Tag Archives: šuma

Спор Паланке са околним селима због жира

Спор Паланке са околним селима због жира

Попечитељству внутрени дела

Под 11. септемврија т. год. ПНо 4331. сообштило ми је Попечитељство внутрени дела зактевање Паланачке обштине, која у једној жирородној шуми једнако участије има са обштинама: Глибовачком, Водичком и Предворичком из окружија смедеревског, питајући, да ли ће се у овом придржавати пресуде Апелационог суда од 1. септемврија 1839. год. Но 894. у ползу Паланачке обштине издане, или указе од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. о жировници гласећег.

Будући је жирородна гора указом од 9. октомврија 1839. ВНо 1542. уређена тако да се све што је пре у призренију том постојало, уништожило, то је и наведена пресуда, која од толиког времена није удејствована зато што је одма после изреченија исте, изишла уредба обшта, постала безснажна. По указу пак томе само се домазлуци у жир пуштати могу, а нагоничари кад се пуштају, приход одтуда произлазећи, припада заједнички оним обштинама, чији је жир, по томе дакле Паланчанима нико незабрањује домазлуке држати, а што иј они не држе, то им нико крив није, нити се зато њима може веће право дати у жиру, него што га остали житеги Србије имају, но нека се они са тим задовоље што имају право свој домазлук жирити, а нагоницу делити с осталим обштинама онако као што то по свој Србији постоји и зато им се преко тога ништа више дати не може. О чему нека иј Попечитељство својим путем извести.

ВНо 1296.
6. нојемврија 1846.
У Београду                                                              А. Карађорђевић

Извор

Seča gore oko reke Kubršnice i Jasenice

Сеча горе око реке Кубршнице и Јасенице

Високославному књажества Сербије

Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија смедеревоког — представлење

У окружију овом поред реке Кубршнице и Јасенице, а имено у селима Кусадку, Предворици, Водици, Глибовцу и Паланки, налази се горе од сами родни стари лужника, или боље рећи растова. Како је пак под тим растовима све питома лужна земља, на којој добре ливаде и њиве бивају, то житељи предименовани села, грабећи један од другог завате по истој, ово треблењем ситне горе под растовима, ово попуштањем на ливадама или њивама уврати, ово пак крадом сушењем сами растова, до мало времена хоће тако красну родну гору да затру. Будући пак да Началничество ово, посредством надлежни срезски началника, свим могућим силама чува исту гору, то тек сами неваљали људи с крајним лукавством на предименовани начин утамањују гору, и себи њиве и ливаде, у згодним приликама праве, а људи поштени, бојећи се каштиге и срамоте не само што ће горе да се лише, но јошт остају, неграбећи се непозвољеним начином, без ливада и њива и зато све предименоване обштине изјасниле су се Началству овому, да су раде согласво, како је та земља питома и због тог сваки се за њу земља питома и због тог сваки се за њу, с последњим лукавством граби, учинити једанпут конац том граблењу, сиреч, да ту сву питому земљу, као што су и моравци, имајући такову јошт поодавна, са моткама на главе подале, пак да онда сваки свој припадши му део земље, заједно са гором, незаграђивајући је чува и који јасен, граб, брест и т.п у свом делу подигне, то да су његова собственост и на његовом расположењу, а када родни гора жиром роди, онда исти по досадањем обичају, да је обшти.

Началничество ово и само видећи да у предозначеним селима што се тиче у речи стојећи горњ, исту никако није могуће очувати, а покрај тог знајући и видећи да су села око Мораве у окружењу овом, којима је начин предлагајеми од предименовани обштина, за раније на ум дошао, тим тек једним начином очували онаки красни моравски луг, у коме сада премда се зна које је чије место, сваког рода дрва у изобилију наћи можеш, пак шта више, видећи себе тим споможене, гола чиста поља поделили су и сад прекрасне забране на истој деоници имаду, – одобрава преложење, кусадачко, водичко, предворачко, глибовачко и паланачко, но несмејући тако велики посао, премда је уверено да се тек преописаним предложењем предименовани обштина вопросна гора, не само очувати, но и подићи може на терет свој узети, понизним представлењем овим, доводи га високославном Попечитељству внутрени дела у знање и моли за благовремено наставленије.

Но 2601.                                                           Началник    окр. смедеревског,
19. нојемвра 1844.                                                            мајор,
У Смедереву                                                             Ант.    Р. Мајсторовић

 

Дужности писара извршујући
књиговод. глав. управ. поштанског,
Аксентиј И Марковић

Началничеству окруж. смедеревског

Предложеније Началничества окружија тамошњег од 15. нојемвра пр. год. Но 2691. да се житељима села Кусатка, Водице, Предворице, Глибовца и Паланке, дозволи гору око исти села и око реке Кубршнице и Јасенице лежећу, са моткама на главе између њи поделити, па да онда сваки свој припадшиј му део земље заједно оа гором, незаграђивајући је чува, неодобрава се по томе, што већ изданим уредбама о употребљавању шума, обште правило у целој Србији постоји, како се горе употребљавати имају. Што се тиче преступника ови правила, нека се Началничество средством надлежни кметова, за које се предпоставља да морају честни и поштени људи бити, постара ово злоупотребленије предупредити, а у случају противљења или непослушанија њиовог, нека иј Началничество надлежним лутем и заслуженој казни подвргава.
П.Но 5260. од 1844.                                              Да се експ.
13. јануарија 1845. године                                     А. Ник.
У Београду

Извор

Dozvola za sečenje žirorodne gore

Сељацима у округу смедеревском дозвољено да могу и жирородну гору сећи

Књазу

Представленије Началничества окружија смедеревског од 20. февр. т.г. Но 671. поради сечења родне горе за потребу и крчевину, од Попечитељства внутрени дела уважено и од овог Совјету под 25. февр. т.г. П.Но 934, решенија ради поднешено, разсмотривши Совјет, нашао је за добро, да унапредак уредба о сечењу шума под 22. јулија 1839. Н.Но 561/СНо 1098. штедње ради жирородне горе издана у својој обширности постоји, и набљудава се, на то тежећи, да се шуме безштедно не тамане, но у особитом овом случају, гди је показано да неродне горе и полусуви грмова, одкуда би људи потребе своје на ограде подмиривати могли, нема, треба да по предварителном дозволењу надлежног срезског началника и назначенију обштински кметова, дозвољено људма буде и из плодородне горе потребе своје подмиривати, а тако исто онде, гди су људи с њивама и ливадама оскудни, да им се од горе соразмерно потреби дозволи од Началничества ил надлежног срезског началника са согласијем кметова оне обштине, од који ће зависити, место, гди да се крчи, определити, да могу нешто и окрчити и своје њиве и ливаде разширивати, или гди то могуће неби било и изнова њиве и ливаде из горе вадити, с тим примечанијем да ово служи Попечитељству внутрени дела за правило, као допунење к оној горе поменутој Уредби, које ће оно, како у овом случају окружија смедеревског, гди се нужда почувствовала, тако у унапредак свуд онамо давати, гди би се нужда почувствовала и припитанија подобна учинила.
Које решеније своје има чест Совјет вашој светлости на благоразсмотреније и височајше одобреније понизно поднети.

