderEkskurzija đaka osnovnih škola iz Palanke 1902. godine

    Posted on

    Краљ. српска
    Основна школа
    Бр. 85.
    28. маја 1902. г.
    У Паланци

    Господину школском надзорнику за округ смедеревски

    Наставници овдашњих основних и један учитељ Грађанске школе, са својим ученицима и ученицама, намерни су да учине излет ради познавања зваменитих места у Отаџбини — до Ниша, Ћеле Куле, Лесковца и Врања. На овоме путу до повратка, пробавили би: од 3. до 7. јуна тек. год. закључно, свега 5 дана.
    Како је за одлазак и повратак на целом путу, потребно одобрење господина за бесплатну вожњу, пошто се овака повластица за поменути циљ неоспорно даје, – то понизно молим господина надзорника, да изволи на време издејствовати надлежно одобрење за бесплатан подвоз железницом, за: 7 наставника, око 60 ученина-ца (III и IV р. основних), 10-15 ђака Грађан. школе и 2 школска служитеља, разуме се, ако претходно одобрава господин надзорник овај излет у поменутом циљу.


    Понизан,
    Управитељ осн. школа,
    Јов. Филиповић

    Извор

    bookmark_borderMolba Palančana da se izgradi put od Smedereva do Kragujevaca

    Posted on

    Молба Паланчана да се изгради пут од Смедерева преко Паланке до Крагујевца

    Министру унутрашњи дела

    Варошица наша велике штете и незгоде сноси већ неколико година, што је од главног Цариградског пута одвојена и што јој се пошта одузе – истина ова нетребује скоро никакви доказа, почем се известио зна, да су путови главно средство људске радње и саобраштаја. Обшту ову потребу о путовима задовољио је највиши закон издан под 15. априла 1864. годиие и ми смо се смели би рећи понајвише обрадовали њему, видећи да ће пут нашу Палалку са Смедеревом и Крагујевцом везати. При овом непрестано досада изгледасмо да се то у озакоњење оствари, али код све те наше жеље ништа се на томе грађењу није предузело до данас. С тога подписани принуђени смо молити вас господин министре, да изволитс нуждна наређења издати, да се означени срезски пут од Смедерова преко Паланке до Крагујевца што пре одпочне градити, јер је исти сувише потребан и то не само за нас, но и за све остале, који до Крагујевца и изнад Крагујевца станују.
    На крају молбе ове не пропуштамо известити вас г. министре, да смо под данашњим молили за предречени пут и господина министра грађевина.

    Izvor

    bookmark_borderŠirenje filoksere u Srbiji i propast vinove domaće loze

    Posted on

    Ширење филоксере у Србији и пропаст домаће винове лозе

    Београд, 8. марта 1885.

    Господину министру просвете и цркв. послова

    Господине,

    Стална комисија за испитивање филоксерне заразе и средстава противу ње, састаће се у недељу 10. т. м. на свој главни скуп на коме ће учествовати и њени чланови из унутрашњости и на коме ће се утврдити распоред рада за ову годину и проучити предложене измене и допуне у закону и правилима за извршење закона о филоксери.

    …

    1. август 1883. године
      У Београду

    Господину министру просвете и црквених послова

    Господине,

    Прегледом винограда од стране стручњака у прошлој години констатована су огњишта филоксерне заразе не само у виноградима око Смедерева и
    Пожаревца него и у некии другим местима ових округа; даље у округу београдском и крагујевачком и у брзопаланачком срезу округа крајинског.

    На срећу појав заране још је спорадичан и на ограниченим просторијама, те је третирање и уништавање исте још могуће. И ако је велики део винограда испитан и прегледан, опет зато за преглед осталих потребно је много опремних лица, тим пре, што се и већ прегледани морају сваке годдине поново прегледати. Ово прегледање винограда ради филоксерне заразе било би најлакше и најсигурније, кад би свуда у земљи било таквих лица, која би вична била да филоксерну заразу разпознаду и чим је у виноградима своје околине примете, да одма о томе учине доставу, како би третирање заразе могло се предузети докле је она још у почетку.
    За ово би најподеснији били учитељи основних школа, који би ово осмотрење винограда своје околине могли обављати без икаквог уштрба за свој наставнички позив…

    1. јуна 1884.
      У Београду

    Извор

    bookmark_borderSpisak postojećih opština za porez 1847. godine

    Posted on

    Списак постојећи обштина, села, кућа, данак плаћајући глава, колико у тек. години усева и какови има, колико и какове стоке пате, колико какови родни и неродни дрвета имају.

    Ралаусевачисло
    бр.обштинапшраовјекрелпркупакрококупк.т.Примечаније
    1С. Аџибеговачка750*
    2Ново ”260*
    3Глибовачка1201400
    4Марковачка700*
    5Лаповачка1200*
    6Водичка60160
    7Церовачка110200
    8В. орашанска40180
    9Крњевачка60320
    10Башиначка70150
    11Ковачевачка280495
    12Граничка11495
    13Дубоњска5010160
    14В. Кршљанска3001510450
    15Голобочкa200200
    16Селевачка9001200
    17Мраморачка100130
    18М. Плањанска46225
    19Трновачка10180
    20В. Плањанска20620
    21Кусадачка3002025500
    22Кошарњанска80200
    23Азањска15020560
    24Ракиначка25350
    25Предворичка1090
    26Паланка150260
    31954555110035

    пш – пшеница, ра – ражи, ов – овса, је – јечма, кр – крупника, ел – елда, пр – проса, ку – кукуруза, па – пасуља, кро – кромпира, ко – конопље, куп – купуса, к.т. – косе траве

    – због брања кукуруза није ништа сејала

    СтокеРодни дрветаЧисло
    бр.обштинакогоовкозсвпчвишљкугл
    1С. Аџибеговачка806001200300280035050018000247261
    2Ново ”25300500100750100200400010798
    3Глибовачка4525070012020005010015008185
    4Марковачка100600250090260020160225000210214
    5Лаповачка15080019003003000380100030010327345
    6Водичка302207001501500305550005045
    7Церовачка60200100020260050100120006572
    8В. орашанска403008002001200702003000103112
    9Крњевачка80450150020036001206008900221226
    10Башиначка301507501000508050004151
    11Ковачевачка802501500100200016020016000110142
    12Граничка45120600400253020003038
    13Дубоњска503001000501100100100180006067
    14В. Кршљанска1207002000100150020036027000150173
    15Голобочкa7080020001502000100500120009893
    16Селевачка300150030001003500500120032000253312
    17Мраморачка45250100201000906030004553
    18М. Плањанска2015060020080010022540004045
    19Трновачка40300500600301002200098104
    20В. Плањанска1007001000300200010060023000180213
    21Кусадачка200100250010020001502402600235288
    22Кошарњанска50200130010010005510036006570
    23Азањска1006502600120500017026030000270251
    24Ракиначка504001200250350025015020000105111
    25Предворичка301506001001000404015004336
    26Паланка4575040060250702005000180196
    198511190324503230487003541780233411034143701

    ко – коња ергеле, го – говеда, ов – оваца, коз – коза, св – свиња, пч – пчела трмака, ви – мотика винограда, шљ – шљива, ку – кућа, гл – глава

    К.Н6 1519.                                    Началник среза јасеничког окр. смедеревсог

    31 декемвра 1847. године                            подпоручик,

    У Паланки                                                  Нестор Аврамовић

    Извор