bookmark_borderVozom kroz Palanku – druga polovina 19. veka

Пошто смо, пролазећи поред цветних ливада, двапут прешли Кубршницу, стигли смо на прву већу станицу – Паланку. Ова среска варошица je историјски занимљива. Ту се Бертрандон де ла Брокијер године 1433. срео са српским кнезом Бранковићем, тастом султана Мурата, с његовим синовима и великом пратњом. Славни путописац, кога je кнез примио у неком замку код града “Никодима”, каже за кнежеве дворане да су то све лепи људи са дугом косом и брадом. Године 1428. кнез je y овој резиденцији, коју je због богатог ловишта често посећивао, повељом потврдио Дубровчанима њихове поседе у Србији. Претпоставља се да je овај нестали »Никодим« био на југозападном Јабучару између Паланке и Придворице, где je кнежева супруга Јерина намеравала да сагради моћну тврђаву. Кад je дошла да и сама разгледа изабрано место, на коме je већ било сакупљено много материјала, пред њом се, како народно предање каже, изненада подигло јато дивљих гусака и полетело према северу. Уважавајући ово знамење, кнегиња се одлучила за Смедерево, a од нагомиланог материјала дала je да се саграде многе цркве у околини »Никодима«. Кад je путописац Герлах с једним царским посланством султану 1573. прошао кроз Паланку, она се на српском звала Бела Црква, a на турском »Ак Килисе« (такође: Бела Црква); кад je ова разорена, место je добило назив Хасан-пашина Паланка, a сада се зове просто Паланка. Код Паланке je маркграф Баденски поставио свој логор 1689, кад je гонио Турке војним путем који je од Београда преко Гроцке и Колара водио ка Баточини; место je добило малу посаду, коју су, као и у осталим освојеним »паланкама«, поред Немаца сачињавали углавном Срби коју су се у почетку прикључили царској војсци. У једној депеши маркграф се жалио на доцнију недовољну подршку: српски народ показује склоност да се радије врати под турску власт него да подноси зановетања царских чиновника. То подсећа на сличне извештаје непристрасних генерала царском Дворском ратном већу у првим годинама аустријске окупације Србије 1717-1737.

И у време устанка Паланка je имала значајну улогу. Године 1804. Карађорђе се ту састао с турским првацима из Београда ради преговора о решавању спорова мирним путем. Испричао сам раније како je тај покушај остао без резултата. Ту je 1809. заседала скупштина која je лишила положаја и власти војводу Милоја Петровића, јер je на њега пала кривица за катастрофу код Ниша, a 1820. су ту кнезови и кметови источних нахија положили заклетву на верност Милошу као наследном кнезу Србије.

Удаљена од Београда 78,75 km, чувена по својим сточним вашарима и близу станице изграђеним каменим »салашима за свиње«, Паланка има 3180 становника, веома лепе куће, два парна млина, штедионицу која je 1895. са кредитном задругом »Шумадија« имала промет од 11,5 милиона динара уз камату од 12%, апотеку, чврсто грађену школу и нову цркву тек однедавна, мада je материјал за њу био припремљен пуних двадесет година раније. Проблем je био у томе што je кнез Михаило, пошто сам му 1862. указао на лепоту старих српских цркава у византијском стилу и уверио га да њихови облици најбоље одговарају источном култу, објавио указ који je за нове цркве допуштао само њихову примену. Међутим, Паланчани су по сваку цену хтели да имају цркву са високим торњем, a Министарство грађевина није хтело да им изда дозволу за то. Најзад je нађен компромис, na je саграђена црква с невисоким торњем и куполама. Град je тако добио леп архитектонски центар и моћи ће да привуче знатно већи број странаца кад извор пријатне минералне воде у оближњим Водицама почне да добија контуре бање. Гибаница која се продаје на железничкој станици у Паланци позната je као најбоља у целој Србији.

Извор: Србија, земља и становништво – Феликс Каниц

bookmark_borderGodišnji izveštaj školskog nadzornika za 1902. godinu

Годишњи извештај школског надзорника у округу смедеревском 1902. године

Школски надзорник
За округ смедеревски
Бр. 927.

