bookmark_borderUlazak nemaca u Palanku 1941. godine

Првих дана после немачког ваздушног напада на Београд, звуци авионских мотора забрујали су и над Паланком. Кружили су изнад града у циљу извиђања, осматрајући нарочито жељезничку станицу. На два три дана пре уласка немачких окупационих трупа у Паланку један лакши бомбардер бацио је неколико бомби на хангаре Ваздухопловне базе на Рудинама и запалио један од шеснаест школских авиона.

11. априла око 12 часова, у град улазе три немачка моторцикла са по три војника. Улице су биле празне и пусте. После прве немачке претходнице наишла су једна отворена лака борна кола. Посада ових кола разоружавала је успут затечене групе војника, узимајући им пушкеа и ломећи их ударањем о тротоар. Гомиле поломљених пушака лежале су на улицама. Када су немачка борна кола пролазила поред кафане „Круна“, један војник изашао је из кафане и почео да пуца на борна кола. Немци су одговорили ватром.

Окупационе трупе су дошле и до великог ратног плена – хране, одеће, обуће, и осталог материјала који се затекао у магацинима 75. коњичког пука и Дунавске дивизије.

Исте вечери у град су ушле и веће моторизоване немачке снаге које су приступиле пљачки трговачких радњи. Полуиспражњене трговачке радње остављали су широм отворене, па су неки грађани исто тако наставили пљачку.

Прво наређење немачких власти односило се на предају оружја. Преко општине је објављено да ће свако лице код кога се после одређеног рока пронађе оружје бити стрељано. Прикупљање оружја је трајало неколико дана.

Село Водице је примило наређење да са сточним запрегама извуче коњско ђубре из круга касарне у Паланци. Међутим, ниједан сељак није дошао на рад. Немци су превукли два топа у улицу Вује Поповића и поставили их према улици Незнаног Јунака. Топовском ватром тукли су село. Усмртили су једну старицу и погодили једну краву. Сутрадан је скоро читаво село дошло да изврши наредбу окупатора.

У граду је заведен полицијски час. Првих дана ограничење слободе кретања је важило до 16 часова, затим је продужено до 18, па до 21 час. У свакој згради морали су бити изложени спискови станара. С времена на време специјалне патроле вршиле су према овим списковима проверу станара у појединим кућама.

Војни заробљеници су привремено сакупљени у сабирне логоре. После одређених формалности, одавде су их пребацивали у хангаре бивше Ваздухопловне базе (на десној страни Кубршнице) и у бараке бившег логора за политичке затворенике. У њему су се дуже задржавали само војници, док су официре, чим их се окупи стотина, транспортовали у логоре на територији Немачке. Рачуна се да је укупно из Паланке у Немачку транспортовано око шест стотина ратних заробљеника.

bookmark_borderAerodrom “Rudine” – Smederevska Palanka

У рано пролеће 1915. године у Паланку долази француска ваздухопловна ескадрила, која је била једина у читавој ондашњој Србији. Авиони су у Паланку стизали железницом у деловима и спаковани у сандуке. Истовар је вршен на једној празној ливади, на којој је био постављен велики шатор где су се и склапали авиони. Склопљени авиони су довлачени до некаданашњег Вашаришта, које је служило као аеродром. Први лет је био 2. априла 1915. године из Паланке у Крагујевац. То су били двоседи са елисом позади седишта и митраљезом испред седишта, тада једни од најсавременијих авиона.

Авиобаза је постојала и била активна све до офанзиве аустро-угарских, немачких и бугарских трупа на Србију.

Уочи Другог Светског рата, Пети коњички пук је прекомандован из Паланке за Пожаревац, а у касарни је стационирана Ваздухопловна база. Два – три дана пре уласка немачких окупационих трупа у Паланку, један лакши бомбардер бацио је неколико бомби на хангаре Ваздухопловне базе на Рудинама и запалио један од шеснаест школских авиона.