Но 264.
19.    марта 1843.                                                       Да    се    експед.
У Београду                                                                 Розмировић

 

Совјету књажества србског

Согласивши се с решенијем Совјета од 19. марта т. г. Но 264. у том призренију учињеном, да се дозволи људма за потребе и кречевину на оним местима, гди неродне горе и полусуви грмова нема, и родну гору сећи под надзиранијем и с одобренијем надлежне власти, ја сам Попечитељству внутрени дела о томе указ издао, као допуненије к изданој уредби о сечењу горе 1839. Н.Но 561/С.Но 1098. о чему и Совјет известити не пропуштам.
В.Н. 454.
28. марта 1843.
У Шабцу                                                                                                                                  Александер    Карађорђевић
АС — Совјет — 190 — 1843.

Извор

Ukidanje alija – 1841.

Укидање алија

 Попечитељству внутрени дела

На честократна прошенија сељана да се са алијама, које их при умноженију и распространенију садашњем притесњавају, каково расположеније учини, ја сам, по подобателном предмета истог разсмотренију, у согласију са Совјетом решио, да се унапредак све шумске алије, осим једног забрана Рогот, (који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија” укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима као и у осталим правитељственим шумама наплаћује.
Решеније ово сообштавам Попечитељству внутрени дела, ради његовог знања.

ВНо 991.
11. августа 1841.                                                             Михаил М. Обреновић
У Београду

Свима началничествама

Његова светлост, милостивејши господар и књаз наш, благоволео је са согласијем високославног Совета, на честократна прошенија сељана, да се са алијама, хоје иј при умноженију и распространенију притесњавају, каково расположеније учини решити: да се у напредак све шумске алије (осим једног забрана Рогот, који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија”, укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима, као и у осталим правитељственим шумама, наплаћује.
Ово решивши, благоволела је његова књажеска светлост височајшим предписанијем својим од 11. т. м. ВНо 991. Попечитељству внутрени дела, исто решеније, ради извршенија препоручити.
Следујући дакле височајшему налогу овом, Попечитељство внутрени дела сообштава преднаведено решеније Началничеству окр. Н. препоручује му, да га оно обнародује.

ПНо 3748.                                                                 Да се.експед.
20. августа 1841.                                                      Ј. Ник.
У Београду
АС — МУД — П — XI — 3 — 1841.

Извор

Krčenje rodne gore između sela Vodice i Pridvorice – 1839.

Крчење родне горе између села Водице и Придворице ради сађења винове лозе

Високославному књажества Сербије
Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија
смедеревског — рапорт

Начадник среза јасеничког окружија смедеревског Петар Степановић рапортом својим од 4. тек. Но 1075. јавља Началничеству овом, да су му више пута они људи који винограда своји немају предстајали да им се родна гора дозволи требити и у њој овакове садити, а такођер и они који ливада своји немају молу да им се у јасеничком лугу између села Водица и Предворице између родне горе овакове требити допусти, но премда је то од више година забрањено да се у јасеничком лугу, како родна, тако и неродна одрасла гора, због правитељствени послова, када би нуждно за топовске кундаке и тим подобно било, забрањено, није Началничество ово одобрити зактевању њином могло, ради чега пита високославно књажества Сербије Попечитељство внутрени дела, за наставленије.

Но 1513.                                                                          Началник
14. декемвра 1839.                                              окружија смедеревског,
У Смедереву                                                            Стефан Петровић

****

Писар,
Стефан Георгијевић

Попечитељству внутрени дела

На представленије Попечитељства внутрени дела с писмом од 22. пр. м. и год. Но 5690. у смотрењу захтевања Јасеничана окружија смедеревског да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг између села Водице и Предворице лежећи, за ливаде крчити, учињено нам, ми смо са Совјетом решили, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се тиче јасеничког луга: луг исти као што је одавно за правитељствене потребе чуван досад, тако исто да се надзираније истог препоручи Началничеству и да му се строжајше забрани, дозволенија ником давати у њему дрва сећи, но да се унапредак за правитељствене само потребе чува.
С решенијем овим којег извршеније препоручује се Попечитељству внутрени дела повраћа му се и приложени акт.

Наместници Књажеског достоинства:

Представник књажески,                                                      Председатељ Совјета,
попечитељ инострани дела,                                                            генерал-мајор
кавалер,                                                                                                 кавалер,
Авр. Петронијевић                                                                    Јефрем Обреновић

ВНо 2435. од 1839. године
13/1. јануарија 1840.                                                            Член Совјета, поковник,
У Београду                                                                            Т. Вучић Перишић

***

Началничеству окружија смедеревског — у Смедереву

У смотренију том, што су Јасеничани, тамошњег окружија, захтевали, да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг, између села Водице и Предворице, лежећи за ливаде крчити, добило је Попечитељство внутрени дела, по рапорту Началничества од 14. дек. пр. г. Н. 1513. височајше решеније наместничества књажеског достоинства под 13. тек. ВН. 2435. са согласијем Совјета учињено, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се пак јасеничког луга тиче, предпохваљено Наместничество не одобрава вишенаведено нредложење Началничества, по тому, што је исти луг одавно за правитељствене потребе чуван досад, притом изволело је под истим височајше препоручити, да се никоме не дозволи у истоме лугу дрва сећи, но да се и у напредак за правитељствене само потребе чува.

