bookmark_borderSpor Palanke sa okolnim selima zbog žira 1846.

Попечитељству внутрени дела

Под 11. септемврија т. год. ПНо 4331. сообштило ми је Попечитељство внутрени дела зактевање Паланачке обштине, која у једној жирородној шуми једнако участије има са обштинама: Глибовачком, Водичком и Предворичком из окружија смедеревског, питајући, да ли ће се у овом придржавати пресуде Апелационог суда од 1. септемврија 1839. год. Но 894. у ползу Паланачке обштине издане, или указе од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. о жировници гласећег.

Будући је жирородна гора указом од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. уређена тако да се све што је пре у призренију том постојало, уништожило, то је и наведена пресуда, која од толиког времена није удејствована зато што је одма после изреченија исте, изишла уредба обшта, постала безснажна.

По указу пак томе само се домазлуци у жир пуштати могу, а нагоничари кад се пуштају, приход одтуда произлазећи, припада заједнички оним обштинама, чији је жир, по томе дакле Паланчанима нико незабрањује домазлуке држати, а што иј они не држе, то им нико крив није, нити се зато њима може веће право дати у жиру, него што га остали житеги Србије имају, но нека се они са тим задовоље што имају право свој домазлук жирити, а нагоницу делити с осталим обштинама онако као што то по свој Србији постоји и зато им се преко тога ништа више дати не може. О чему нека иј Попечитељство својим путем извести.

ВНо 1296.

6. нојемврија 1846.
У Београду А. Карађорђевић

Извор

bookmark_borderSeča gore oko reke Kubršnice i Jasenice

Високославному књажества Сербије

Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија смедеревоког — представлење

У окружију овом поред реке Кубршнице и Јасенице, а имено у селима Кусадку, Предворици, Водици, Глибовцу и Паланки, налази се горе од сами родни стари лужника, или боље рећи растова. Како је пак под тим растовима све питома лужна земља, на којој добре ливаде и њиве бивају, то житељи предименовани села, грабећи један од другог завате по истој, ово треблењем ситне горе под растовима, ово попуштањем на ливадама или њивама уврати, ово пак крадом сушењем сами растова, до мало времена хоће тако красну родну гору да затру. Будући пак да Началничество ово, посредством надлежни срезски началника, свим могућим силама чува исту гору, то тек сами неваљали људи с крајним лукавством на предименовани начин утамањују гору, и себи њиве и ливаде, у згодним приликама праве, а људи поштени, бојећи се каштиге и срамоте не само што ће горе да се лише, но јошт остају, неграбећи се непозвољеним начином, без ливада и њива и зато све предименоване обштине изјасниле су се Началству овому, да су раде согласво, како је та земља питома и због тог сваки се за њу земља питома и због тог сваки се за њу, с последњим лукавством граби, учинити једанпут конац том граблењу, сиреч, да ту сву питому земљу, као што су и моравци, имајући такову јошт поодавна, са моткама на главе подале, пак да онда сваки свој припадши му део земље, заједно са гором, незаграђивајући је чува и који јасен, граб, брест и т.п у свом делу подигне, то да су његова собственост и на његовом расположењу, а када родни гора жиром роди, онда исти по досадањем обичају, да је обшти.

Началничество ово и само видећи да у предозначеним селима што се тиче у речи стојећи горњ, исту никако није могуће очувати, а покрај тог знајући и видећи да су села око Мораве у окружењу овом, којима је начин предлагајеми од предименовани обштина, за раније на ум дошао, тим тек једним начином очували онаки красни моравски луг, у коме сада премда се зна које је чије место, сваког рода дрва у изобилију наћи можеш, пак шта више, видећи себе тим споможене, гола чиста поља поделили су и сад прекрасне забране на истој деоници имаду, – одобрава преложење, кусадачко, водичко, предворачко, глибовачко и паланачко, но несмејући тако велики посао, премда је уверено да се тек преописаним предложењем предименовани обштина вопросна гора, не само очувати, но и подићи може на терет свој узети, понизним представлењем овим, доводи га високославном Попечитељству внутрени дела у знање и моли за благовремено наставленије.