  1. jуна 1902. г.
    Смедерево

Господину министру просвете и црквених послова

Према чл. 86. зак. о народним школама, част ми је поднети годишњи извештај за школ. 1901/1902. године.

Школске зграде. Иако округ смедеревски долази у богате крајеве, ипак су школске зграде — највећим делом бедне, и не што не одговарају са здравственог гледишта, но ничим не показује да је зграда, пред којом се стоји школа, да је то просветни завод тог места. Ниске куће са мали прозорима, на понеким чак и са дрвеним преградама, као по старим турским кућама, подови са даскама неједнако намештеним, а раздалеко једна од друге, да има довољно места за нечистоћу, мрачне и тескобне тако да ваздух, нарочито зими, кад се држе затворени прозори, такав је, да треба доста времена док човек навикне на ту тешку атмосферу, која само гуши наставника и ученике. У таквим собама проводе ученици цео дан.

Наше општине нису ништа урадиле да се то ма и најмање поправи. Њима је преча брига била да свако село подигне механу по плану, но да подигне школу, којој би хигијенска страна била заступљена. Они равнодушно посматрају, како им деца, њихова деца – проводе најлепше дане у мрачним, тескобннм и нездравим уџерицама…
У разговору са њима тражио сам узрок – па сам дошао до овог резултата. Много пута прикупљени новац за зидање нове школе пропадао је услед несталности у општини… Људи су изгубили веру, и ко им помене о прирезу за школу, о добровољном прилогу, они га већ посматрају са оног гледишта, које очито показује неповерење.

Ако будемо тражили да се подижу модерне школе – дуго ћемо још година гледати нашу децу по мрачним и тескобним учионицама.

Зидање нових школа у овом округу не иде лако и можда је један од узрока и тај што су се школ. надзорници овде често мењали: За ово четири године сталног надзора, ја сам пети.

Издржавање школа. Једно од најважнијих питања је: како да се уреди издржавање школа. Ко је имао посла са основним школама, мора доћи до овог резултата: да се овако не могу издржавати школе, да, ако овако остане, ми нећемо имати школа, па имали програме незнам како педагошки удешене, и повећали плате учитеља до саветничких.
…Председници општина располажу општин. новцем као лично својим, и кад дају школи мисле да дају милостињу.
…Школски надзорник слуша тужбе управитеља, види очајно стање и у најбољој жељи и вољи да помогне, употреби све што до њега стоји, да се и школи и учитељу помогне. Али ту је немоћан, ако га полицијска власт не потпомогне…
Ако би се убудуће оставиле школе овако па милост и немилост појединих несавесних људи, ако неби било гаранције да се школи изда што је њено, онда ће се те жалосне посљедице издржавања школа у врло блиској будућности открити. Имаћемо школа, које ће имати и учитеља и ђака, али ничега више…

Школске градиве. Законом је предвиђено да свака школа има и довољно земљишта за подизање градине, где би се у раду применило опо, што је програмом из пољопривредних поука одређено. Те градине, махом због недовољне величине земљишта, а и због рентабилитета, претворене су у повртњаке и баште за домаћу употребу…

Настава, појединих предмета зависи од самог наставника и износећи све, што сам запазио ове године, у исто време износим и у ком се правцу кретао рад.
Да би било прегледније, ја ћу изнети наставу појединих предмета.

Наука хришћанска. У свима школама, код готово свих наставника, овај предмет нема оне вредности, коју иначе има и која му се мора дати. Истина да цео материјал одређен програмом прелазе, али тако да је изгубљена главна мисао – буђење религијских и моралних осећања, а остало споредно – причање. Наставници сматрају тај предмет као споредан — те му и врло мало пажње обраћају…

Српски језик се предаје тако да непрестаним понављањем и читањем једних истих чланака, дете изгуби вољу – не жели да чита. Наши наставници читају само читанку с децом. Непрестаним читањем једне исте ствари, деца науче на памет и онда кад им се да што друго – ако нађу само једну познату реч – читају и говоре речи, које очима не виде. С чуђењем посматрате дете, које уверено да чита прави лудорије.