Изјављујући Началничеству височајше решеније ово, Попечитељство внутрени дела препоручује му, да предизложено решеније, касателно сечења родне горе и крчења за винограде надлежним путем у дејство приведе, имајући надзираније поменутог јасеничког луга на себе примити, и никому не дозволити у њему дрва сећи, почем је за потребе правитељствене нуждан.

ПН. 178.
19. јануарија 1840.
У Београду
АС — МУД — П — III — 143 — 1840.

Извор

Vodice – popis stanovništva 1863.

Укратко:

Општина Водице имала је општинску кућу, један Примирителни суд и један житни кош са амбаром. На подручју Општине живело је тада 336 душа, од којих 179 мушких и 157 женских лица. Од укупно уписаних 83 домаћинства, њих 73 домаћинства била су земљорадничка, а остало су сачињавали 2 трговца, 4 слуге, 1 удовица, а три имања су била над старатељством. По вредности непокретног имања, житељи Водице били су распоређени у 1. класу 20, у 2. класу 7, у 3. класу 12, у 4. класу 19, у 5. класу 13, у 6. класу 2, и у 7. изванредну класу троица дванаест пута. По приходу пак, житељи Општине били су разврстани, у 1. класу 8, у 2. класу 26, у 3. класу 27, у 4. класу 9, у 5. класу 4, у 6. класу 2, и у 7. класу -. Напомињемо, да је Попечитељство финансија накнадно, после пописа, извршило коректуру пописаних података за општину Водице, зато што су првим пописом ниско оцењивана вредност имања и прохода.

 

Детаљно:

