Iako je knjiga “Kneževina Srbija” pisana šezdesetih godina 19. veka, neke stvari su bezvremenske i mogu se primeniti u bilo kom vremenskom okviru. Mnogo toga nismo naučili. Mnoge mane medju srbima su i dalje jedna od glavnih kočnica našeg razvoja.
Poznato je da je Kneževina Srbija zemlja sasvim nevelika: poznato je da je ona ipak puna raznovrsnoga prirodnoga blaga i lepota; poznato je da je naša otadžbina, ovolika kolika je, stala naše dedove i oceve mnogo nečuvenih muka i krvi, pa je ipak tim ne manje poznato da mi tu svoju krasnu i bogatu, tu malenu a skupo stečenu otadžbinu u mnogom pogledu ne poznajemo onoliko koliko bi valjalo.
Nepoznavanje svoje otadžbine svakad je rug gradjanima sinovima njenim; ali se veličina štete od toga neznanja može strahovito da predstavi tek u narodnim školama u kojima se vaspitavaju oni na kojima po redu svet ostaje.