Tag Archives: porez

Народни порез 1815.-1835. године

Народни лични порез

Ко је плаћао порез и који су били главни облици пореза.

За време последње турске државне управе у пашалуку београдском, до другог устаика 1815. године, непосредни порез у главноме плаћало је свако мушко лице; за тим порез од добивеног прихода и најзад сваки од свог дома.

Ове три врсте непосредног пореза, биле су састављене из 11 разних пореских облика. А сви ови облици били су подељени на 26 разних подоблика.

Непосредни порез делио се:

  1. На порез од сваког мушког лица старог од навршене, за харач, седме, а за остале порезе, од навршене двадесете до осамдесете године,
  2. На порез од добивеног прихода,
  3. На порез од сваког српског дома.

Подела главних облика пореза на подоблике.

Све ове три врсте непосредног пореза делиле су се овако:

1. Порез је плаћало свако мушко лице, у готовом новцу, а делио се:

  • на царски харач, порез на земљу, за гажење и обрађивање царске земље који су Срби, „Раја”, плаћали;
  • на царски харач који су Цигани плаћали;
  • на народни лични порез, звани везирски порез, за издржавање везира, турске управе и гарнизона у пашалуку;
  • на царски харач, чибук, који се плаћао на ситну стоку: овце, козе н њихове торове;
  • на царску и спахиску главницу, коју је плаћало: свако српско ожењено лице, за тим за сваку женидбину (свадбарину или девојаштво), за мртвину (умрле старешинске главе), и за свако свинче;
  • на казнени порез, звани глобарина или крвнина;
  • на нахиски прирез, за издржавање турских нефера, војника, који су се налазили у нахијама ради одржања мира; и
  • на свештенички порез, варошки бир.

2. Порез од добивеног прихода плаћао се у новцу и у натури, а делио се:

  • Порез у новцу, на царску замену десетка у кругу царског спахилука, и на приватну спахиску замену десетка, у кругу приватних спахилука, и то: на сваку воденицу, казаницу, башту за поврће, воћњак, виноград, котар за сено, и на сваку трмку.
  • Порез у натури, на царски, закупнички десетак од произведене и добивене хране; на спахиски десетак; и на свештенички, сеоски бир.

3. Порез од сваког српског дома плаћао се у новцу и у народној снази, и делио се:

  • Порез у новцу, на владичанску димницу и на владичанску мирију.
  • Порез у народној снази, на царски кулук, и на спахиски кулук и намет.

Као што се из овога види, порез се плаћао: у новцу, у земаљским производима и у народној снази.

Све ове врсте многобројног пореза застао је други устанак и одржале су се у обновљеној Србији, још пуних 20 година, до 1835. године; а тада су замењене са једном једином врстом државног пореза, »порез с главе на главу по 6 талира годишње«. Од свију наслеђених врста пореза 1815. године, одмах је укинута најиздашнија врста пореза, која је постојала под турцима, и која се звала „глобарина”.

.

Извор: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. – Мита Петровић

Списак постојећих општина за порез 1847

Списак постојећи обштина, села, кућа, данак плаћајући глава, колико у тек. години усева и какови има, колико и какове стоке пате, колико какови родни и неродни дрвета имају.

Рала усева число
бр. обштина пш ра ов је кр ел пр ку па кро ко куп к.т. Примечаније
1 С. Аџибеговачка 750 *
2 Ново ” 260 *
3 Глибовачка 120 1 400
4 Марковачка 700 *
5 Лаповачка 1200 *
6 Водичка 60 160
7 Церовачка 110 200
8 В. орашанска 40 180
9 Крњевачка 60 320
10 Башиначка 70 150
11 Ковачевачка 280 495
12 Граничка 114 95
13 Дубоњска 50 10 160
14 В. Кршљанска 300 15 10 450
15 Голобочкa 200 200
16 Селевачка 900 1200
17 Мраморачка 100 130
18 М. Плањанска 46 225
19 Трновачка 10 180
20 В. Плањанска 20 620
21 Кусадачка 300 20 25 500
22 Кошарњанска 80 200
23 Азањска 150 20 560
24 Ракиначка 25 350
25 Предворичка 10 90
26 Паланка 150 260
3195 45 55 1 10035

пш – пшеница, ра – ражи, ов – овса, је – јечма, кр – крупника, ел – елда, пр – проса, ку – кукуруза, па – пасуља, кро – кромпира, ко – конопље, куп – купуса, к.т. – косе траве

* – због брања кукуруза није ништа сејала

 