Обштина Водичка – место село Водице

  1. Обштина Водичка. Имање: један плац на коме обштинска кућа – Примирителни суд постоји и 1 кош с амбарем – све у вредности 72 дуката цесарска. Месечни приход: нема.
  2. Никола Милосављевић, земљеделац 24 г., Ђорђе Матић, отчу 55 г., Ђурђија мати 50 г., Петар брат 23 г., Марта супруга 20 г., Илинка сестра 15 г. Имање: једну кући, 1 вотњак, три њиве и два забрана – све у вредности 67 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 12 талира. По имању спада у I класу, по приходу у IV класу.
  3. Радован Павловић, земљеделац, 42 г., Стојана супруга 35 г., Стеван син 13 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 виноград и 3 њиве – све у вредности 149 дуката цесарских. Месечни приход од покретности и привреде 5 талира. По имању спада у II класу, по приходу у II класу.
  4. Матеја Цветановић, земљеделац, 26 г., Босиљка жена 23 г., Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 6 њива, 3 ливаде, 1 забран и 1 виноград – све у вредности 101 дукат цесарски. Месечни приход од покретности 6,5 талира. По имању спада у II класу, по приходу у III класу.
  5. Милан Стојадиновић, земљеделац 27 г., Босиљка жена 23 г., Љубисав син 4 г. Имање: 1 кућу, 3 њиве, 1 ливаду и 2 винограда – све у вредности 156 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 6 талира. По имању спада у III класу, по приходу у II класу.
  6. Илија Стојановић, земљеделац, 50 г., Смиљана жена 53 г., Јана кћи 13 г., Димитрије син 9 г., Јаглика кћи 7 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 2 винограда, 5 њива, 3 ливаде и 2 забрана – све у врености 525 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 6 талира. По имању спада у V класу, по приходу у II класу.
  7. Гаврило М. Цветановић, земљеделац 15 г. Имање: 1 вотњак, 1 виноград, 3 њиве, 4 ливаде и 1 забран – све у вредности 74 дуката цесарска. Месечни приход – слаб за привреду. По имању спада у I класу.
  8. Зарија Стојановић, земљед. 8 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 2 винограда, 4 ливаде, 4 њиве и 2 забрана — све у вредности 473 дуката цесарска. Месечни приход од покретности – нема, за привреду слаб. По имању спада у V класу.
  9. Лазар Цветановић, земљеделац, 35 г., Живота син 12 г., Стеван син 2 г., Милица кћи 8 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 виноград, 4 ливаде и 3 њиве – све у вредности 86 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 5 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  10. Гаврило Милутиновић, земљеделац 30 г., Јелена жена 26 г., Живко синовац 8 г., Димитрије син 6 г., Љубица кћи 3 г., Миленија кћи 1 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 1 виноград, 4 њиве и 1 ливаду – све у вредности 158 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 5 талира. По имању спада у III класу, по приходу у II класу.
  11. Милутин Илић, земљеделац 26 г., Милица жена 22 г., Милован брат 10 г., Игњат син 1 г. Имање: 2 винограда, 1 забран и 9 њива – све у вредности 142 дуката цесарска. Месечни приход од покретности и привреде 6 талира. По имању спада у II класу, по приходу у II класу.
  12. Антоније Станишић, земљед. 31 г. Имање: 1 кућу, 1 ливаду, 1 виноград, 1 вотњак и 3 њиве – све у вредности 228 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 7 талира. По имању спада у III класу, по приходу у III класу.
  13. Лазар Дмитровић, земљеделац 26 г., Ранђија жена 23 г., Арсеније брат 21 г., Миленија сестра 19 г., Љубица кћи 4 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 2 њиве и 1 забран – све у вредности 191 дукат цесарски. Месечни приход од покретности 10 талира. По имању спада у III класу, по приходу у III класу.
  14. Алексије Дмитровић, земљед. 26 г., Марија жена 25 г. Имање: 1 вотњак, 1 њиву, 1 ливаду, 1 забран и 1 виноград – све у вредности 32 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 7 талира. По имању спада у I класу, по приходу у III класу.
  15. Петар Радовановић, земљед. 53 г., Милица жена 46 г., Живан син 20 г., Анђелија сна 18 г., Даница пасторка 11 г., Недељко пасторак 9 г., Никола син 5 г. Имање: 1 кућу, 2 воћњака, 4 њиве, 1 виноград и 1 ливаду – све у вредности 357 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 10,5  талира. По имању спада у IV класу, по приходу у IV класу.
  16. Мијаило Ђокић, земљед. 20 г., Ђурђија мати 48 г., Петрија сестра 17 г., Живана сестра 15 г., Гаврил брат 12 г., Јелица братаница 8 г. Имање: 3 вотњака, 5 њива, 3 ливаде, 1 виноград, 1 забран и 2 баште – све у вредности 533 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 10 талира. По имању спада у V класу, по приходу у III класу.
  17. Ђорђе Нешић, земљеделац 60 г., Анђелија жена 58 г., Петар син 35 г., Стана сна 28 г., Ана сна 23 г., Гмитар син 22 г., Сара кћи 15 г., Живана унука 8 г., Љубица унука 5 г., Милосав унук 2 г., Невена унука 3 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 забран, 2 ливаде, 2 њиве и 1 виноград – све у вредности 263 дуката цесарска. Месе- чни приход од покретности 13 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у IV класу.
  18. Јован Теодоровић, трговац, 55 г., Смиљана супруга 46 г., Никола син 22 г., Инђија сна 21 г., Милица кћи 18 г., Никодије син 16 г., Милунка кћи 14 г., Петроније син 11 г., Илија унук 2 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 4 ливаде, 2 браника, 6 њива и 1 виноград – све у вредности 1478 дуката цесарских. Меечни приход од покретности и привреде 40 талира. По имању спада у VII-6 класу, по приходу у VI класу.
  19. Милоје Павловић, из Водица слуга Јована Тодоровића 21 г. Имање: нема. Месечни приход од заслуге 4 талира. По приходу спада у II класу.
  20. Мијаило Стојковић, земљеделац, 30 г., Станица супруга 25 г., Милета син 1 г., Анђелија кћи 6 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 2 њиве, 1 виноград и 1 забран – све у вредности 71 дукат цесарски. Месечни приход од покретности и привреде 6 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  21. Матија Миливојевић, земљеделац, 23 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 виноград, 2 њиве и 1 ливаду – све у вредности 77 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 7 талира. По имању спада у I класу, по приходу у III класу.
  22. Милисав Вуковић, земљеделац, 28 г., Наста жена 27 г., Јефрем син 7 г., Јевта син 5 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 2 ливаде, 1 забран, 3 њиве, 1 виноград – све у вредности 318 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 6 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у II класу.
  23. Стојан Стојковић, земљед. 46 г., Стана жена 40 г., Милунка 8 г., Спасенија кћи 4 г. Имање: 2 њиве у вредности 32 дуката цесарска. Месечни приход од привреде 4 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  24. Павле Тодороивић, земљед. 22 г., Јефрем брат 18 г., Јула сестра 18 г, Милан брат 14 г. Имање: 1 кућу, 1 виноград и 2 њиве – све у вредности 51 дукат цесарски. Месечни приход од привреде 9 талира. По имању спада у I класу, по приходу у III класу.
  25. Огњан Николић, земљед. 40 г., Стојана жена 30 г., Милорад син 2 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 1 виноград, 5 њива, 3 забрана и 4 ливаде – све у вредности 388 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 7 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у III класу.
  26. Гаврил Мијаиловић, земљеделац 22 г., Спасенија жена 21 г., Станојка сна 30 г., Мара синовица 5 г., Младен синовац 3 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 воденицу, 4 њиве, 3 забрана, 4 ливаде и 1 виноград – све у вредности 633 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 10 талира. По имању спада у VI класу, по приходу у III класу.
  27. Петар Ивковић, земљеделац 27 г., Имање: једну њиву у вредности 12 дуката цесарских. Месечни приход од привреде и по кретности 5 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  28. Живко Јовановић, трговац 37 г., Ранђија супруга 31 г., Јелена кћи 14 г., Лука син 12 г. Имање: 1 кућу, 3 ливаде, 1 вотњак, 2 њиве, 1 браник и 1 виноград – све у вредности 1191 дукат цесарски. Месечни приход од привреде и покретности 26 талира. По имању спада у VII-З класу, по приходу у VI класу.
