”Паланка је уз то и место зеленашке пљачке, и то не од скора. Поред зеленаша, у Паланци постоји 8 банака и новчаних завода, за које се може рећи да су праве разбојничке пећине. Ове су банке у своје мреже похватале целу смедеревску Јасеницу. Сељак у овом крају је само привидни сопственик, стварни су сопственици зеленаши и зеленашке банке а њих само у овој ужој околини има: Паланци – 8, Младеновцу – 5, Азањи – 4, Рачи – 2, Наталинцима – 2, Сопоту – 2, што укупно износи 23 банке. А како оне раде, може се оценити по овоме:
Ако сељаку треба зајам од 300 динара, онда он мора:
- да плати дијурну за „сазив“ цензуре која износи најмање 12 динара;
- уместо готовог новца добија једну акцију од 100 динара коју сместа продаје за 70 – 80 дин. било благајнику или неком члану управе;
- осим интереса даје и неку нарочиту таксу, која износи неколико динара;
- остатак зајма прими у кукурузу који му се рачуна најмање 20 динара, али га не узима из магацина већ одмах банци продаје по 12 – 14 дин. (јер му не треба кукуруз, већ новац).
Банка држи још и шиваће машине, бицикле, грамофоне и многи морају уместо новца да узму нешто од овог.
…
Трагичан је случај једног сељака, који се враћао из Паланке и носио собом грамофон.
- Шта ће ти то, упита га један пролазник.
- Мани ме господине, ово ми је трећи.
- Како трећи?
- Два већ имам код куће, па ево носим и трећи.
- Па шта ће ти 3 грамофона?
- Не треба ми ни један. Али, узео сам сам зајам у једној банци, па ми је она утрапила 1 грамофон. Кад сам потражио зајам у друној банци, она ми је наметнула други грамофон. А сад богу се молећи, уз трећи зајам из треће банке добио сам и трећи грамофон.
Ала ће тај ускоро имати комплетну музику: добош, крчање празних црева и свирку три грамофона.”