Na Badnje veče, kad su poslovi zavšeni, odlazi domaćin u šumu i odseca neki prav mlad hrast. Ovaj hrast se unosi u kuću sa pozdravom: ‘Dobro veče i srećan vam Božić!’ Odgovaraju mu: ‘Bog ti dao srećan Božić, ti srećni i čestiti!’ i posipaju ga žitom. Onda se hrast, zvani badnjak, stavlja na vatru. Ujutru, koje se pozdravlja pucanjem iz pištolja, pojavljuje se u svakoj kući već unapred određeni posetilac. On iz rukavice baca žito kroz vrata i uzvikuje: ‘Hristos se rodi!’ Koga pogodi žito, taj odgovara: ‘Vaistinu se rodi!’ Na to posetilac prilazi, udara žaračem po badnjaku koji još leži na vatri tako da skaču varnice i uzvikuje: ‘Koliko varnica toliko goveda, konja, koza, ovaca, svinja, košnica, toliko sreće i blagoslova!’ Domaćica ogrće polažajnika; badnjak se iznosi u voćnjak. U crkvu se ne ide; ali na obed dolazi svako sa zapaljenom voštanicom u ruci. Držeći sveću, ukućani se mole, zatim se ljube govoreći: ‘Mir božiji! Hristos se vaistinu rodi, mi mu se molimo!’ Kao da hoće da ukaže na usku povezanost između svih članova kuće, domaćin skuplja sveće koje još gore, lepi ih jednu za drugu, stavlja ih u činiju sa česnicom i raznim žitom koja se unosi baš tada, i gasi sveće zrnima žita. Česnica je pogača uobičajenog oblika od presnog testa; ko u izlomljenoj česnici nađe paru umešenu u nju, za toga se očekuje da će u toku godine imati više sreće nego ostali. Sto se ne rasprema niti se soba čisti; tri dana je sto postavljen za svakoga ko naiđe. Do Nove godine važi pozdrav: ‘Hristos se rodi!’ i odgovor: ‘Vaistinu se rodi!’