Но 2601. Началник окр. смедеревског,

  1. нојемвра 1844. мајор,
    У Смедереву Ант. Р. Мајсторовић

Дужности писара извршујући
књиговод. глав. управ. поштанског,
Аксентиј И Марковић

Началничеству окруж. смедеревског

Предложеније Началничества окружија тамошњег од 15. нојемвра пр. год. Но 2691. да се житељима села Кусатка, Водице, Предворице, Глибовца и Паланке, дозволи гору око исти села и око реке Кубршнице и Јасенице лежећу, са моткама на главе између њи поделити, па да онда сваки свој припадшиј му део земље заједно оа гором, незаграђивајући је чува, неодобрава се по томе, што већ изданим уредбама о употребљавању шума, обште правило у целој Србији постоји, како се горе употребљавати имају. Што се тиче преступника ови правила, нека се Началничество средством надлежни кметова, за које се предпоставља да морају честни и поштени људи бити, постара ово злоупотребленије предупредити, а у случају противљења или непослушанија њиовог, нека иј Началничество надлежним лутем и заслуженој казни подвргава.

П.Но 5260. од 1844. Да се експ.

  1. јануарија 1845. године А. Ник.
    У Београду

Извор

bookmark_borderSpisak ubijenih ptica 1844.

С п и с а к

утамањене вредносне дивљачи, од 26. априлија па до 26. октомврија 1844. године

ЧислоИме обштинаВранаВрабаца
1Ракинац125392
2Ц. Аџибеговац471705
3Мраморац109390
4Вел. Плана157420
5Нов. Аџибеговац200410
6Марковац360670
7Мала Плана58109
8Паланка230580
9Азања420750
10Селевац430880
11В. Крсна300450
12Дубона130280
13Ковачевац230400
14Границе50150
15Кусадак440830
16Башин90160
17Церовац120205
18Предворице40100
19Водице80140
20Глибовац90165
21Баничина170230
22Лапово5501050
23Трновча140260
24Крњево380790
25Голобок156245
26Орашје195325
Главна сума572111086

Извор

bookmark_borderOdobrenje Jaseničanima da mogu krčiti rodnu goru za vinograde – 1840.

Совету књажества србског

Сматрајући нуждним да са согласијем Совета издамо решеније на представленије Попечитељства внутрени дела у призренију крчења горе, сообштавамо Совету на разсмотреније исто Попечитељство внутрени дела представленије и очекујемо да нам оно о том поднесе мненије своје заједно с повраћениjем акта.

Намесници књажевског достоинства:

Представник књажеоки Председатељ Совета Член Совета

попечитељ инострани дела, генерал-мајор, полковник,

кавалер, кавалер, Т. Вучић Перишић

Авр. Петронијевић Јефрем Обреновић

ВНо 28.

8. јануарија 1840.

У Београду


Наместничеству

Из послати Совјету с високим писмом наместничества од 8. т. м. В.Но 28. акта, увидио је Совет да Јасеничани окружија смедеревског, желе родну гору за винограде и јасенички луг између села Водице и Предворице лежећи зa ливаде крчити.

У ком предмету Совет је мненија: да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било. Што се пак крчења јасеничког луга за ливаде тиче, Совет је мненија да се не само не одобри проситељима речени луг за ливаде крчити, но што више да се усугуби надзирање и чување предпоменутог луга, за правитељствене потребе.

Које мненије своје, с повраћенијем приложени акта, има Совет чест Наместничеству ради високог његовог у томе согласија и даљег употребленија учтиво предложити.

Но 39. Да се експ.

10. јануарија 1840.   Марковић

У Београду

АС — Совет — 21 — 1840.

Извор

bookmark_borderDozvola za sečenje žirorodne gore 1843.

Сељацима у округу смедеревском дозвољено да могу и жирородну гору сећи

Књазу

Представленије Началничества окружија смедеревског од 20. февр. т.г. Но 671. поради сечења родне горе за потребу и крчевину, од Попечитељства внутрени дела уважено и од овог Совјету под 25. февр. т.г. П.Но 934, решенија ради поднешено, разсмотривши Совјет, нашао је за добро, да унапредак уредба о сечењу шума под 22. јулија 1839. Н.Но 561/СНо 1098. штедње ради жирородне горе издана у својој обширности постоји, и набљудава се, на то тежећи, да се шуме безштедно не тамане, но у особитом овом случају, гди је показано да неродне горе и полусуви грмова, одкуда би људи потребе своје на ограде подмиривати могли, нема, треба да по предварителном дозволењу надлежног срезског началника и назначенију обштински кметова, дозвољено људма буде и из плодородне горе потребе своје подмиривати, а тако исто онде, гди су људи с њивама и ливадама оскудни, да им се од горе соразмерно потреби дозволи од Началничества ил надлежног срезског началника са согласијем кметова оне обштине, од који ће зависити, место, гди да се крчи, определити, да могу нешто и окрчити и своје њиве и ливаде разширивати, или гди то могуће неби било и изнова њиве и ливаде из горе вадити, с тим примечанијем да ово служи Попечитељству внутрени дела за правило, као допунење к оној горе поменутој Уредби, које ће оно, како у овом случају окружија смедеревског, гди се нужда почувствовала, тако у унапредак свуд онамо давати, гди би се нужда почувствовала и припитанија подобна учинила.
Које решеније своје има чест Совјет вашој светлости на благоразсмотреније и височајше одобреније понизно поднети.