  29. Јован Петковић, земљед. 40 г., Милица жена 38 г., Филип син 18 г., Миленија кћи 15 г., Танасије син 12 г., Милан син 6 г., Љубица кћи 6 г., Живоин син 1 г. Имање: 2 њиве у вредности 18 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 9 талира. По имању спада у I класу, по приходу у III класу.
  30. Стојан Прокић, земљед. 35 г., Мирјана супруга 30 г., Живота син 5 г., Спасенија кћи 2,5 г. Имање: 1 кућу, 1 виноград, 1 ливаду и 1 њиву – све у вредности 43 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 6 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  31. Трајко Костић, из Турске слуга Живка Јовановића под бројем 28, 54 г. Имање: нема. Месечни приход од заслуге 3 талира По приходу спада у I класу.
  32. Јоксим син поч. Вићентија Јоксимовића 13 г., Стојана мати 41 г., Ђурђија сестра 11 г., Спасоје брат 5 г., Имање: 1 кућу, 3 ливаде, 2 винограда, 4 њиве и 1 забран – све у вредности 260 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 3 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у I класу.
  33. Маса поч. Марка Јовановића, Станија кћи 18 г., Станојка кћи 16 г., Илинка кћи 14 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 4 њиве, 1 виноград, 3 ливаде и 1 браник – све у вредности 251 дукат цесарски. Месечни приход од покретности 3,5 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у II класу.
  34. Јован Мировић, земљеделац 32 г., Стана супруга 30 г., Петар брат 30 г., Марија сна 31 г., Јелена сестра 15 г., Роса кћи 10 г., Савка кћи 8 г., Живана синовица 7 г., Андрија син 6 г., Живоин синовац 4 г., Љубица кћи 3 г., Александер синовац 1 г., Милојка кћи 1 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 6 њива, 1 забран, 3 ливаде, 2 винограда – све у вредности 580 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 14 талира. По имању спада у V класу, по при- ходу у IV класу.
  35. Глигорије Николић, земљеделац, 60 г., Јована жена 50 г., Сима син 23 г., Мијаило син 20 г., Филип син 16 г., Миленија кћи 12 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 1 виноград, 5 њива, 3 ливаде и 2 забрана – све у вредности 284 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 11 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у IV класу.
  36. Маса поч. Петра Башића, Јован скн 8 г., Живана кћи 11 г., Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 5 њива, 3 браника, 1 виноград и 2 ливаде – све у вредности 209 дуката цесарских. Месечни приход: нема. По имању спада у III класу.
  37. Милић Борисављевић, земљед. 42 г., Јелица супруга 40 г., Младен син 15 г., Живоин син 11 г., Живко син 6 г., Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 4 њиве, 1 забран – све у вредности 126 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 6 талира. По имању спада у II класу, по приходу у II класу.
  38. Неша Младеновић, земљед. 60 г., Жена Марија 45 г., Никола син 19 г., Станија кћи 14 г., Василија кћи 16 г., Петрија кћи 9 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 5 њива, 4 ливаде, 1 виноград – све у вредности 338 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 7,5 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у III класу.
  39. Маса поч. Радивоја Симића, Живана кћи 15 г. Имање: 3 њиве, 4 ливаде, 2 браника и 1 виноград – све у вредности 276 дуката цесарских. Месечни приход: нема. По имању спада у IV класу.
  40. Димитрије Вуковић, земљеделац 26 г., Марија жена 24 г., Станојка сестра 20 г., Павле син 1 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 2 ливаде, 1 забран, 3 њиве и 1 виноград – све у вредности 326 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 9,5 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у III класу.
  41. Стеван Симић, из Крњева слуга Димитр. Вуковића, 15 г. Имање: 1 кућу, 2 шљивара, 2 забрана, 4 њиве, 1 виноград и 2 ливаде спада у I класу.
  42. Јован Мијаиловић, земљед. 60 г., Милица жена 50 г., Лазар син 26 г., Милош син 18 г., Стеван син 13 г., Јелена сна 23 г. Имање: 1 кућу, 2 шљивара, 2 забрана, 4 њиве, 1 виноград и 2 ливаде – све у вредности 488 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 17 талира. По имању спада у V класу, по приходу у V класу.
  43. Милоје Вељић, земљеделац 40 г., Милојка жена .35 г., Миленија кћи 14 г., Мијаило син 7 г., Стеван син 3 г., Милин син 1 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 4 забрана, 8 њива, 1 ливаду и 1 виноград – све у вредности 232 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 7 талира. По имању спада у III класу, по приходу у III класу.
  44. Стеван Јоксимовић, земљед. 35 г., Јелена жена 30 г., Никола син 9 г., Николија кћи 7 г., Иконија кћи 5 г., Марија кћи 1 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 5 њива , 1 виноград, 1 забран и 2 ливаде – све у вредности 275 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 6 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у II класу.
  45. Лазар Павловић, земљед. 30 г., Марија жена 25 г., Милица кћи 2 г., Имање: 1 кућу са зградом, 3 вотњака, 5 њива, 2 требежине и 1 виноград – све у вредности 479 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 6,5 талира. По имању спада у V класу, по при- ходу у III класу.
  46. Петар Ђорђевић, земљед. 20 г., Стојана мати 40 г., Петрија сестра 18 г., Јефрем брат 15 г., Павле брат 13 г., Панта брат 11 г., Живана сестра 12 г. Имање: 1 кућу, 5 њива, 1 ливаду, 1 виноград и 1 забран – све у вредности 230 дуката цесарских. Месечни приход од покретности и привреде 10 талира. По имању спада у III класу, по приходу у III класу.
  47. Јовица Тодоровић, земљед. 55 г., Милица супруга 52 г., Павле син 22 г., Гаврил син 17 г., Благоје син 15 г., Илија син 8 г., Радојка кћи 19 г., Имање: 2 куће, 2 шљивара, 3 забране, 4 ливаде, 8 њива, 2 винограда – све у вредности 1138 дуката цесарских. Месечни приход од покретности и привреде 17 талира. По имању спада у VII-З класу, по приходу у V класу.
  48. Тодор Марковић, земљед. 33 г., Велика жена 28 г., Даница сна 42 г., Милосав синовац 13 г., Живка кћи 1 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 7 њива, 5 ливада, 2 забрана и 1 виноград – све у вредности 472 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 10 талира. По имању спада у V класу, по приходу у III класу.
  49. Стаменко Младеновић из Турске слуга Тодоров, 50 г., Имање нема. Месечни приход од заслуге 3 талира. По приходу спада у I           класу.
  50. Алекса Живковић, земљед. 23 г., Синђа жена 19 г., Гаврило брат 19 г., Добрија сестра 15 г. Имање: 1 кућу, 3 вотњака, 3 ливаде, 1 виноград, 3 њиве и 1 браник – све у вредности 640 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 16 талира. По имању спада у VI класу, по приходу у V класу.
  51. Павле Нешковић, земљед. 50 г., Милунка жена 50 г., Јована кћи 20 г., Марија кћи 17 г., Милена кћи 16 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 3 њиве, 1 виноград, 2 ливаде и 1 забран – све у вредности 278 дукита цесирских. Месечни приход од покретности 9 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у III класу.
  52. Радоје Стојковић, земљеделац 22 г., Имање: 1 вотњак у вредности 15 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 4 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  53. Вићентије Танасијевић, земљед. 11 г., Јана сестра 14 г., Катарина сестра 8 г. Имање: 1 кућу, 3 винограда, 5 ливада, 1 вотњак, 2 забрана, 2 њиве – све у вредности 447 дуката цесарских. Месечни приход: нема. По имању спада у V класу.
  54. Живана удова поч. Александре Илијћа, б. земљед. 35 г., Миленко син 10 г., Милена кћи 6 г., Ранђел син 1 г., Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 њиву, 1 виноград и 1 браник – све у вредности 41 дукат цесарских. Месечни приход од привреде 2 талира. По имању спада у I класу, по приходу у I класу.
  55. Милан Јанковић, земљед. 30 г., Јелена супруга 25 г. Имање: 1 кућу и 1 њиву – све у вредности 32 дуката цесарска. Месечни приход од привреде 6,5 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  56. Новица Тодоровић, земљед. 50 г., Милутин син 21 г., Смиљана кћи 15 г., Марија кћи 10 г., Јован син 7 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 1 виноград, 2 ливаде, 1 забран и 3 њиве – све у вредности 326 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 7,5 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у III класу.
  57. Јоксим Тодоровић, земљед. 23 г., Јована жена 23 г., Имање: 1 кућу и 1 њиву – све у вредности 38 дуката цесарски. Месечни приход од привреде 6,5 талира. По имању спада у I класу, по приходу у III класу.
