Vodice – Page 6 – Selo u Šumadiji

Polugodišnji izveštaj načalnika za 1847. godinu

Posted on 12/08/201409/01/2023

Полугодишњи извештај началника среза јасеничког 1847. године – извод

Комплетни статистички подаци за цео срез

Славному Началничеству окружија смедеревског

Началника среза јасеничког —

полугодишње — известије

Настојећим полугодишњим известијем овим не пропуштам славно Началничество о обстојателствама у срезу овом и то: од 1. јулија до конца декемвра о.г. у сведеније поставити.

Све обштине у срезу овом обишав, уверио сам се да је стање здравља народа за ово полгодије добро дејствовало, а стока је и то коњи у јулију и августу од незнатне болести и у малом количеству мањкавала.
Све су обштине у срезу овом јесење усеве добро засејавале изузимајући села поред Мораве, која су се због богатог принешеног плода са брањем кукуруза за орање и сејање јесеши усева задоцнила. Тко је у обштини понајвише ове усеве засејао и које сам ја, јавно пред обштином похвалио, увидиће се из овди приложеног списка. Нерадина лица у срезу овом, који би њиву имао, а засејати ју јесењим усевом пропустио, која би пред обштином укорио и на радиност опоменуо, нашао нисам.
…
Уредба височајше издана о чувању сирове родне горе од свију кметова среза овог набљудава се добро, тако да ни преступника за ово полгодије било није.
Путови и ћуприје у срезу овом грађени нису, осим што су на Цариградском друму три добре ћуприје и то: на старој Јасеници једна са написом од 30 фати и шљунком добро посутим, друга на Циганском потоку и трећа на Медвеђњаку и у селу Новом Аџибеговцу два насипа изнова, један код Осатне од 10 фати, а други у селу са ћупријом од 20 фати дужине начињене.
Успех је у земљеделију и виноделију као и скотоводству врло добар био и по сравненију са прошлогодишњим, може се рећи да је за ово полгодије у свему напредније, него у прошлом полгодију, било. А што се пак економическог стања народа у срезу овом тиче, из овди приложеног списка видити се може.
Досељеника за ово полгодије ни у једној обштини нашао нисам.
…
Бећара и слугу без службе скитајућег као и иностранаца из Аустрије који се по уредби од обале дунавске 12 сати у внутреност удаљавају, да се је у срезу овом за ово полгодије задржао, ни једног наћи нисам могао.
…
…

Но 1519 Началник ореза Јасеничког

31. декемвра 1847. године подпоручик,

У Паланки Нестор Аврамовић

Извор

Spisak posejanih useva 1847. godine

Posted on 12/08/201409/01/2023

Срез јасенички, окр. смедеревског

С п и с а к

Колико су у којој обштини земљеделци од посејаног усева плода добили сиреч:

колико је једна ока посејаног усева ока плода принела (1 ока = 1,28кг).

	у с е в	п л о д
Обштина	пш	је	ов	кр	ел	ку	пш	је	ов	кр	ел	ку
1. С. Аџибегов.	1	1				1	9	11				180
2. Н. „	1	1	—	—	—	1	9	11	—	—	—	180
3. Глибовачка	1	1	—	1	—	1	6	5	—	10	—	100
4. Марковачка	1	1	—	—	—	1	9	12	—	—	—	185
5. Липовачка	1	1	—	—	—	1	8	10	—	—	—	182
6. Водичка	1	1	1	1	—	1	10	10	8	12	—	120
7. Церовачка	1	1	—	1	—	1	12	8	—	13	—	150
8. В. Орашанска	1	1	—	—	—	1	9	12	—	—	—	200
9. Крњевачка	1	1	—	—	—	1	11	12	—	—	—	160
10. Башиначка	1	1	—.	1	—	1	10	9	—	10	—	190
11. Ковачевачка	1	1	—	1	—	1	8	10	—	14	—	170
12. Граничка	1	1	—	1	—	1	11	9	—	10	_	140
13. Дубоњска	1	1	—	1	—	1	7	10	—	11	—	100
14. В. Кршљан.	1	1	—	1	—	1	12	11	—	13	—	135
15. Голобочка	1	1	—	1	—	1	20	12	—	14	_	150
16. Селевачка	1	1	—	—	—	1	12	10	—	—	—	240
17. Мраморачка	1	1	—	1	—	1	6	7	—	9	—	135
18. М. Плана	1	1	—	—	—	1	10	9	—	—	—	120
19. Трновачка	1	1	—	—	—	1	8	9	—	—	—	195
20. В. Плана	1	1	—	—	—	1	8	9	—	_	—	180
21. Кусадачка	1	1	—	—	—	1	12	10	—	—	—	130
22. Кошарњан.	1	1	—	—	—	1	15	13	—	—	—	150
23. Предвори.	1	1	—	—	—	1	14	12	—	—	—	145
24. Азањска	1	1	—	—	—	1	15	13	—	—	_	155
25. Ракиначка	1	1	—	1	—	1	13	12	—	10	—	190
26. Паланачка	1	1	—	—	—	1	14	13	—	—	—	160
Сума	26	26	1	11	0	26	278	269	8	126	0	4142