Током рата, хангари бивше Ваздухоплобне базе су служили као концентрациони логор…

***

Аеродром ”Рудине” се налази два километара југозападно од Смедеревске Паланке, поред реке Кубршнице. Захвата површину од око двадесет хектара и има травнату подлогу. Годишње има око 300 слетања и полетања. Служи за спортско летење авиона и једрилица.

Од 2009. године, септембар је месец када се одржава фестивал балона ”Киси”.

bookmark_borderSpisak poginulih partizana u Drugom svetskom ratu

Списак погинулих партизана из Водица у Другом светском рату:

  1. Андрејић Бранислав (1918-1941),
  2. Бранковић Милан (1921-1944),
  3. Вељић Г. Михајло (1924-1944),
  4. Вељић М. Никола (1925-1945),
  5. Вуковић Ж. Милан (1920-1944),
  6. Глигоријевић Р. Ђурђе (1915-1942),
  7. Јовановић Р. Марјан (1922-1944),
  8. Милосављевић Ђ. Митар (1924-1945),
  9. Мирковић Ј. Миодраг (1922-1944),
  10. Павловић М. Драгиша (1925-1945),
  11. Павловић Љ. Михајило (1923-1944),
  12. Павловић М. Живадин (1913-1941),
  13. Павловић С. Момир (1920-1942),
  14. Павловић Витомир (1925-1944),
  15. Савић Н. Радисав (1924-1944),
  16. Стојадиновић М. Милоје (1924-1944),
  17. Тодоровић Љ. Милан (1925-1944),
  18. Тодоровић С. Благоје (1922-1945),
  19. Шевић Ј. Бранислав (1926-1944).

Извор

bookmark_borderSpisak nestalih četnika u Drugom svetskom ratu

Списак несталих четника из Водица од септембра 1944. године

  1. Поповић (Никола) Живадин (1925-1945), нестао у Босни, припадник ЈВуО,
  2. Јевтић (Пантелеја) Петар (1921-1945), нестао у Босни, припадник ЈВуО,
  3. Радовановић (Александар) Милан (1923-1945), нестао у Босни, припадник ЈВуО,
  4. Стојадиновић (Младен) Александар (1921-1945), нестао у Босни, припданик ЈВуО.

*ЈВуО – Југословенска војска у отаџбини

Извор

Орден за заслуге којим је амерички председник Хари Труман одликовао Драгољуба Михаиловића.

bookmark_borderBuna naroda sreza jaseničkog 1840. godine

Народу среза јасеничког, окружија крагујевачког скупљеном и у Београд пошавшем

Од посланика вашег Дамњана Петровића из села Трешњевице, известио се је како светли књаз наш, тако и Попечитељство внутрени дела, како се народ среза вашег подигао и с вооружаном руком овамо к Београду иде у намери неке тегобе своје и сумње светлому књазу представити. Посланик је дакле ваш излазио пред лице светлога књаза нашег и казао му како сте се подигли и зашто сте овамо пошли. Он је из уста књажески чуо вољу његову то јест књаза нашег и он ће вам сообштити од речи до речи, шта му је светли књаз рекао и како вас је поздравио. И књаз и Попечитељство внутрени деланада се, да ћете ви, као послушни и верни поданици и као истинити отечествољубци послушати заповест књаза вашег, коју ће вам посланик ваш речени Дамњан Петровић донети.

Сообштавајући вам ово Попечитељство внутрени дела препоручује да овамо даље не идете, већ онде где вас писмо ово затече станете, па изабравши између вас десетину људи у које повереније имате, овамо иј у Београд пошљете с писмом вашим, у ком ћете казати све што вам на срцу лежи. Ви пак други пошто то писмо начините и по вашим људима овамо опремите, имате се сви кућама својим разићи и тамо на миру свој посао гледати, а на ваше писмо доћи ће вам у своје време одговор, преко вашег Началничества.

Напоследку, јавља вам Попечитељство внутрени дела, да ће и светли књаз наш до који дан међу народ изићи и кроз сва окружија проћи и тим путем кад у ваше окружије дође, можете му и лично оно, што вам на срцу лежи представити.

П.Но 2015.

1. априлија 1840.

У Београду

Извор