  58. Милисав Мијаиловић, земљед. 70 г., Петар син 36 г., Панта син 32 г., Марица сна 30 г., Станојка сна 28 г., Сретен унук 7 г., Мијаило унук 6 г., Александер унук 3 г., Илија унук 3 г., Савка унука 2 г., Јелена унука 1 г. Имање: 1 кућу, три вотњака, пет њива, три ливаде и 1 виноград – све у вредности 530 дуката цесарских. Месечни приход од покретности и земљед. 14 талира. По имању спада у V класу, по приходу у IV класу.
  59. Ранко Радошевић, земљеделац 30 г., Аница жена 30 т., Румена кћи 4 г. Имање: 1 кућу, 1 виноград, 2 забрана, 4 њиве и 2 ливаде – све у вредности 266 дуката цесарских. Месечни приход од покретности и привреде 8 талира. По имању спада у IV класу, по нриходу у III класу.
  60. Живко Јовановић, земљед. 48 г., Ружа жена 42 г., Аница кћи 17 г., Пантелија син 14 г., Никола син 9 г., Милован син 7 г., Миленија кћи 5 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 2 њиве, 1 виноград и 1 ливаду – све у вредности 307 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 8 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у III класу.
  61. Радоица Лукић, земљед. 15 г., Сара мати 40 г., Данило брат 12 г., Јана сестра 6 г. Имање: 1 кућу, 4 вотњака, 1 виноград, 3 ливаде и 3 њиве – све у вредности 420 дуката цесарских. Месечни приход од привреде и земљед. 3 талира. По имању спада у V класу, по приходу у I класу.
  62. Радован Јовановић, земљед. 45 г., Синђа жена 30 г., Јефрем син 16 г., Савка кћи 12 г. Имање: 1 кућу, 1 шљивар и 3 ливаде – све у вредности 104 дуката цесарска. Месечни приход од привреде 7 талира. По имању спада у II класу, по приходу у III класу.
  63. Јован Цветановић, земљеделац, 20 г. Имање: 1 колибу с плацем, 1 виноград, 3 њиве, 3 ливаде, 1 забран и 1 плац – све у вредности 90 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 5 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  64. Илија Марић, земљед. 42 г., Даница супруга 30 г., Глигорије син 13 г., Костадина кћи 6 г., Љубица кћи 0,5 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 ливаду и 1 њиву – све у вредности 152 дуката цесарска. Месечни приход од привреде 6 талира. По имању спада у III класу, по приходу у II класу.
  65. Максим Станојевић, земљеделац, шлогован и неспособан, 24 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 виноград, 3 њиве, 3 ливаде, 1 забран и 1 башту – све у вредности 174 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 7 талира. По имању спада у III класу, по приходу у III класу.
  66. Данило Митровић, земљед. 35 г., Јована жена 27 г., Коста син 6 г., Милутин син 1 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 забран, 1 ливаду, 1 виноград, 1 њиву – све у вредности 94 дуката цесарска. Месечни приход од привреде 6,5 талира. По имању спада у I класу, по приходу у III класу.
  67. Јевта Мијаиловић, земљед. 42 г., Милица жена 38 г., Петар син 19 г., Павле син 17 г., Димитрије син 14 г., Милан син 4 г., Јерина кћи 2 г., Станка сна 18 г. Имање: 1 кућу, са вотњаком, 1 вотњак, 1 виноград, 2 њиве, 1 забран, 3 ливаде – све у вредности 310 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 15,5 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у V класу.
  68. Милан Радовановић, земљед. 35 г., Марија жена 35 г., Благоје син 10 г., Кристина кћи 5 г., Јерина кћи 2 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 1 виноград, 3 њиве и 2 ливаде – све у вредности 402 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 10 талира. По имању спада у V класу, по приходу у III класу.
  69. Андрија Вулићевић, земљед. 38 г., Анђелија жена 34 г., Стеван син 10 г., Мара кћи 13 г., Мкленија кћи 12 г., Јован син 4 г. Имање: 1 кућу с кошем, 5 њива, три забрана, 2 ливаде и 2 винограда – све у вредности 350 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 12 талира. По имању спада у IV класу, ио приходу у IV класу.
  70. Спасоје Милић, из Брекова окр. ужичког слуга Андреин, 18 г. Имање: нема. Месечни приход од заслуге 1 талир. По приходу спада у I класу.
  71. Станко Нешић, земљед. 61 г., Сара кћи 19 г., Глигорије унук 11 г., Ђурђе унук 2,5 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 4 њиве, 1 виноград, 3 ливаде и 1 забран – све у вредности 277 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 6 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у II класу.
  72. Милован Стојковић, земљед. 30 г., Ђурђија жена 35 г., Савка кћи 2,5 г. Имање: 2 куће, 3 њиве, 2 винограда, 1 вотњак и 1 забран – све у вредности 108 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 6 талира. По имању спада у II класу, по приходу у II класу.
  73. Петар Миливојевић, земљеделац, 50 г., Станија жена 40 г., Миленко син 3 г. Имање: 1 кућу, 1 вотњак, 1 виноград, 3 њиве и 1 ливаду – све у вредности 192 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 5 талира. По имању спада у III класу, по приходу у II класу.
  74. Максим Вуковић, земљед. 25 г., мати Миленија 48 г., Николија жена 20 г., Милован брат 19 г., Јелена сестра 16 г., Ката сестра 5 г., Милоје син 3 г., Милинка кћи 1 г. Имање: 1 кућу, 3 вотњака, 2 винограда, 4 ливаде и 4 њиве – све у вредности 513 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 15 талира. По имању спада у V класу, по приходу у IV класу.
  75. Миленко Цветановић, земљеделац, 45 г., Аница супруга 40 г., Сретен син 13 г., Веса син 3 г., Маца сестра 16 г., Имање: 1 кућу, 1 шљивар, 1 виноград, 4 њиве, 2 ливаде и 1 забран – све у вредности 179 дуката цесарских. Месечни приход од покретности и привреде 7 талира. По имању спада у III класу, по приходу у III класу.
  76. Стеван Ђорђевић, земљделац 19 г., Петрија мати 55 г., Јеремија брат 13 г., Мијаило брат 11 г., Ружица сестра 8 г. Имање: 1 кућу, 2 њиве и 1 виноград – све у вредности 59 дуката цесарских. Месечни приход од покретности и привреде 5,5 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  77. Живко Филиповић, земљеделац 9 г. Имање: 1 вотњак, 3 њиве и 3 ливаде – све у вредности 110 дуката цесарских. Месечни приход: нема. По имању спада у II класу.
  78. Мијаило Гавриловић, земљеделац 20 г. Имање: 1 ливаду и 1 забран – све у вредности 62 дуката цесарска. Месечни приход од привреде 4 талира. По имању спада у I класу, по приходу у II класу.
  79. Милован Стојадиновић, земљед. 26 г., Ана жена 26 г., Милош брат 23 г., Мара сна 21 г., Милунка сестра 15 г., Милија брат 12 г. Имање: 1 кућу, 2 вотњака, 3 ливаде, 2 њиве, 1 виноград – све у вредности 443 дуката цесарска. Месечни приход од покретности 12,5 талира. По имању спада у V класу, по приходу у IV класу.
  80. Алекса Игњатовић, земљед. 13 г., Алексија сестра 17 г., Велика сестра 11 г. Имање: 4 њиве, 1 ливаду и 2 шљивара – све у вредности 225 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 2 талира. По имању спада у III класу, по приходу у I класу.
  81. Милош Нешић, земљед. 46 г., Живка жена 40 г., Манасија кћи 15 г., Драгутин син 3 г., Алексија кћи 13 г. Имање: 1 кућу, 1 вотљак, 6 њива, 2 ливаде, 1 виноград и 1 забран – све у вредности 335 дуката цесарских. Месечни приход од покретности 10 талира. По имању спада у IV класу, по приходу у III класу.
  1. Странаца а имено из области Турске у Обштини водничкој селу Водицама имаде само два.
  2. Комисија је одпочела попис у Обштини водичкој другог јулија по подне и такови завршила трећега истог месеца по подне.
  3. Број мушки душа у овој Обштини износи сто седамдесет и девет, а женски сто педесет и седам рачунајући и два страна поданика у првој точки именовани.
  4. По процени комисије и проценитеља вредност непокретног имања села и Обштине водичке износи четири хиљаде седам стотина тридесет и три дуката цесарски.
  5. Месечни приходи од привреде, покретности и заслуге, износе две стотине четрдесет и девет и по талира.
  6. По вредпости имања непокретног долазе: у прву класу педесет и осам, у другу осам, у трећу два, у четврту два, у пету, шесту, седму и изванредну не долази ни један.
  7. По приходима, у класу прву четрдесет и осам, у другу пет-најест, у трећу пет, у четврту, пету и шесту по један, а у седму и изванредну ни један и напоследку
  8. Комисија је по распису г. министра финансије од 15. маја т. год. ПНо 2234. служитељима поједини лица, узимала у рачун као приход, рану, огрев и безплатно обиталиште ако га уживају.