…Народна песма, коју иначе у овом округу не цене Бог зна како, тако је слабо обрађено, да ја мислим да од све деце нема ни 50, које знају макар и једну народну песму.
Кад се виде ови резултати није чудо што наш свет губи веру у школу и њену корисност…
О писању се тако мало води рачуна, да код већине наставника деца неправилно, ручно и прљаво пишу. Мали број наставника, који води рачуна има и лепе резултате. Једини узрок овоме лежи у томе што наставници никакву пажњу не поклањају писању…
У старијим разредима III и IV писање се свело на преписивање чланака…

Уз писање, ја ћу напоменути и писање цифара. Истина програмом није казато да се писање бројева врши у I р., али ја мислим да је разумљиво, да кад дођу у II р., већ знају да пишу и бројеве, јер је програмом одређено да се II р. раде писмене радње. Тако како сам разумео и тражио сам од наставника I р., но прегледањем нашао да се деци није показало писање бројева, но, вероватно, са табле написане цифре деца су прецртавала и како је ко отпочео, тако је и научио…

Рачун и геометрија. По наставницима предмети су подељени у три категорије: у I реду рачун и српски језик, у другом Н. хришћанску, Земљопис, Историју Срба, Пољопривреда и природне науке; лепо писање и цртање долазе у III-ћи, на који се никаква пажња не обраћа…
Од деце не траже разумевање радње, но механизам рада… Деца науче да механички множе, деле, раде чак и до милиона, а незна колико вреди 0,70 дин.

Геометрија се предаје у већини без очигледних средстава, јер чак ни најобичније геометр. слике или неће, или не уму да израде, да деци покажу, да и себи и њима олакшају, и најзад да правилно тај предмет предају. Ако питате дете на предметима о појединим геометр. сликама и површинама, не зна – само зна да нацрта…

Земљопис. У другом разреду иде уз читанку и где су чланци обрађивани, протумачени земљопис и природне појаве се лепо и темељно знају. Са свим је друкчије са земљописом у III р., где се предаје по сливовима…
У IV разреду земљопис је боље среће, јер већина наставника предаје да се ученици оријентишу од свог места, да знају како и којим би начином могли путовати, шта би корисно видели итд.
Српске земље, које иду уз историју слабо су обрађене. Код малог броја наставника, деца их знају само побројати – а има таквих примера – и то у већем броју, који и незнају да у њима живе Срби.

Историја Срба се предаје као и наука хришћанска. И ако је то један од најважнијих предмета, ипак му се слабо пажња обраћа. Наставници кад предају, деца кад говоре – изгледају на фигуре од воска, које навијене неке речи износе. Ни на предавању, ни у одговору деце не види се да на њих утиче оно, о чему се говори. Не говоре из срца и душе. Како може дете одушевити, како се може расплакати, кад му је и сам учитељ без одушевљења, воље и љубави ту ствар предавао. Њега не одушевљава ни цар Душан, не жалости га битка Косовска, не подигне главу кад говори о делима Великог Милоша, Кара-Ђорђа, Хајдук Вељка и других…

Како је познавање код деце, тако је и међу сељацима. Ја незнам да ли има где у свету да се мање зна своја историја, но што је код нас. Разговарати се са нашим сељацима о српској прошлости, садашњости, ужасава се човек незнањем историје. Да у Старој Србији, Македонији и другим српским земљама живе Срби, да то њих интересује – боже сачувај…

Пољопривреда и природне науке морају се очигледно предавати. У школској градини – где је има, на раду са децом наставници су радили, остали су предавали на часу и у школи.

О певању, које се са васпитног гледишта мора сматрати, као један од најважнијих предмета, ни сам не могу да кажем, јер нисам музикалан, готово и сви наставници у овом округу немају нимало музичке спреме, да би се повољан резултат добио. Деца певају како које уме по својој природи.

