Видовданска повеља постхумно је додељена човеку који је оставио дубок траг у развоју родног села Водица.
Звичајно-туристичко удружење „Видовача“ у Водицама негује успомену на мештане који су оставили траг у култури и другим областима живота и рада. Један од таквих репрезената родног села знаменитог Пере Тодоровића био је, на жалост, рано преминули Милан Михајловић. Њему је недавно постхумно додељена Видовданска повеља као признање за изузетну посвећеност селу у коме је обављао многе друштвене дужности.
Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“, истиче да је он био вредан човек и велики ентузијаста,
који није узмицао ни пред једном препреком. У младости се истицао како врстан фолклорац и извођач народних песама у сеоском културно-уметничком друштву, чији је неко време био и председник. За време његовог мандата, подвлачи Загорчић, водичко културно-уметничко друштво је доживело прави процрат.
Запажен је био и његов рад у Фудбалском клубу, где се дуже време налазио на месту председника – подсећа Загорчић. – Ту сам се с њим зближио и започео плодну сарадњу. Успевао је да усклади
послове возача у некада моћном Трговинском предузећу „Узор“ и друштвене обавезе. Био је, поред
осталог, члан Савета, једно време налазио се на челу Извршног одбора, да би потом постао и председник Скупштине месне заједнице. Као секретар Месне заједнице био сам његов блиски сарадник, тако да смо заједно радили на реализацији многих пројеката.
![](http://www.selovodice.org/wp-content/uploads/2022/12/Mladi-borac-Vodice-04.jpg)
Михајловић је био члан малобројне екипе одабраних, која је радила на осмишљавању Видовданског сабора, велике манифестације, која је окупљала многе културне посленике, истакнуте завичајце и друге јавне раднике, Био је први међу једнакима кад је текла акција санације сеоског водовода, а и кад је покренута иницијатива да се гради нови мост преко Јасенице.
– У тај посао ушли смо 1992. године – сећа се Загорчић. – Истовремено се радило на постављању
струјовода и насипању пута до извора минералне воде. Годину дана раније реновиран је сеоски Дом културе, обновљен рад Културно-уметничког друштва на чијем челу је био Слободан Тодоровић Токи, покренут је Ликовни викенд… Милан Михајловић је у свему томе активно учествовао.
Игром судбине, 1998. године умро је на задатку. Био је пошао на састанак, где је требало да се разговара о важним питања за будући развој села. Смрт га је покосила тек пошто је изашао из аутомобила. Иза њега су остали синови Мирослав и Милош. Млађи, Милош, је у име оца примио признање, Видовданску повељу, коју му је доделило Завичајно-туристичко удружење „Видовача“. То се догодило 15 година после изненадне смрти великог водичког неимара.