3. јулија 1863. године
У Паланки

Членови и проценитељи комисије:
Стеван Јоксимовић
Лазар Димитријевић
+ Ранко Радошевић
+ Петар Милисављевић
Живко Јовановић
+ Јовица Теодоровић,
прекобројни
+ Јован Тодоровић
+ Јован Миловић
+ Матеја Цветановић
+ Јевта Мијаиловић
+ Милан Стојадиновић

Председ. комисије, нач. среза
Јасенич.
Л. Милојевић

Председатељ обштинског Водичког суда,
+ Тодор Марковић
Деловодитељ,
Комисије
Томашевић

Член комисије,
М.М. Остоић, писар
Суда варош.

 

      82. Аврам Ђокић, 15 г., Сара мати 40 г., Роса сестра 10 г. Имање: 1 кућу, и плац 1 дан орања – све у вредности 20 дуката цесарских. Месечни приход од привреде 3 талира. По имању спада у I класу, по приходу у I класу.
      83. Јован Миливојевић, земљед. 50 г., Аница жена 45 г., Имање: нема. Месечни приход од заслуге 2 талира. По приходу спада у I класу.

 

  1. По распису г. министра финансије од другог и шестог т. м. ПНо 3266. и 3326. чињена је у овој Обштини поправка у оцењивању имања и прихода зато што је пређе одвећ низко оцењивано и доцније пошто је ова књига закључена била пријавила су се комисији два лица са својим листама те су под бројем осамдесет другим и осамдесет трећим заведена, па тако сада у овој Обштини имаде число мушки душа сто осамдесет и једно, а женски сто шесдесет.
  2. Вредност непокретности износи двадесет и једну хиљаду четири стотине двадесет и два дуката цесарских, а покретности и принреде шест стотина и петнаест.
  3. Према овоме по имању долазе у класу прву двадесет, другу седам, трећу дванаест, четврту деветнаест, пету тринаест, шесту два, а у седму и изванредну троица дванаест пута.
  4. По приходима месечним у класу прву осам, другу двадесет и шест, трећу двадесет и седам, четврту девет, пету четири, шесту два а у седму ни један. Фторично процењивање почето је двадесет  четвртог а свршено двадесет петог истог месеца. Поправка у књиге почета и свршена тридесет првог јулија.

 

31. јулија 1863. године
У Паланки
Председатељ Обштине Водичке
Тодор   Марковић

Проценитељи и членови Комисије:
+ Јован Тодоровић
+ Јован Мировић
+ Матеја Цветановић
+ Јевта Мијаиловић
+ Петар Милисављевић
+ Ранко Радошевић
+ Лазар Павловић за
Живка Јовановића
+ Јовица Тодоровић,
прекобројни
+ Милан Стојадиновић
Лазар Димитровић
Стеван Јоксимовић
Председник комисије началник,
ср. Јасеничког,
Л. Милојевић

Деловођа комисије,
Ј. П. Томашевић,
Член комисије,
М. М. Остоић, писар
Суда варош.

Извор

Šume

Šumadija se nalazi u centralnom delu Srbije i nekada je velikim delom bila prekrivena šumama, po čemu je i dobila ime.

Vratimo se malo u dalju prošlost, pre Kosovskog boja. Srednjovekovna Srbija je bila stabilna i jaka država. Razvijeno je bilo rudarstvo, stočarstvo i ratarstvo. Plodne njive, livade, voćnjaci i vinogradi su se nalazili širom zemlje. Ali onda dolazi pad države pod tursku vlast. Deo stanovništva umire od epidemija, deo gine u ratovima, deo je odvođen u tursko ropstvo, raseljavan i na istok i na zapad… Oni koji su preživeli, uglavnom su se razbežali u teško prohodne planine i bespuća. Tamo su započinjali novi život koji se zasnovao na stočarstvu i lovu.