пш – пшеница, је – јечма, ов – овса, кр – крупника, ел – елде, ку – кукуруза

К.Но 1519. Началник среза јасеничког

1. декемвра 1847. године подпоручик,

У Паланки Нестор Аврамовић

Извор

Spisak pohvaljenih lica 1847. godine

Posted on 12/08/201409/01/2023

Срез Јасенички, окр. смедеревског

Списак

они лица који су највише у којој обштини плугова земље узорала и усевом засејала и тога ради пред обштином похваљени

		Число плугова узоране земље и усевима засејане земље
Име и презиме	Обштина	пш	је	ра	ов	ку	Свега

1. Милош Живановић	Глибовца	10	–	–	1	–	11
2. Богдан Петровић	Водице	4.5	–	–	–	–	4.5
3. Сретен Марковић	Водице	4	–	–	–	–	4
5. Петар Урошевић	Церовца	4	–	–	–	–	4
6. Милић Николић	В. Орашја	4	–	–	–	–	4
7. Стеван Миловановић	Крњева	3	–	–	–	–	3
8. Аврам Средојевић	Башина	5	–	–	–	–	5
9. Петар Марковић	Ковачевца	7	–	–	–	–	7
10. Вукадин Величковић	Граница	6	–	–	–	–	6
11. Обрад Ивановић	Граница	6.5	–	–	–	–	6.5
12. Маринко Јовановић	Дубоне	5	–	–	–	–	5
13. Гаја Радојковић	В. Крсне	8	2	–	–	–	10
14. Милинко Витин	В. Крсне	10	–	–	–	–	10
15. Павле Арсенијевић	Голобока	7	–	–	–	–	7
16. Јанко Глишић	Селевца	8	–	–	–	–	8
17. Тоша Николић	Мраморца	7	–	–	–	–	7
18. Милован Ракић	М. Плане	4	–	–	–	–	4
19. Вучко Барјактар	В. Плане	7	–	–	–	–	7
20. Милоје Аврамовић	Кусадка	7	–	–	–	–	7
21. Петар Стабловић	Кошарње	9	3	–	–	–	12
22. Риста Живковић	Предворице	3	–	–	–	–	3
23. Никодије Јовановић	Азање	15	–	–	–	–	15
24. Иван Симић	Ракинца	3	–	–	–	–	3
25. Тодосије Симић	Ракинца	4	2	–	–	–	6

	Сума:	151	7	0	1	0	159

пш – пшеница, је – јечма, ра – ража, ов – овса, ку – кукуруза

К. Но 1519. Началник среза јасеничког,

декемвра 1847. године подпоручик,
У Паланки Нестор Аврамовић

Извор

Spisak ubijenih ptica 1845.

Posted on 12/08/201404/01/2023

С п и с а к

утамањене вредносне дивљачи и то од конца октомвра 1844. года па до конца октомвра 1845. године

Число	Име обштина		Врана	Врабаца
1	Ракинац		115	350
2	С. Аџибеговац		420	630
3	Мраморац		82	210
4	Вел. Плана		194	420
5	Нов. Аџибеговац		104	210
6	Марковац		330	580
7	Мала Плана		50	74
8	Паланка		156	280
9	Азања		310	640
10	Селевац		420	730
11	В. Крсна		252	340
12	Дубона		94	130
13	Ковачевац		130	284
14	Границе		62	94
15	Кусадак		332	670
16	Башин		50	80
17	Церовац		78	120
18	Предворице		40	84
19	Водица		64	94
20	Глибовац		92	110
21	Баничина		142	184
22	Лапово		350	720
23	Трновча		122	182
24	Крњево		220	370
25	Голобок		86	172
26	Орашје		130	220
		Главна сума	4425	7978

Извор

Spor Palanke sa okolnim selima zbog žira 1846.