Наставници. По неједнаком школовању и образовању поделио бих у две групе: са учитељ. школом и без учитељске школе, у које би ставио и све оне са неколико разреда гимназије и оне са богословском сведожбом…

Програм наших школа опширан је, али је непобитан факт и то да се у већини не ради с љубављу, но зато што „трбух хоће хлеба”. Може ли се замислити рад без одушевљења и воље? Има ли чега лепшег, идеалнијег, но учити децу, створити од њих честите и ваљане грађане. Али се за то хоће труда, воље и љубави…
Меће се варак на дрво да преставља злато! Деца научена и намучена забораве за два три месеца све – остало мало писмености, па и то за две-три год. пропадне…
Њихово материјално стање није тако бедно, да не могу себи набавити ни једне књижице преко године. У осталом, свака школа има књижницу, понека баш и добро уређену…

Једна од неопростивих погрешака наших наставника, што свршетком часова мисле да су свршили све и да сада припадају само себи. Кад би се тако узео учитељ. позив, онда би то била лака дужност. Научити, или оставити код старијег ђака да их научи – да немају сталног надзора – па је слободан целе године – до испита. Нема ту оног рада, који би му дао право име народ. учитеља. Њихов спољашњи рад, да није још земљорадничких задруга, био би исти као и оних окрепнијих сељака, који купују имања, стоку и на тај начин дођу у додир са сељаком – да пазаре. Њихова је одбрана, да колико су плаћени толико раде. Као да се наградом ствара љубав за рад, ако је у души нема.

Међусобни живот учитеља је такав, да с болом у души мора се рећи: да живе онако, како не доликује учитељу и васпитану деце. Ја сам и раније имао част изјавити како несрећно живе, како где су само њих двоје, ту је гложење и свађа. Ако им је све потпуно, они ће се за ситнице свађати, које обично људи и не узимају на ум…
Како се може тражити да школа и учитељ васпитно утичу на децу и околину, кад животом својим и делом обратно показују!
Са каквом се вером и уздањем дају деца у школу, кад се тако о учитељу мисли, требало би наши учитељи добро да размисле!

Васпитна спрема и дисциплина. Свршени часови, свршен је и рад у школи. Тачно држање часова од 8—10 или 11, и од 2 или 3 до 4 односно 5, тако се ради у нашим школама. Деца су, као универзитетски грађани, остављени себи за све време изван школ. часова. Она се занимају, како знају и умеју. Обилазећи школе, долазио сам рано и пре и после подне и никад ни у једној школи нисам затекао наставнике да су узимали учешће са децом, да су са ученицима били у дворишту, да ту допуне оно, што кућа и сокак не дају. Нису само такве сеоске школе, такве су и варошке…

Један од наставника приђе детету, које је код табле рачунало, да му покаже, дете не знајући његову садању намеру, а већ довољно упознато са његовим начином васпитања трже главу, као да се склања од ударца. Приметих му да му деца нису научила на миловање, одговори, да није могуће другачије одржати дисциплину. Верујем да некад, али то мора бити ретко, дође до тога да се ђак мора ударити, али и ово је истина, да се у нашим школама деца не бију, но батинају.
Наставник не тражи љубав у дружењу и лепом опхођењу с децом – из које би насигурно и воља учењу и послушности изашла, но хоће силом да их нагна, а деца међутим, виде да их он не воле.

Личне податке, које наставници воде о појединим ученицима, а који се могу само из дружења с децом попунити – наставници врше на други начин. Тако код већине стоји: Н. Н. од добрих и имућних родитеља, лепо чита и пише, у рачуна је приличан, итп. Нема ту ништа што показује да се упознаје душа детиња…

Заступници. У недостатку учитеља са испитом и при замени болесним учитељима постављају се свештеници. Иако би они могли да користе у продужној школи, код одраслијих ученика предавањем н. хришћанске, али за рад у основној школи су неподесни. По њиховом раду, могу да кажем своје скромно мишљење да интерес школе захтева да се не постављају нити да се прими замена болесним наставницима у свештеницима. Њихов је рад сведен на држање часова, који више одговарају прекраћивању времена, по корисном раду за децу…

Продужне школе. За наше прилике, по резултатима, који су стварни, по писмености масе, без продужних школа нема писмености. У ранијем извештају, о раду на среским већима, опширно сам изложио како се може уредити да се у свакој школи отвори продужна школа. У таквим прод. школама радило би се свако по подне од 1. новембра до 1. априла, с тим да настава буде обавезна и да се сведе на добро уређену читанку, у којој би било ове што младом човеку треба…