Napuštene njive, livade, voćnjaci i vinogradi su nestali i na njihovo mesto su došle šume. Tako je cela Srbija bila prekrivena šumama. 1717. godine je strankinja koja je putovala kroz Srbiju, napisala da je “šuma kroz koju se od Beograda do Niša putuje celu sedmicu, puna divljih životinja”. Čime pokazuje da je predeo između Beograda i Niša bio potpuno prekriven šumom.

Tako je i Jasenica do početka 19. veka bila pod gustim šumama. U narodu postoji priča da je “od izvorišta Kisele vode u Palanci do Kovanluka Stanoja Glavaša u Vodicama, lakše bilo stići s’ drveta na drvo, nego zemljom hoditi”.

Posle oslobođenja od turske vlasti, dobra koja su turci držali, postala su slobodna. Sela su bila slabo naseljena i rasturena po proplancima sa puno slobodne zemlje. Kao i cela Šumadija, Jasenica je bila veoma privlačna za doseljenike. Doseljenici su pozivali svoje rodjake i prijatelje da im se pridruže. Na taj način su imali komšije i bili su sigurniji. Doseljavanje je bilo veoma intezivno posle Srpskih ustanaka. Postoji verovanje da je i sam Karađorđe upućivao pojedine porodice u Šumadiju.

Po tadašnjem običajnom pravu, zauzeto i iskrčeno zemljište je pripadalo onome ko ga je iskrčio. 1833. godine je ukinuto spahijsko pravo i narod je postao vlasnik svoga zemljišta. Nezauzeto zemljište je bila opšta, zajednička svojina. Izuzetak su bila privatna turska imanja, koja su se mogla dobiti kupovinom.

Uz šume, tu su bile i livade

“gde je stoka ostajala i preko zime, jer, od guste šume nijedna pahuljica snega nije mogla da padne na zemlju. Tu je, preko zime, hrana za stoku ostavljana oko stoletnih hrastova, pa su se ovce i krave jagnjile i telile, jer do njih ni vetar nije dopirao”.

Tridesetih godina 19. veka, bilo je još dosta stare hrastove šume. Zemljište na mestu iskrčene šume je bilo veoma plodno. Tako su pored novih doseljenika, i stanovnici sela ‘grabili’ da što više šume iskrče, pretvore u njive i livade, i uzmu za sebe. Zbog toga je postojala opasnost da nekada nepregledne šume Jasenice potpuno nestanu. Knez Miloš je 1836. godine izdao naredbu da vlast ozbiljnije pristupi zaštiti šuma, koje su se zvale alije. Te godine je utvrđeno da je “Alija Baničina dužine i širine po jedan ipo sat, od čega je pola zemlje pod oranicom, a pola pod rodnom gorom, koju koriste sela: Baničina, Vodice, Cerovac, Mramorac i Palanka.”

1839. godine načelnik Sreza Jaseničkog je poslao pisani izveštaj nadređenima gde ponovo ukazuje na problem krčenja šuma. Zato je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kneževine Srbije odbilo molbu sela Vodica i Pridvorica da im se dozvoli dalje krčenje šume zarad sađenja vinove loze.

1844. godine Građanskim zakonikom su tačno određene granice, čime se odvajaju privatni posedi od seoskih, opštinskih i državnih. Tada je (po zakonu) prestao proces zauzimanja zemljišta. Ona se mogla dobiti samo preko vlasti. Novim doseljenicima je vlast određivala gde će biti nastanjeni. Ali već tada je postao problem naći slobodnu zemlju za nove doseljenike.

Stanovništvo se snalazilo na razne načine da proširi svoje posede. Tako su 1847. godine (1846. godine grad i suša su uništili letinu) stanovnici “oskudni za hranom za marvu, rodnu goru stoki za brst upotrebljavali, pri čemu su se mnogi prestupnici kao goroseci pokazali”.

Za vreme vladavine kneza Mihaila, seljaci su tražili da se ukinu alije (zaštićene šume). Ti zahtevi su ispunjeni i zaštićene šume su prešle u “klasu ostalih šuma i žirovnica”. Tako su seljaci bez posledica mogli da krče šume i tu zemlju pripajaju svojim posedima. To je označilo konačan nestanak najvećeg dela šuma u Šumadiji.

U Vodicama, šume su prvo istrebljene u višim predelima (Mali i Veliki vinogradi), zatim u Lipovcu i onda široki prostor oko Jasenice gde su nastali veliki predeli obradivih površina.

Danas šuma ima oko Kisele vode, na Krušiku, Karauli, Crepovcu, Raspadu i po neki veći zabran u ostalim delovima sela. U šumama viših delova sela ima cera, hrasta, graba i manje bukve. Šume nižih delova sela imaju najviše jasena, bagrema, vrbe, jove i topole.

Po selu ima nešto malo i stoletnih stabala.

 

Evo kako su izgledala sela u ovoj oblasti početkom 20. veka:

“Najveći deo zemljišta je privata svojina. Svaka porodica ima svoju sopstvenu zemlju: kuću sa prostranom okućnicom, a dalje od kuće su imanja (njive, livade, zabrani, vinogradi). Izvan sela su bila trla, kojih je sada sve manje: preobraćaju se u naselja (poglavito u zaseoke), ili ih nestaje zbog sve veće potrebe za ziratnom zemljom. Trla, ukoliko ih danas ima, nisu grupisana, već su rasturena: imućnije porodice, koje imaju vise stoke, imaju trla na svojim imanjima. Oseća se sve veća težnja za grupisanjem imanja na jedno mesto. Ovo se vrši na taj način što pojedinci izmedju sebe “trampljavaju” zemlju, ili kupovinom.

Od zajednica u oblasti ima opštinske ili seoske šume i utrine. Skoro svako selo ima svoj zabran, većeg ili manjeg prostranstva, ili svoju utrinu. Nekada su ove zajednice bile prostranije i veće, ali su u toku vremena pojedini njihovi delovi davani siromašnim doseljenicima. Služe na korist celome selu. Drva se seku i daju opštini, školi i sirotinji. Utrine se daju pod zakup a dobiveni novac opština upotrebljava na svoje potrebe.”*

*Izvor