Цариградски друм је била једна од најважнијих саобраћајница на Балканском полуострву. Спајала је Београд са Истанбулом. Тако да су многе војске, многи званичници и путници пропутовали овим нашим крајевима. Ево кратког описа Смедеревске Паланке којом је прошао турски путописац Евлија Челеби 1660 године.
Хасан-пашина Паланка*
Та Паланка обезбеђује београдски и смедеревски друм. Налази се на територији смедеревског санџака. Ослобођена је од изванредних намета. Лежи у једној плодној долини. Добро је утврђена, а саграђена је у облику продуженог четвороугаоника. Њен опсег износи хиљаду корака.
У тврђави се налази градски заповедник (dizdar), посада од четрдесет војника, џамија и житни магазин. Мештани немају баште уз куће. Пред градском капијом свако вече свира османска војна музика (mehterhane), а посада, која се састоји од одважних и храбрих бораца, узвикује муслиманске ратне покличе.
То је напредна касаба са пријатном климом, са много зеленила и добрим изворима који никада не пресушују.**
Одатле смо кренули даље према западу и дошли у Коларе.
Напомене:
* У оригиналу: Везир Хасан-паша паланкаси, данас Смедеревска Паланка, варошица у Србији на реци Јасеници на путу Београд – Ниш. Раније се звала Бела Црква. Ко је био овај Хасан-паша, тешко је одредити на основу самог имена.
** Кикле (Quiclet) каже да је Хасан-пашина Паланка прилично лепа и да у њој има лепа џамија и три добра хана. Два прва зову се Мехмед-агин, а трећи ‘Паша Задехуни хан’, (н.д.316). Евлија не спомиње ниједног.
Одломак је из књиге Путопис, чији је аутор Евлија Челеби, један од најславнијих турских путописаца.