Грађанска школа. У Паланци су два разреда у Грађанској школи са стварно 19 ученика, јер их је толико било на испиту, од којих троје није долазило до краја године…
Кад би место ових Грађ. школа, које, по резултатима, не дају оно што ое од њих тражи, створили више школе по селима са пољопривредним правцем, испунила би се једна осетна празнина код нас…

Здравље ученика. Изузев малих богиња, због којих су многе школе биле распуштане, ученици су били здрави. Једна само ружна и одвратна слика је, маса деце прљава и нечиста тако да је најобичнија појава шуга, та гадна болест нечистоће…
Поред свега тога, шуга је тако обилна, а новчаних средстава нема за лечење – да се може слободно рећи да 1/3 болује од шуге. Наставнике сам упућивао да то упуствима, која се у календару “Здравцу” налазе лече и децу и њихове родитеље, јер су сви заражени.
Интересантно је ово: свака школа има на зиду календар ”здравац,, али га нико не чита. Бавећи се са децом питао сам шта пише испод појединих слика, деца су ме зачуђено гледала, као, веле, зар и то треба читати.

Распуштање школе. Од половине новембра почеле су мале богиње — и трајале готово до Видов-дана…
Најревноснији у распуштању школа био је лекар среза јасеничког, који из бојазни да зараза не узме маха, распуштао је школе на неодређено време, које је у неким школама трајало месецима.
Верујем да распуштањем масе може се сузбити зараза, али да мале богиње могу трајати целе године – то се не може примити. Ако би се даље овако радило – могли би доћи до тога да школе стално не раде, јер вероватно је да ће свакад у месту бити један или два случаја какве зарезне болести…

Одсуствовање наставника. Из приложене табеле види се одсуствовање наставника – и види се да по броју дана није незнатан. Свет је навикнут на одсуствовање и за најмању потребу тражи. Овоме „ситном“ одсуствовању треба додати и одсуствовање преко целе године, у неким случајевима због уображене болести а понајвише код жена учитељака одвојених од мужева…
Сем овог знаног одсуствовања одсуствује се свакад, само ако се нада да се неће сазнати. Пијачни дани били су пуни учитеља. Оставе школе и часове без потребе, да по неком послу дође у варош. Нити од кога траже дозволе, нити се коме јављају. Нешто опоменом, нешто и казном дошло се до тога да пијачног дана нема учитеља.

  1. јуна 1902. Године
    понизан,
    Вел. Вукићевић,
    школ. надзорник

Izvor

bookmark_borderEkskurzija đaka osnovnih škola iz Palanke 1902. godine

Краљ. српска
Основна школа
Бр. 85.
28. маја 1902. г.
У Паланци

Господину школском надзорнику за округ смедеревски

Наставници овдашњих основних и један учитељ Грађанске школе, са својим ученицима и ученицама, намерни су да учине излет ради познавања зваменитих места у Отаџбини — до Ниша, Ћеле Куле, Лесковца и Врања. На овоме путу до повратка, пробавили би: од 3. до 7. јуна тек. год. закључно, свега 5 дана.
Како је за одлазак и повратак на целом путу, потребно одобрење господина за бесплатну вожњу, пошто се овака повластица за поменути циљ неоспорно даје, – то понизно молим господина надзорника, да изволи на време издејствовати надлежно одобрење за бесплатан подвоз железницом, за: 7 наставника, око 60 ученина-ца (III и IV р. основних), 10-15 ђака Грађан. школе и 2 школска служитеља, разуме се, ако претходно одобрава господин надзорник овај излет у поменутом циљу.


