Vodice – etnička struktura doseljenika

Структура досељеног становништва у Јасеници и је разнолика. Како у Шумадији, тако и у самој Јасеници постоје велике разлике (више о историји досељавања у Шумадију).

Насеља Горње (Крагујевачке) Јасенице настала су од досељеника из две миграционе струје – динарске струје (60-99%) и косовско-метохијске струје. Остале миграционе струје су незнатне.

Насеља Доње (Смедеревске) Јасенице су етнички разноврснија. Има појединих насеља чији су досељеници дошли углавном из динарских и косовско-метохијских крајева (као насеља Горње Јасенице). Али већину насеља чине досељеници из свих струја –динарске, косовско-метохијске, вардарско-моравске, шопске и тимочко-браничевске струје. Осим ових струја јављале су се и инверзне миграције и унутрашња сељакања.

Водице спада у насеља која се издвајају од осталих насеља Доње Јасенице по етничкој структури досељеника. За разлику од већине насеља Доње Јасенице, досељеници Водица су највећим процентом дошли из динарских и вардарско-моравских крајева. Према књизи Боривоја Дробњаковића, Јасеница – Антропогеографска испитивања, у Водице су се доселиле 123 куће са 21 породица из динарских крајева и 40 куће са 7 породица из вардарско-моравских крајева.

Динарска струја има неколико грана.

Најача је грана која је пролазила од Бјелог Поља, Сјенице, Пештера и Бихора, Јавора, Кокиног Брода, Старог Влаха,  Драгачева, Качера. Груже, па преко Јасенице ишла на север у околину Београда. Њихово досељавање је трајало најдуже а било је најаче у току Првог српског устанка а завршило се 1815.

Друга грана динарске струје је полазила из новопазарских крајева и Старог Колашина. Ишла је долином Ибра и преко Груже дошла у Јасеницу.

Вардарско-моравска струја учествује са малим процентом у насељавању Јасенице али је значајна за насељавање Водица. Досељеници су дошли из Врањског поморавља, врањске Пчиње, Поморавља (до Багрданске клисуре), лесковачке, нишке и врањске околине.

За Јасеницу (и Водице), значајно је и сељакање у самој области. Локално струјање становништва се дешавало и за време турака а посебно после ослобођења. За време турака, разлози за сељење су осим економских ралога су били и лоши односи са локалним властима, па да би сачвали животе, селили су се у друге области. После ослобођења од турака, разлози за сељење су били економске природе.

извор