Но 264.

  1. марта 1843. Да се експед.
    У Београду Розмировић

Совјету књажества србског

Согласивши се с решенијем Совјета од 19. марта т. г. Но 264. у том призренију учињеном, да се дозволи људма за потребе и кречевину на оним местима, гди неродне горе и полусуви грмова нема, и родну гору сећи под надзиранијем и с одобренијем надлежне власти, ја сам Попечитељству внутрени дела о томе указ издао, као допуненије к изданој уредби о сечењу горе 1839. Н.Но 561/С.Но 1098. о чему и Совјет известити не пропуштам.

В.Н. 454.

  1. марта 1843.
    У Шабцу Александер Карађорђевић
    АС — Совјет — 190 — 1843.

Извор

bookmark_borderSkupljanje sena u Palanci za potrebe Mezulane

Скупљање сена у Паланци за потребе Мезулане 1840. године

Високославному Књажества Сербије Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија смедеревског — рапорт

Следством предписанија високославног Књажества Сербије Попечитељства внутрени дела од 12. пр. м. јунија о.г. П.Но 2781. покосити је дало Началничество ово налазеће се правитељствене ливаде у Паланци и сено од ови преневши код Мезулане упластило, од ког сена пошиље овде под. списак трошкова учињени, као и колико је коли сена изишло предпохваљеному Попечитељству внутрени дела, трошак је срезски началник налазећи се у Паланци од гос. члена Совјета Стефана Стојановића примио, и људма по гласу списка овде приложеном наплатио.

У одсудствију г.г. началника и помоћника

Началничества окр. смед.

писар,

Стефан Глигоријевић

Но 1317.

12. августа 1840. У Смедереву

С п и с а к

трошкова како у надницама тако лебу и пићу о косењу, купљењу и свлачењу сена из правитељствени ливада наодећи се у Паланци учињени

 КосачиКупиоциКупиоци
Пешачке наднице под плату20
Пешачке наднице под мобу16
Колске наднице под плату
Имена села из који је колико воособ надничара билоВодицеВодице
Число кола колико је свега сена нађено
Цена која је надничарима плаћена гроша-пара
Сума свега трошка учињена гроша-пара67 20

Примечаније

Ови су растурали сено да се суши и купили га у навиљке на свака ова кола плаћено је по 4 гр. а не на надницу, а на ова по 3 гроша овима је на надницу плаћано ова су носила сено у ливаде те сушила од кише и донела натраг те упластила

У одсудствију г.г. началника и помоћника

Началничества окр. смедеревског,

писар,

Стефан Глигоријевић

У Смедереву К.Но 1317.

11. августа 1840.

Извор (387)

bookmark_borderVrednost novca u Srbiji polovinom 19. veka

Индекс вредности новца који се налазио у оптицају у Србији 1841. године

В.Но 1579/СНо 877

Михаил М. Обреновић

      Књаз србски са согласијем Совета

 Да би се у напредак новци, а имено дукати, који се у србском књажеству употребљавају, правилније по њиној вредности, нарочито у порезском смислу, примали и издавали, а тим како правитељства, тако и многи у новчаном отношенију с иностраним особито Ц.к. аустријским земљама стојећи људи знатној штети, која им се не соразмерностћу цене исти новаца досад чинила, нуждна граница положила, то смо определили и опредељујемо:

  1. Следујућу порезску вредност новаца:
Ком.Гроша пара
1Цесарски дукат, рушпа, холландез23 –
1Суверин од 3 дук. сваки по 22 грош.66 –
1Португалац од 4 дук. по 22 гроша88 –
1Шпањолац (ченгенс.) од 4 дук. по 20 гроша80 –
1Шпањолац (ченгенс.) од 8 дук. по 20 гр.160 –
1Ермилук стари10 –
1Ермилук нови9 –
1Урубија стара4 10
1Мамудија цела мека30 30
1Мамудија цела тврда26 20
1Стамбол12 20
1Мисир11 20
1Адлија стара8 –
1Адлија нова7 20
1Орлаш цесарски10 –
6Цванцика здрави10 –
6Цванцика бушени, сваки по 64 паре9 24
1Крсташ цео10 30
1Диреклија10 10
1Слепак или рагузанац8 –
1Јузлук турс. (за 3 цванц.)5 –
1Ићилук4 20
1Бешлук нови2 10
1Грош–  18
1Низамчић–  9
1Каурски марјаш велики стари1 5
1Каурски марјаш средњи–  14
1Грошић10 30
1Рубља сребрна–  7
1Талир грчки, драхма8 10

