Скупљање сена у Паланци за потребе Мезулане 1840. године
Високославному Књажества Сербије Попечитељству внутрени дела
Началничества окружија смедеревског — рапорт
Следством предписанија високославног Књажества Сербије Попечитељства внутрени дела од 12. пр. м. јунија о.г. П.Но 2781. покосити је дало Началничество ово налазеће се правитељствене ливаде у Паланци и сено од ови преневши код Мезулане упластило, од ког сена пошиље овде под. списак трошкова учињени, као и колико је коли сена изишло предпохваљеному Попечитељству внутрени дела, трошак је срезски началник налазећи се у Паланци од гос. члена Совјета Стефана Стојановића примио, и људма по гласу списка овде приложеном наплатио.
У одсудствију г.г. началника и помоћника
Началничества окр. смед.
писар,
Стефан Глигоријевић
Но 1317.
12. августа 1840. У Смедереву
С п и с а к
трошкова како у надницама тако лебу и пићу о косењу, купљењу и свлачењу сена из правитељствени ливада наодећи се у Паланци учињени
Косачи
Купиоци
Купиоци
Пешачке наднице под плату
–
20
–
Пешачке наднице под мобу
–
–
16
Колске наднице под плату
–
–
–
Имена села из који је колико воособ надничара било
–
Водице
Водице
Число кола колико је свега сена нађено
–
–
–
Цена која је надничарима плаћена гроша-пара
–
–
–
Сума свега трошка учињена гроша-пара
–
67 20
–
Примечаније
Ови су растурали сено да се суши и купили га у навиљке на свака ова кола плаћено је по 4 гр. а не на надницу, а на ова по 3 гроша овима је на надницу плаћано ова су носила сено у ливаде те сушила од кише и донела натраг те упластила
Индекс вредности новца који се налазио у оптицају у Србији 1841. године
В.Но 1579/СНо 877
Михаил М. Обреновић
Књаз србски са согласијем Совета
Да би се у напредак новци, а имено дукати, који се у србском књажеству употребљавају, правилније по њиној вредности, нарочито у порезском смислу, примали и издавали, а тим како правитељства, тако и многи у новчаном отношенију с иностраним особито Ц.к. аустријским земљама стојећи људи знатној штети, која им се не соразмерностћу цене исти новаца досад чинила, нуждна граница положила, то смо определили и опредељујемо:
Следујућу порезску вредност новаца:
Ком.
Гроша пара
1
Цесарски дукат, рушпа, холландез
23 –
1
Суверин од 3 дук. сваки по 22 грош.
66 –
1
Португалац од 4 дук. по 22 гроша
88 –
1
Шпањолац (ченгенс.) од 4 дук. по 20 гроша
80 –
1
Шпањолац (ченгенс.) од 8 дук. по 20 гр.
160 –
1
Ермилук стари
10 –
1
Ермилук нови
9 –
1
Урубија стара
4 10
1
Мамудија цела мека
30 30
1
Мамудија цела тврда
26 20
1
Стамбол
12 20
1
Мисир
11 20
1
Адлија стара
8 –
1
Адлија нова
7 20
1
Орлаш цесарски
10 –
6
Цванцика здрави
10 –
6
Цванцика бушени, сваки по 64 паре
9 24
1
Крсташ цео
10 30
1
Диреклија
10 10
1
Слепак или рагузанац
8 –
1
Јузлук турс. (за 3 цванц.)
5 –
1
Ићилук
4 20
1
Бешлук нови
2 10
1
Грош
– 18
1
Низамчић
– 9
1
Каурски марјаш велики стари
1 5
1
Каурски марјаш средњи
– 14
1
Грошић
10 30
1
Рубља сребрна
– 7
1
Талир грчки, драхма
8 10
2. Ова ће уредба имати закону силу од 1. декемвра т.г,
3. Сви уговори, који су по порезском курсу новаца пре обнародовања ове уредбе учињени, остају стални, по чему ће се људи, који су се таковима међусобно обвезали, по досад постојећој порезској вредности новаца и намиривати.
11. новембра 1841. (М.П.) Михаил М. Обреновић,
У Београду књаз србски, с.р.
