Попечитељству внутрени дела
Под 11. септемврија т. год. ПНо 4331. сообштило ми је Попечитељство внутрени дела зактевање Паланачке обштине, која у једној жирородној шуми једнако участије има са обштинама: Глибовачком, Водичком и Предворичком из окружија смедеревског, питајући, да ли ће се у овом придржавати пресуде Апелационог суда од 1. септемврија 1839. год. Но 894. у ползу Паланачке обштине издане, или указе од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. о жировници гласећег.
Будући је жирородна гора указом од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. уређена тако да се све што је пре у призренију том постојало, уништожило, то је и наведена пресуда, која од толиког времена није удејствована зато што је одма после изреченија исте, изишла уредба обшта, постала безснажна.
По указу пак томе само се домазлуци у жир пуштати могу, а нагоничари кад се пуштају, приход одтуда произлазећи, припада заједнички оним обштинама, чији је жир, по томе дакле Паланчанима нико незабрањује домазлуке држати, а што иј они не држе, то им нико крив није, нити се зато њима може веће право дати у жиру, него што га остали житеги Србије имају, но нека се они са тим задовоље што имају право свој домазлук жирити, а нагоницу делити с осталим обштинама онако као што то по свој Србији постоји и зато им се преко тога ништа више дати не може. О чему нека иј Попечитељство својим путем извести.
ВНо 1296.
6. нојемврија 1846.
У Београду А. Карађорђевић