2. Ова ће уредба имати закону силу од 1. декемвра т.г,

3. Сви уговори, који су по порезском курсу новаца пре обнародовања ове уредбе учињени, остају стални, по чему ће се људи, који су се таковима међусобно обвезали, по досад постојећој порезској вредности новаца и намиривати.

11. новембра 1841.                                  (М.П.)       Михаил М. Обреновић,

У Београду                                                     књаз србски, с.р.


Вредност турских и других новчаница у оптицају у Србији 1841. године

Определеније

вредности монета у Србији употребљајеми у чаршијском теченију

Ком.Сорта новцаУ чаршијском теченијуГроша пара
1дукат цесарски51 –
1дукат ермилук стари22 –
1дукат ермилук нови20 –
1дук. урубија стара9 –
1дук. махмудија цела, мека68 –
1/2дук. махмудија целе, меке34 –
1дук. махнудија цела тврда58 –
1/2дук. махнудија целе тврде29 –
1дук. стамбол турски27  20
1дук. мисир23  20
1дук. адлија стара18 –
1дук. адлија нова16  20
1орлаш22 –
1форинта сребра (3 цванцика)11 –
6цванцигер. бушени, сваки по 3 гр. и 30 п.21 –
1крсташ24 –
1диреклија23 –
1слепак (рачузанер)18 –
1јузлук турски11 –
1ићилук10 –
1рубља сребрна16  20
1талир грчки (5 драхми)18 –
1турски алтилук нови6 –
1турски бешлук5 –
1турски грош1 –
1низамчић–  20

28. војемвра 1841. године

Београд

К.Фин. П.Но 2203.


Књазу

Учинивши Попечитељство финансије с  писмом својим од 28. новембра т.г. П.Но 2203. Совету то известије, да се на пограничним нашим ђумруцима, скелама и састанцима, велика неједнакост теченија чаршијског новца наоди, тако да је на једном месту новац по истоме скупљи, а на другом јевтинији. Неједнаким пак овим примањем прихода у правитељствену касу, или из исте издавањем, велика се замешатељства, особитио и у рачунима рађају, то за ова избећи и да би се свуда једнакост теченија чаршијског у новцима завела, поднело је Поменуто Попечитељство Совету прикључено овде ./. опредељеније вредности разни монета, по ицтом теченију, ради одобренија.

Совет по разсмотренију представленија Попечитељства, уверен и сам о необходимој нужди, да се при свим правитељственим касама новци по једнакој вредности и примају и издају, одобрава он у свему поднешено му Попечитељством финансије определеније монета, да се по истом у реченом теченију свуда новци и узимају и дају, особито докле је чаршијско то теченије, као што је у ова времена, тако непостојано и неједнако.

Да се експед.

Стеић

 Но 944

1. декембра 1841.

У Београду

Извор


bookmark_borderBuna naroda sreza jaseničkog 1840. godine

Народу среза јасеничког, окружија крагујевачког скупљеном и у Београд пошавшем

Од посланика вашег Дамњана Петровића из села Трешњевице, известио се је како светли књаз наш, тако и Попечитељство внутрени дела, како се народ среза вашег подигао и с вооружаном руком овамо к Београду иде у намери неке тегобе своје и сумње светлому књазу представити. Посланик је дакле ваш излазио пред лице светлога књаза нашег и казао му како сте се подигли и зашто сте овамо пошли. Он је из уста књажески чуо вољу његову то јест књаза нашег и он ће вам сообштити од речи до речи, шта му је светли књаз рекао и како вас је поздравио. И књаз и Попечитељство внутрени деланада се, да ћете ви, као послушни и верни поданици и као истинити отечествољубци послушати заповест књаза вашег, коју ће вам посланик ваш речени Дамњан Петровић донети.

Сообштавајући вам ово Попечитељство внутрени дела препоручује да овамо даље не идете, већ онде где вас писмо ово затече станете, па изабравши између вас десетину људи у које повереније имате, овамо иј у Београд пошљете с писмом вашим, у ком ћете казати све што вам на срцу лежи. Ви пак други пошто то писмо начините и по вашим људима овамо опремите, имате се сви кућама својим разићи и тамо на миру свој посао гледати, а на ваше писмо доћи ће вам у своје време одговор, преко вашег Началничества.