Posted on 12/08/201418/01/2023

Попечитељству внутрени дела

Под 11. септемврија т. год. ПНо 4331. сообштило ми је Попечитељство внутрени дела зактевање Паланачке обштине, која у једној жирородној шуми једнако участије има са обштинама: Глибовачком, Водичком и Предворичком из окружија смедеревског, питајући, да ли ће се у овом придржавати пресуде Апелационог суда од 1. септемврија 1839. год. Но 894. у ползу Паланачке обштине издане, или указе од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. о жировници гласећег.

Будући је жирородна гора указом од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. уређена тако да се све што је пре у призренију том постојало, уништожило, то је и наведена пресуда, која од толиког времена није удејствована зато што је одма после изреченија исте, изишла уредба обшта, постала безснажна.

По указу пак томе само се домазлуци у жир пуштати могу, а нагоничари кад се пуштају, приход одтуда произлазећи, припада заједнички оним обштинама, чији је жир, по томе дакле Паланчанима нико незабрањује домазлуке држати, а што иј они не држе, то им нико крив није, нити се зато њима може веће право дати у жиру, него што га остали житеги Србије имају, но нека се они са тим задовоље што имају право свој домазлук жирити, а нагоницу делити с осталим обштинама онако као што то по свој Србији постоји и зато им се преко тога ништа више дати не може. О чему нека иј Попечитељство својим путем извести.

ВНо 1296.

6. нојемврија 1846.
У Београду А. Карађорђевић

Извор

Seča gore oko reke Kubršnice i Jasenice

Posted on 07/08/201409/01/2023

Високославному књажества Сербије

Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија смедеревоког — представлење

У окружију овом поред реке Кубршнице и Јасенице, а имено у селима Кусадку, Предворици, Водици, Глибовцу и Паланки, налази се горе од сами родни стари лужника, или боље рећи растова. Како је пак под тим растовима све питома лужна земља, на којој добре ливаде и њиве бивају, то житељи предименовани села, грабећи један од другог завате по истој, ово треблењем ситне горе под растовима, ово попуштањем на ливадама или њивама уврати, ово пак крадом сушењем сами растова, до мало времена хоће тако красну родну гору да затру. Будући пак да Началничество ово, посредством надлежни срезски началника, свим могућим силама чува исту гору, то тек сами неваљали људи с крајним лукавством на предименовани начин утамањују гору, и себи њиве и ливаде, у згодним приликама праве, а људи поштени, бојећи се каштиге и срамоте не само што ће горе да се лише, но јошт остају, неграбећи се непозвољеним начином, без ливада и њива и зато све предименоване обштине изјасниле су се Началству овому, да су раде согласво, како је та земља питома и због тог сваки се за њу земља питома и због тог сваки се за њу, с последњим лукавством граби, учинити једанпут конац том граблењу, сиреч, да ту сву питому земљу, као што су и моравци, имајући такову јошт поодавна, са моткама на главе подале, пак да онда сваки свој припадши му део земље, заједно са гором, незаграђивајући је чува и који јасен, граб, брест и т.п у свом делу подигне, то да су његова собственост и на његовом расположењу, а када родни гора жиром роди, онда исти по досадањем обичају, да је обшти.

Началничество ово и само видећи да у предозначеним селима што се тиче у речи стојећи горњ, исту никако није могуће очувати, а покрај тог знајући и видећи да су села око Мораве у окружењу овом, којима је начин предлагајеми од предименовани обштина, за раније на ум дошао, тим тек једним начином очували онаки красни моравски луг, у коме сада премда се зна које је чије место, сваког рода дрва у изобилију наћи можеш, пак шта више, видећи себе тим споможене, гола чиста поља поделили су и сад прекрасне забране на истој деоници имаду, – одобрава преложење, кусадачко, водичко, предворачко, глибовачко и паланачко, но несмејући тако велики посао, премда је уверено да се тек преописаним предложењем предименовани обштина вопросна гора, не само очувати, но и подићи може на терет свој узети, понизним представлењем овим, доводи га високославном Попечитељству внутрени дела у знање и моли за благовремено наставленије.