Вредност турских и других новчаница у оптицају у Србији 1841. године
Определеније
вредности монета у Србији употребљајеми у чаршијском теченију
Ком.
Сорта новца
У чаршијском теченијуГроша пара
1
дукат цесарски
51 –
1
дукат ермилук стари
22 –
1
дукат ермилук нови
20 –
1
дук. урубија стара
9 –
1
дук. махмудија цела, мека
68 –
1/2
дук. махмудија целе, меке
34 –
1
дук. махнудија цела тврда
58 –
1/2
дук. махнудија целе тврде
29 –
1
дук. стамбол турски
27 20
1
дук. мисир
23 20
1
дук. адлија стара
18 –
1
дук. адлија нова
16 20
1
орлаш
22 –
1
форинта сребра (3 цванцика)
11 –
6
цванцигер. бушени, сваки по 3 гр. и 30 п.
21 –
1
крсташ
24 –
1
диреклија
23 –
1
слепак (рачузанер)
18 –
1
јузлук турски
11 –
1
ићилук
10 –
1
рубља сребрна
16 20
1
талир грчки (5 драхми)
18 –
1
турски алтилук нови
6 –
1
турски бешлук
5 –
1
турски грош
1 –
1
низамчић
– 20
28. војемвра 1841. године
Београд
К.Фин. П.Но 2203.
Књазу
Учинивши Попечитељство финансије с писмом својим од 28. новембра т.г. П.Но 2203. Совету то известије, да се на пограничним нашим ђумруцима, скелама и састанцима, велика неједнакост теченија чаршијског новца наоди, тако да је на једном месту новац по истоме скупљи, а на другом јевтинији. Неједнаким пак овим примањем прихода у правитељствену касу, или из исте издавањем, велика се замешатељства, особитио и у рачунима рађају, то за ова избећи и да би се свуда једнакост теченија чаршијског у новцима завела, поднело је Поменуто Попечитељство Совету прикључено овде ./. опредељеније вредности разни монета, по ицтом теченију, ради одобренија.
Совет по разсмотренију представленија Попечитељства, уверен и сам о необходимој нужди, да се при свим правитељственим касама новци по једнакој вредности и примају и издају, одобрава он у свему поднешено му Попечитељством финансије определеније монета, да се по истом у реченом теченију свуда новци и узимају и дају, особито докле је чаршијско то теченије, као што је у ова времена, тако непостојано и неједнако.
Народу среза јасеничког, окружија крагујевачког скупљеном и у Београд пошавшем
Од посланика вашег Дамњана Петровића из села Трешњевице, известио се је како светли књаз наш, тако и Попечитељство внутрени дела, како се народ среза вашег подигао и с вооружаном руком овамо к Београду иде у намери неке тегобе своје и сумње светлому књазу представити. Посланик је дакле ваш излазио пред лице светлога књаза нашег и казао му како сте се подигли и зашто сте овамо пошли. Он је из уста књажески чуо вољу његову то јест књаза нашег и он ће вам сообштити од речи до речи, шта му је светли књаз рекао и како вас је поздравио. И књаз и Попечитељство внутрени деланада се, да ћете ви, као послушни и верни поданици и као истинити отечествољубци послушати заповест књаза вашег, коју ће вам посланик ваш речени Дамњан Петровић донети.
Сообштавајући вам ово Попечитељство внутрени дела препоручује да овамо даље не идете, већ онде где вас писмо ово затече станете, па изабравши између вас десетину људи у које повереније имате, овамо иј у Београд пошљете с писмом вашим, у ком ћете казати све што вам на срцу лежи. Ви пак други пошто то писмо начините и по вашим људима овамо опремите, имате се сви кућама својим разићи и тамо на миру свој посао гледати, а на ваше писмо доћи ће вам у своје време одговор, преко вашег Началничества.
Напоследку, јавља вам Попечитељство внутрени дела, да ће и светли књаз наш до који дан међу народ изићи и кроз сва окружија проћи и тим путем кад у ваше окружије дође, можете му и лично оно, што вам на срцу лежи представити.