Понизан,
Управитељ осн. школа,
Јов. Филиповић

Извор

bookmark_borderMolba Palančana da se izgradi put od Smedereva do Kragujevaca

Молба Паланчана да се изгради пут од Смедерева преко Паланке до Крагујевца

Министру унутрашњи дела

Варошица наша велике штете и незгоде сноси већ неколико година, што је од главног Цариградског пута одвојена и што јој се пошта одузе – истина ова нетребује скоро никакви доказа, почем се известио зна, да су путови главно средство људске радње и саобраштаја. Обшту ову потребу о путовима задовољио је највиши закон издан под 15. априла 1864. годиие и ми смо се смели би рећи понајвише обрадовали њему, видећи да ће пут нашу Палалку са Смедеревом и Крагујевцом везати. При овом непрестано досада изгледасмо да се то у озакоњење оствари, али код све те наше жеље ништа се на томе грађењу није предузело до данас. С тога подписани принуђени смо молити вас господин министре, да изволитс нуждна наређења издати, да се означени срезски пут од Смедерова преко Паланке до Крагујевца што пре одпочне градити, јер је исти сувише потребан и то не само за нас, но и за све остале, који до Крагујевца и изнад Крагујевца станују.
На крају молбе ове не пропуштамо известити вас г. министре, да смо под данашњим молили за предречени пут и господина министра грађевина.

Izvor

bookmark_borderSpisak postojećih opština za porez 1847. godine

Списак постојећи обштина, села, кућа, данак плаћајући глава, колико у тек. години усева и какови има, колико и какове стоке пате, колико какови родни и неродни дрвета имају.

Ралаусевачисло
бр.обштинапшраовјекрелпркупакрококупк.т.Примечаније
1С. Аџибеговачка750*
2Ново ”260*
3Глибовачка1201400
4Марковачка700*
5Лаповачка1200*
6Водичка60160
7Церовачка110200
8В. орашанска40180
9Крњевачка60320
10Башиначка70150
11Ковачевачка280495
12Граничка11495
13Дубоњска5010160
14В. Кршљанска3001510450
15Голобочкa200200
16Селевачка9001200
17Мраморачка100130
18М. Плањанска46225
19Трновачка10180
20В. Плањанска20620
21Кусадачка3002025500
22Кошарњанска80200
23Азањска15020560
24Ракиначка25350
25Предворичка1090
26Паланка150260
31954555110035

пш – пшеница, ра – ражи, ов – овса, је – јечма, кр – крупника, ел – елда, пр – проса, ку – кукуруза, па – пасуља, кро – кромпира, ко – конопље, куп – купуса, к.т. – косе траве

– због брања кукуруза није ништа сејала

СтокеРодни дрветаЧисло
бр.обштинакогоовкозсвпчвишљкугл
1С. Аџибеговачка806001200300280035050018000247261
2Ново ”25300500100750100200400010798
3Глибовачка4525070012020005010015008185
4Марковачка100600250090260020160225000210214
5Лаповачка15080019003003000380100030010327345
6Водичка302207001501500305550005045
7Церовачка60200100020260050100120006572
8В. орашанска403008002001200702003000103112
9Крњевачка80450150020036001206008900221226
10Башиначка301507501000508050004151
11Ковачевачка802501500100200016020016000110142
12Граничка45120600400253020003038
13Дубоњска503001000501100100100180006067
14В. Кршљанска1207002000100150020036027000150173
15Голобочкa7080020001502000100500120009893
16Селевачка300150030001003500500120032000253312
17Мраморачка45250100201000906030004553
18М. Плањанска2015060020080010022540004045
19Трновачка40300500600301002200098104
20В. Плањанска1007001000300200010060023000180213
21Кусадачка200100250010020001502402600235288
22Кошарњанска50200130010010005510036006570
23Азањска1006502600120500017026030000270251
24Ракиначка504001200250350025015020000105111
25Предворичка301506001001000404015004336
26Паланка4575040060250702005000180196
198511190324503230487003541780233411034143701

ко – коња ергеле, го – говеда, ов – оваца, коз – коза, св – свиња, пч – пчела трмака, ви – мотика винограда, шљ – шљива, ку – кућа, гл – глава

К.Н6 1519.                                    Началник среза јасеничког окр. смедеревсог

31 декемвра 1847. године                            подпоручик,

У Паланки                                                  Нестор Аврамовић

Извор

bookmark_borderPolugodišnji izveštaj načalnika za 1847. godinu

Полугодишњи извештај началника среза јасеничког 1847. године – извод

Комплетни статистички подаци за цео срез

Славному Началничеству окружија смедеревског

Началника среза јасеничког —

полугодишње — известије

Настојећим полугодишњим известијем овим не пропуштам славно Началничество о обстојателствама у срезу овом и то: од 1. јулија до конца декемвра о.г. у сведеније поставити.