Но 2601. Началник окр. смедеревског,

нојемвра 1844. мајор,
У Смедереву Ант. Р. Мајсторовић

Дужности писара извршујући
књиговод. глав. управ. поштанског,
Аксентиј И Марковић

Началничеству окруж. смедеревског

Предложеније Началничества окружија тамошњег од 15. нојемвра пр. год. Но 2691. да се житељима села Кусатка, Водице, Предворице, Глибовца и Паланке, дозволи гору око исти села и око реке Кубршнице и Јасенице лежећу, са моткама на главе између њи поделити, па да онда сваки свој припадшиј му део земље заједно оа гором, незаграђивајући је чува, неодобрава се по томе, што већ изданим уредбама о употребљавању шума, обште правило у целој Србији постоји, како се горе употребљавати имају. Што се тиче преступника ови правила, нека се Началничество средством надлежни кметова, за које се предпоставља да морају честни и поштени људи бити, постара ово злоупотребленије предупредити, а у случају противљења или непослушанија њиовог, нека иј Началничество надлежним лутем и заслуженој казни подвргава.

П.Но 5260. од 1844. Да се експ.

јануарија 1845. године А. Ник.
У Београду

Извор

Spisak ubijenih ptica 1844.

Posted on 01/08/201404/01/2023

С п и с а к

утамањене вредносне дивљачи, од 26. априлија па до 26. октомврија 1844. године

Число	Име обштина		Врана	Врабаца
1	Ракинац		125	392
2	Ц. Аџибеговац		471	705
3	Мраморац		109	390
4	Вел. Плана		157	420
5	Нов. Аџибеговац		200	410
6	Марковац		360	670
7	Мала Плана		58	109
8	Паланка		230	580
9	Азања		420	750
10	Селевац		430	880
11	В. Крсна		300	450
12	Дубона		130	280
13	Ковачевац		230	400
14	Границе		50	150
15	Кусадак		440	830
16	Башин		90	160
17	Церовац		120	205
18	Предворице		40	100
19	Водице		80	140
20	Глибовац		90	165
21	Баничина		170	230
22	Лапово		550	1050
23	Трновча		140	260
24	Крњево		380	790
25	Голобок		156	245
26	Орашје		195	325
		Главна сума	5721	11086

Извор

Ulazak nemaca u Palanku 1941. godine

Posted on 01/04/201418/12/2022

Првих дана после немачког ваздушног напада на Београд, звуци авионских мотора забрујали су и над Паланком. Кружили су изнад града у циљу извиђања, осматрајући нарочито жељезничку станицу. На два три дана пре уласка немачких окупационих трупа у Паланку један лакши бомбардер бацио је неколико бомби на хангаре Ваздухопловне базе на Рудинама и запалио један од шеснаест школских авиона.

11. априла око 12 часова, у град улазе три немачка моторцикла са по три војника. Улице су биле празне и пусте. После прве немачке претходнице наишла су једна отворена лака борна кола. Посада ових кола разоружавала је успут затечене групе војника, узимајући им пушкеа и ломећи их ударањем о тротоар. Гомиле поломљених пушака лежале су на улицама. Када су немачка борна кола пролазила поред кафане „Круна“, један војник изашао је из кафане и почео да пуца на борна кола. Немци су одговорили ватром.

Окупационе трупе су дошле и до великог ратног плена – хране, одеће, обуће, и осталог материјала који се затекао у магацинима 75. коњичког пука и Дунавске дивизије.

Исте вечери у град су ушле и веће моторизоване немачке снаге које су приступиле пљачки трговачких радњи. Полуиспражњене трговачке радње остављали су широм отворене, па су неки грађани исто тако наставили пљачку.

Прво наређење немачких власти односило се на предају оружја. Преко општине је објављено да ће свако лице код кога се после одређеног рока пронађе оружје бити стрељано. Прикупљање оружја је трајало неколико дана.

Село Водице је примило наређење да са сточним запрегама извуче коњско ђубре из круга касарне у Паланци. Међутим, ниједан сељак није дошао на рад. Немци су превукли два топа у улицу Вује Поповића и поставили их према улици Незнаног Јунака. Топовском ватром тукли су село. Усмртили су једну старицу и погодили једну краву. Сутрадан је скоро читаво село дошло да изврши наредбу окупатора.

У граду је заведен полицијски час. Првих дана ограничење слободе кретања је важило до 16 часова, затим је продужено до 18, па до 21 час. У свакој згради морали су бити изложени спискови станара. С времена на време специјалне патроле вршиле су према овим списковима проверу станара у појединим кућама.