Будући да се досад није управо знало, који су приходи, досад Правитељством уживани, правитељствени, који ли обштествени, то Наместничество желећи и приходе те определити, да се зна, шта је чије, решило је, са согласијем Совјета, да се обштинама, по сили даровани нам уставом права, уступе и уступају се:
Кантари, да иј обштине лицитирају и под аренду дају, пак прихода отуда долазеће на своју обштинску ползу употребљују. За кантар и тамиз београдски примечава се само, да се они обштеству београдскому уступају, под тим условијем, ако Правитељству србскому врати суму ону, коју је оно за откуп њин Правитељству турскому платило.
Меане, на које је дојако Правитељство аренду узимало, варошке, обштинама варошким, а сеоске обштинама сеоским, к којима принадлеже и меане друмске и то оному селу, на кога атару која налази се. За друмске меане има се само приметити то, да се оне у напредак неће смети градити без дозволенија Правитељства, за то, ако која обштина узхте у напредак какову меану на друму градити, морат ће своје Началничество за дозволење питати, и по добијеном тек од овога одобренију и плану, како ће градити, моћи ће меану на друму подићи.
Жировница, коју је дојако Правитељство наплаћивало, с тим, да обштине, у који шумама жировнице буде, пуштају и у напредак, као и досада и друга села, која жира не имају у свој жир, колико то могућно буде, за плату, по погодби с нагоничарима, колико право и прилично буде и наплати на обшгинску ползу употребљују.
Дрва, која су дрва нуждна за огрев и јапију, да по досадашњем обичају, сав народ сече.
Алије, с којима је досад много неправде чињено, свакому обштеству своја, само оне, које никаковому селу не принадлеже, остају правитељствене.
Скоро заведене риболовне аренде, осим дунавски и савски риболова и риболовни бара, на које је од старине аренда узимана и на које ће Правитељство такову и у напредак узимати.
На последак к користи народа, аренда пијавични бара сасвим је укинута.
За касапнице овде ништа се не спомиње зато, што су оне обштинама веће уступљене на основанију истом, на којем им се и више исчисљене ползе уступају.
О свему овоме постављајући Попечитељство финансије у известност Наместничество препоручује му, да преко надлежни Началничества окружни, обзнани то народу, о кантару и тамизу београдском с обшеством београдским споразуме се и укзз овај у новинама нашим обнародује.
“Заклињем се да нећу уништавати дрвеће ни газити цвеће; обећавам да нећу пљувати на под у школи и у кући ни на пут; дајем реч да нећу кварити ограде и наносити квара грађевинама; никад нећу бацати хартије или ма какво ђубре по улици; бићу увек учтив; штитићу птице; бранићу туђу својину онако како бих желео да други брани моју; обећавам да ћу бити искрен и честит грађанин.”
На честократна прошенија сељана да се са алијама, које их при умноженију и распространенију садашњем притесњавају, каково расположеније учини, ја сам, по подобателном предмета истог разсмотренију, у согласију са Совјетом решио, да се унапредак све шумске алије, осим једног забрана Рогот, (који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија” укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима као и у осталим правитељственим шумама наплаћује. Решеније ово сообштавам Попечитељству внутрени дела, ради његовог знања.
ВНо 991. 11. августа 1841. Михаил М. Обреновић У Београду
Свима началничествама
Његова светлост, милостивејши господар и књаз наш, благоволео је са согласијем високославног Совета, на честократна прошенија сељана, да се са алијама, хоје иј при умноженију и распространенију притесњавају, каково расположеније учини решити: да се у напредак све шумске алије (осим једног забрана Рогот, који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија”, укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима, као и у осталим правитељственим шумама, наплаћује. Ово решивши, благоволела је његова књажеска светлост височајшим предписанијем својим од 11. т. м. ВНо 991. Попечитељству внутрени дела, исто решеније, ради извршенија препоручити. Следујући дакле височајшему налогу овом, Попечитељство внутрени дела сообштава преднаведено решеније Началничеству окр. Н. препоручује му, да га оно обнародује.
ПНо 3748. Да се.експед. 20. августа 1841. Ј. Ник. У Београду АС — МУД — П — XI — 3 — 1841.