  1. Све обштине у срезу овом обишав, уверио сам се да је стање здравља народа за ово полгодије добро дејствовало, а стока је и то коњи у јулију и августу од незнатне болести и у малом количеству мањкавала.
  2. Све су обштине у срезу овом јесење усеве добро засејавале изузимајући села поред Мораве, која су се због богатог принешеног плода са брањем кукуруза за орање и сејање јесеши усева задоцнила. Тко је у обштини понајвише ове усеве засејао и које сам ја, јавно пред обштином похвалио, увидиће се из овди приложеног списка. Нерадина лица у срезу овом, који би њиву имао, а засејати ју јесењим усевом пропустио, која би пред обштином укорио и на радиност опоменуо, нашао нисам.
  3. Уредба височајше издана о чувању сирове родне горе од свију кметова среза овог набљудава се добро, тако да ни преступника за ово полгодије било није.
  4. Путови и ћуприје у срезу овом грађени нису, осим што су на Цариградском друму три добре ћуприје и то: на старој Јасеници једна са написом од 30 фати и шљунком добро посутим, друга на Циганском потоку и трећа на Медвеђњаку и у селу Новом Аџибеговцу два насипа изнова, један код Осатне од 10 фати, а други у селу са ћупријом од 20 фати дужине начињене.
  5. Успех је у земљеделију и виноделију као и скотоводству врло добар био и по сравненију са прошлогодишњим, може се рећи да је за ово полгодије у свему напредније, него у прошлом полгодију, било. А што се пак економическог стања народа у срезу овом тиче, из овди приложеног списка видити се може.
  6. Досељеника за ово полгодије ни у једној обштини нашао нисам.
  7. Бећара и слугу без службе скитајућег као и иностранаца из Аустрије који се по уредби од обале дунавске 12 сати у внутреност удаљавају, да се је у срезу овом за ово полгодије задржао, ни једног наћи нисам могао.

Но 1519                                                          Началник ореза Јасеничког

31. декемвра 1847. године                                      подпоручик,

У Паланки                                                             Нестор  Аврамовић

Извор

bookmark_borderSpor Palanke sa okolnim selima zbog žira 1846.

Попечитељству внутрени дела

Под 11. септемврија т. год. ПНо 4331. сообштило ми је Попечитељство внутрени дела зактевање Паланачке обштине, која у једној жирородној шуми једнако участије има са обштинама: Глибовачком, Водичком и Предворичком из окружија смедеревског, питајући, да ли ће се у овом придржавати пресуде Апелационог суда од 1. септемврија 1839. год. Но 894. у ползу Паланачке обштине издане, или указе од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. о жировници гласећег.

Будући је жирородна гора указом од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. уређена тако да се све што је пре у призренију том постојало, уништожило, то је и наведена пресуда, која од толиког времена није удејствована зато што је одма после изреченија исте, изишла уредба обшта, постала безснажна.

По указу пак томе само се домазлуци у жир пуштати могу, а нагоничари кад се пуштају, приход одтуда произлазећи, припада заједнички оним обштинама, чији је жир, по томе дакле Паланчанима нико незабрањује домазлуке држати, а што иј они не држе, то им нико крив није, нити се зато њима може веће право дати у жиру, него што га остали житеги Србије имају, но нека се они са тим задовоље што имају право свој домазлук жирити, а нагоницу делити с осталим обштинама онако као што то по свој Србији постоји и зато им се преко тога ништа више дати не може. О чему нека иј Попечитељство својим путем извести.

ВНо 1296.

6. нојемврија 1846.
У Београду А. Карађорђевић

Извор

bookmark_borderUlazak nemaca u Palanku 1941. godine

Првих дана после немачког ваздушног напада на Београд, звуци авионских мотора забрујали су и над Паланком. Кружили су изнад града у циљу извиђања, осматрајући нарочито жељезничку станицу. На два три дана пре уласка немачких окупационих трупа у Паланку један лакши бомбардер бацио је неколико бомби на хангаре Ваздухопловне базе на Рудинама и запалио један од шеснаест школских авиона.

