156. Pismo Nikoli Todoroviću, Beograd, 3. jula 1907.
Dragi brat Nikola
Mi smo zdravo putovali i srećno dana(s) došli. Kako vi tu? Ja se mnogo radujem što ste one večeri svi bili dobri, pametni te se onako lepo izmirili, a ponajviše hvala tebi za to što si me tu poslušao i ako sam mlađi.
Samo te pokorno molim, dragi brate nastavi ti, a pisao sam to i Miki, da se to vaše izmirenje i održi i da bude istinsko i od srca.
Izbaci iz pameti i iz srca sve ono, što je bilo zlo u prošlosti. Zaboravi sve uvrede i ružne reči, kao da ih nikada nije ni bilo. Prigrli oko sebe decu svoju, narod svoj i unučiće svoje i budi im pravi roditelj i dobroželjitelj, pa će i oni morati da budu dobra i poslušna deca i sinovi tvoji. Pa nešto i otrpi pa i popusti; ti si stariji i pametniji, pa budi i mirniji i blažije naravi, to tebi kao starom čoveku i priliči. Izbegavaj sve, gde bi se moglo doći do nekoga sukoba i nesporazuma, a najglavnije čuvaj se ljutine i žestine, jer u ljutini čovek najviše pogreši.
Oprosti mi što ti ja ovo kao mlađi ređam, ali ja to činim radi vašeg dobra i sreće.
Radeći ovako vi ćete opet povratiti mir i slogu, uzajamnu ljubav i poslušanje u taj lepi dom domaćinski a s tim će vam doći i božiji blagoslov i svaka sreća. Daj bože da tako bude!
Ono veče nisam imao više para za to sam ti dao (1,50).
Srdačno pozdravlje tebi i snaši Inđiji i svima.
Tvoj brat Pera.
Arhiv Srpske akadameije nauka i umetnosti.
br. 13397.