Напоследку, јавља вам Попечитељство внутрени дела, да ће и светли књаз наш до који дан међу народ изићи и кроз сва окружија проћи и тим путем кад у ваше окружије дође, можете му и лично оно, што вам на срцу лежи представити.

П.Но 2015.

1. априлија 1840.

У Београду

Извор

bookmark_borderOdređivanje opštinskih i državnih prihoda 1839. godine

Указ

Попечитељству финансије

Будући да се досад није управо знало, који су приходи, досад Правитељством уживани, правитељствени, који ли обштествени, то Наместничество желећи и приходе те определити, да се зна, шта је чије, решило је, са согласијем Совјета, да се обштинама, по сили даровани нам уставом права, уступе и уступају се:

  1. Кантари, да иј обштине лицитирају и под аренду дају, пак прихода отуда долазеће на своју обштинску ползу употребљују. За кантар и тамиз београдски примечава се само, да се они обштеству београдскому уступају, под тим условијем, ако Правитељству србскому врати суму ону, коју је оно за откуп њин Правитељству турскому платило.
  2. Меане, на које је дојако Правитељство аренду узимало, варошке, обштинама варошким, а сеоске обштинама сеоским, к којима принадлеже и меане друмске и то оному селу, на кога атару која налази се. За друмске меане има се само приметити то, да се оне у напредак неће смети градити без дозволенија Правитељства, за то, ако која обштина узхте у напредак какову меану на друму градити, морат ће своје Началничество за дозволење питати, и по добијеном тек од овога одобренију и плану, како ће градити, моћи ће меану на друму подићи.
  3. Жировница, коју је дојако Правитељство наплаћивало, с тим, да обштине, у који шумама жировнице буде, пуштају и у напредак, као и досада и друга села, која жира не имају у свој жир, колико то могућно буде, за плату, по погодби с нагоничарима, колико право и прилично буде и наплати на обшгинску ползу употребљују.
  4. Дрва, која су дрва нуждна за огрев и јапију, да по досадашњем обичају, сав народ сече.
  5. Алије, с којима је досад много неправде чињено, свакому обштеству своја, само оне, које никаковому селу не принадлеже, остају правитељствене.
  6. Скоро заведене риболовне аренде, осим дунавски и савски риболова и риболовни бара, на које је од старине аренда узимана и на које ће Правитељство такову и у напредак узимати.
  7. На последак к користи народа, аренда пијавични бара сасвим је укинута.

За касапнице овде ништа се не спомиње зато, што су оне обштинама веће уступљене на основанију истом, на којем им се и више исчисљене ползе уступају.

О свему овоме постављајући Попечитељство финансије у известност Наместничество препоручује му, да преко надлежни Началничества окружни, обзнани то народу, о кантару и тамизу београдском с обшеством београдским споразуме се и укзз овај у новинама нашим обнародује.

В.Но 115.                                                                                 Наместнмци књажеског достоинства

19. јунија 1839.                                                                         Представник књажески,

У Београду                                                                                   попечитељ инострани дела, кавалер,

Аврам Петронијевић с.р.

                                                                                                                      Председатељ Совјета,

                                                                                                                  генерал мајор, кавалер,

                                                                                                              Јефрем Обреновић с.р.

                                                                        Член Совјета, полковник,

Т. Вучић Перишић

АС — ЗМГТ— 7820

Извор

bookmark_borderBroj ovaca i koza po domaćinstvima 1832. godine

Тефтер чибучки од капетаније Јасенице у нахији смедеревској за годину 1832.-гу, број оваца и коза по домаћинствима:

  1. Јован Радосављев – 45
  2. Нешо Станчић – 25
  3. Јова Стојовић – 14
  4. Станоје Ристић – 7
  5. Цветан Ристић – 5
  6. Мијаило Нешковић – 10
  7. Богдан Ђурђевић – 18
  8. Митар Ђурђевић – 3
  9. Андреја Никачевић – 18
  10. Никола Аврамовић – 12
  11. Марко Аврамовић – 21
  12. Стојан Станчић – 16
  13. Митар Никачевић – 18
  14. Милисав Михаилов – 6
  15. Вук Давидовић – 6
  16. Радивој Симић – 4
  17. Јован Милисављев – 3
  18. Радован Никачевић – 15

Укупно: 246