Војни заробљеници су привремено сакупљени у сабирне логоре. После одређених формалности, одавде су их пребацивали у хангаре бивше Ваздухопловне базе (на десној страни Кубршнице) и у бараке бившег логора за политичке затворенике. У њему су се дуже задржавали само војници, док су официре, чим их се окупи стотина, транспортовали у логоре на територији Немачке. Рачуна се да је укупно из Паланке у Немачку транспортовано око шест стотина ратних заробљеника.

Aerodrom “Rudine” – Smederevska Palanka

Posted on 31/03/201427/12/2022

У рано пролеће 1915. године у Паланку долази француска ваздухопловна ескадрила, која је била једина у читавој ондашњој Србији. Авиони су у Паланку стизали железницом у деловима и спаковани у сандуке. Истовар је вршен на једној празној ливади, на којој је био постављен велики шатор где су се и склапали авиони. Склопљени авиони су довлачени до некаданашњег Вашаришта, које је служило као аеродром. Први лет је био 2. априла 1915. године из Паланке у Крагујевац. То су били двоседи са елисом позади седишта и митраљезом испред седишта, тада једни од најсавременијих авиона.

Авиобаза је постојала и била активна све до офанзиве аустро-угарских, немачких и бугарских трупа на Србију.

Уочи Другог Светског рата, Пети коњички пук је прекомандован из Паланке за Пожаревац, а у касарни је стационирана Ваздухопловна база. Два – три дана пре уласка немачких окупационих трупа у Паланку, један лакши бомбардер бацио је неколико бомби на хангаре Ваздухопловне базе на Рудинама и запалио један од шеснаест школских авиона.

Током рата, хангари бивше Ваздухоплобне базе су служили као концентрациони логор…

***

Аеродром ”Рудине” се налази два километара југозападно од Смедеревске Паланке, поред реке Кубршнице. Захвата површину од око двадесет хектара и има травнату подлогу. Годишње има око 300 слетања и полетања. Служи за спортско летење авиона и једрилица.

Од 2009. године, септембар је месец када се одржава фестивал балона ”Киси”.

Uslovi rada radnika krajem 19.og i početkom 20.og veka

Posted on 18/03/201419/12/2022

Крајем 19. и почетком 20. века, живот радника је био тежак. Радили су ”по цео дан” а лоше су били плаћени. Рад је почињао у 2 и 3 ујутру, а завршавао се у 10 и 11 сати увече. Временом су се радници удружили и успели да радно време смање са 18 – 20 на 14 – 15 радних часова. Иако сада изгледа немогуће да неко ради 18 – 20 сати дневно, то је некада била свакодневна појава. Скраћење радног времена на 14 – 15 радних часова дневно је био велики успех. Наравно, послодавци су покушавали да врате пређашње стање јер им је такав рад доносио већу зараду и продуктивност а за тај посао исплаћивали су дневницу од само 1,60 – 2 динара.

Дневница није била већа ни када се радило на „парче“, а далеко су теже пролазили они који су радили под „ајлук“ (на погођено); успевали су да зараде једва 0,80 – 1 динар са станом и храном. Становали су по тесним, мемљивим и загушљивим собицама, а за храну су добијали пасуљ, купус, проју, и тако стално.

Првог јуна 1911. године ступио је на снагу Закон о радњама, за који су се много година раније почели да боре радници. Али, њихова ишчекивања су била изневерена. Иако је Законом предвиђено да радни дан траје 10 часова, а недељни одмор 36 часова, наставило се и даље са радним даном од 12 па и више часова. Било је случајева где су послодавци искључиво држали децу као раднике, са радним временом од 15 и 16 часова дневно. Такође, један послодавац је држао ученике испод 14 година старости…

За време Балканских ратова, није било ништа боље. Иако је услед поновне мобилизације 1913. године дошло до нагле оскудице у радној снази, наднице су у Паланци остале непромењене. Привидни изузетак су у томе једино чинили обућарски и опанчарски радници, који су успели да своје наднице нешто повећају, али им је зато радно време било продужено. Радили су преко 12 часова дневно, док се радно време осталих радника, чије наднице нису ни биле повећане, отприлике овако кретало: столари су на послу проводили 11 часова, трговачки помоћници 16, абаџије 16 итд. Другим речима, Закон о радњама је био потпуно суспендован док су се цене повећавале.