Posthumna dodela povelje Milanu Mihajloviću

Видовданска повеља постхумно је додељена човеку који је оставио дубок траг у развоју родног села Водица.

Звичајно-туристичко удружење „Видовача“ у Водицама негује успомену на мештане који су оставили траг у култури и другим областима живота и рада. Један од таквих репрезената родног села знаменитог Пере Тодоровића био је, на жалост, рано преминули Милан Михајловић. Њему је недавно постхумно додељена Видовданска повеља као признање за изузетну посвећеност селу у коме је обављао многе друштвене дужности.

Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“, истиче да је он био вредан човек и велики ентузијаста,
који није узмицао ни пред једном препреком. У младости се истицао како врстан фолклорац и извођач народних песама у сеоском културно-уметничком друштву, чији је неко време био и председник. За време његовог мандата, подвлачи Загорчић, водичко културно-уметничко друштво је доживело прави процрат.

Запажен је био и његов рад у Фудбалском клубу, где се дуже време налазио на месту председника – подсећа Загорчић. – Ту сам се с њим зближио и започео плодну сарадњу. Успевао је да усклади
послове возача у некада моћном Трговинском предузећу „Узор“ и друштвене обавезе. Био је, поред
осталог, члан Савета, једно време налазио се на челу Извршног одбора, да би потом постао и председник Скупштине месне заједнице. Као секретар Месне заједнице био сам његов блиски сарадник, тако да смо заједно радили на реализацији многих пројеката.

Милан Михајловић (стоји, први са десна на лево)

Михајловић је био члан малобројне екипе одабраних, која је радила на осмишљавању Видовданског сабора, велике манифестације, која је окупљала многе културне посленике, истакнуте завичајце и друге јавне раднике, Био је први међу једнакима кад је текла акција санације сеоског водовода, а и кад је покренута иницијатива да се гради нови мост преко Јасенице.

– У тај посао ушли смо 1992. године – сећа се Загорчић. – Истовремено се радило на постављању
струјовода и насипању пута до извора минералне воде. Годину дана раније реновиран је сеоски Дом културе, обновљен рад Културно-уметничког друштва на чијем челу је био Слободан Тодоровић Токи, покренут је Ликовни викенд… Милан Михајловић је у свему томе активно учествовао.

Игром судбине, 1998. године умро је на задатку. Био је пошао на састанак, где је требало да се разговара о важним питања за будући развој села. Смрт га је покосила тек пошто је изашао из аутомобила. Иза њега су остали синови Мирослав и Милош. Млађи, Милош, је у име оца примио признање, Видовданску повељу, коју му је доделило Завичајно-туристичко удружење „Видовача“. То се догодило 15 година после изненадне смрти великог водичког неимара.

Извор