11. априла око 12 часова, у град улазе три немачка моторцикла са по три војника. Улице су биле празне и пусте. После прве немачке претходнице наишла су једна отворена лака борна кола. Посада ових кола разоружавала је успут затечене групе војника, узимајући им пушкеа и ломећи их ударањем о тротоар. Гомиле поломљених пушака лежале су на улицама. Када су немачка борна кола пролазила поред кафане „Круна“, један војник изашао је из кафане и почео да пуца на борна кола. Немци су одговорили ватром.

Окупационе трупе су дошле и до великог ратног плена – хране, одеће, обуће, и осталог материјала који се затекао у магацинима 75. коњичког пука и Дунавске дивизије.

Исте вечери у град су ушле и веће моторизоване немачке снаге које су приступиле пљачки трговачких радњи. Полуиспражњене трговачке радње остављали су широм отворене, па су неки грађани исто тако наставили пљачку.

Прво наређење немачких власти односило се на предају оружја. Преко општине је објављено да ће свако лице код кога се после одређеног рока пронађе оружје бити стрељано. Прикупљање оружја је трајало неколико дана.

Село Водице је примило наређење да са сточним запрегама извуче коњско ђубре из круга касарне у Паланци. Међутим, ниједан сељак није дошао на рад. Немци су превукли два топа у улицу Вује Поповића и поставили их према улици Незнаног Јунака. Топовском ватром тукли су село. Усмртили су једну старицу и погодили једну краву. Сутрадан је скоро читаво село дошло да изврши наредбу окупатора.

У граду је заведен полицијски час. Првих дана ограничење слободе кретања је важило до 16 часова, затим је продужено до 18, па до 21 час. У свакој згради морали су бити изложени спискови станара. С времена на време специјалне патроле вршиле су према овим списковима проверу станара у појединим кућама.

Војни заробљеници су привремено сакупљени у сабирне логоре. После одређених формалности, одавде су их пребацивали у хангаре бивше Ваздухопловне базе (на десној страни Кубршнице) и у бараке бившег логора за политичке затворенике. У њему су се дуже задржавали само војници, док су официре, чим их се окупи стотина, транспортовали у логоре на територији Немачке. Рачуна се да је укупно из Паланке у Немачку транспортовано око шест стотина ратних заробљеника.

bookmark_borderAerodrom “Rudine” – Smederevska Palanka

У рано пролеће 1915. године у Паланку долази француска ваздухопловна ескадрила, која је била једина у читавој ондашњој Србији. Авиони су у Паланку стизали железницом у деловима и спаковани у сандуке. Истовар је вршен на једној празној ливади, на којој је био постављен велики шатор где су се и склапали авиони. Склопљени авиони су довлачени до некаданашњег Вашаришта, које је служило као аеродром. Први лет је био 2. априла 1915. године из Паланке у Крагујевац. То су били двоседи са елисом позади седишта и митраљезом испред седишта, тада једни од најсавременијих авиона.

Авиобаза је постојала и била активна све до офанзиве аустро-угарских, немачких и бугарских трупа на Србију.

Уочи Другог Светског рата, Пети коњички пук је прекомандован из Паланке за Пожаревац, а у касарни је стационирана Ваздухопловна база. Два – три дана пре уласка немачких окупационих трупа у Паланку, један лакши бомбардер бацио је неколико бомби на хангаре Ваздухопловне базе на Рудинама и запалио један од шеснаест школских авиона.

Током рата, хангари бивше Ваздухоплобне базе су служили као концентрациони логор…

***

Аеродром ”Рудине” се налази два километара југозападно од Смедеревске Паланке, поред реке Кубршнице. Захвата површину од око двадесет хектара и има травнату подлогу. Годишње има око 300 слетања и полетања. Служи за спортско летење авиона и једрилица.

Од 2009. године, септембар је месец када се одржава фестивал балона ”Киси”.