Стоке Родни дрвета Число
бр. обштина ко го ов коз св пч ви шљ ку гл
1 С. Аџибеговачка 80 600 1200 300 2800 350 500 18000 247 261
2 Ново ” 25 300 500 100 750 100 200 4000 107 98
3 Глибовачка 45 250 700 120 2000 50 100 1500 81 85
4 Марковачка 100 600 2500 90 2600 201 602 25000 210 214
5 Лаповачка 150 800 1900 300 3000 380 1000 30010 327 345
6 Водичка 30 220 700 150 1500 30 55 5000 50 45
7 Церовачка 60 200 1000 20 2600 50 100 12000 65 72
8 В. орашанска 40 300 800 200 1200 70 200 3000 103 112
9 Крњевачка 80 450 1500 200 3600 120 600 8900 221 226
10 Башиначка 30 150 750 1000 50 80 5000 41 51
11 Ковачевачка 80 250 1500 100 2000 160 200 16000 110 142
12 Граничка 45 120 600 400 25 30 2000 30 38
13 Дубоњска 50 300 1000 50 1100 100 100 18000 60 67
14 В. Кршљанска 120 700 2000 100 1500 200 360 27000 150 173
15 Голобочкa 70 800 2000 150 2000 100 500 12000 98 93
16 Селевачка 300 1500 3000 100 3500 500 1200 32000 253 312
17 Мраморачка 45 250 100 20 1000 90 60 3000 45 53
18 М. Плањанска 20 150 600 200 800 100 225 4000 40 45
19 Трновачка 40 300 500 600 30 100 22000 98 104
20 В. Плањанска 100 700 1000 300 2000 100 600 23000 180 213
21 Кусадачка 200 100 2500 100 2000 150 240 2600 235 288
22 Кошарњанска 50 200 1300 100 1000 55 100 3600 65 70
23 Азањска 100 650 2600 120 5000 170 260 30000 270 251
24 Ракиначка 50 400 1200 250 3500 250 150 20000 105 111
25 Предворичка 30 150 600 100 1000 40 40 1500 43 36
26 Паланка 45 750 400 60 250 70 200 5000 180 196
1985 11190 32450 3230 48700 3541 7802 334110 3414 3701

ко – коња ергеле, го – говеда, ов – оваца, коз – коза, св – свиња, пч – пчела трмака, ви – мотика винограда, шљ – шљива, ку – кућа, гл – глава

 

К.Н6 1519.                                   Началник среза јасеничког окр. смедеревсог

31 декемвра 1847. године                            подпоручик,

У Паланки                                                 Нестор Аврамовић

Извор

Vrednost novca u Srbiji polovinom XIX veka

Индекс вредности новца који се налазио у оптицају у Србији 1841. године

 

В.Но 1579/СНо 877

 

Михаил М. Обреновић

      Књаз србски са согласијем Совета

 Да би се у напредак новци, а имено дукати, који се у србском књажеству употребљавају, правилније по њиној вредности, нарочито у порезском смислу, примали и издавали, а тим како правитељства, тако и многи у новчаном отношенију с иностраним особито Ц.к. аустријским земљама стојећи људи знатној штети, која им се не соразмерностћу цене исти новаца досад чинила, нуждна граница положила, то смо определили и опредељујемо:

1. Следујућу порезску вредност новаца:

Ком. Гроша пара
1 Цесарски дукат, рушпа, холландез 23 –
1 Суверин од 3 дук. сваки по 22 грош. 66 –
1 Португалац од 4 дук. по 22 гроша 88 –
1 Шпањолац (ченгенс.) од 4 дук. по 20 гроша 80 –
1 Шпањолац (ченгенс.) од 8 дук. по 20 гр. 160 –
1 Ермилук стари 10 –
1 Ермилук нови 9 –
1 Урубија стара 4 10
1 Мамудија цела мека 30 30
1 Мамудија цела тврда 26 20
1 Стамбол 12 20
1 Мисир 11 20
1 Адлија стара 8 –
1 Адлија нова 7 20
1 Орлаш цесарски 10 –
6 Цванцика здрави 10 –
6 Цванцика бушени, сваки по 64 паре 9 24
1 Крсташ цео 10 30
1 Диреклија 10 10
1 Слепак или рагузанац 8 –
1 Јузлук турс. (за 3 цванц.) 5 –
1 Ићилук 4 20
1 Бешлук нови 2 10
1 Грош –  18
1 Низамчић –  9
1 Каурски марјаш велики стари 1 5
1 Каурски марјаш средњи –  14
1 Грошић 10 30
1 Рубља сребрна –  7
1 Талир грчки, драхма 8 10

 

2. Ова ће уредба имати закону силу од 1. декемвра т.г,

3. Сви уговори, који су по порезском курсу новаца пре обнародовања ове уредбе учињени, остају стални, по чему ће се људи, који су се таковима међусобно обвезали, по досад постојећој порезској вредности новаца и намиривати.

 

11. новембра 1841.                                  (М.П.)       Михаил М. Обреновић,

У Београду                                                    књаз србски, с.р.

Dukat

Вредност турских и других новчаница у оптицају у Србији 1841. године

 

Определеније

вредности монета у Србији употребљајеми у чаршијском теченију

Ком. Сорта новца У чаршијском теченијуГроша пара
1 дукат цесарски 51 –
1 дукат ермилук стари 22 –
1 дукат ермилук нови 20 –
1 дук. урубија стара 9 –
1 дук. махмудија цела, мека 68 –
1/2 дук. махмудија целе, меке 34 –
1 дук. махнудија цела тврда 58 –
1/2 дук. махнудија целе тврде 29 –
1 дук. стамбол турски 27  20
1 дук. мисир 23  20
1 дук. адлија стара 18 –
1 дук. адлија нова 16  20
1 орлаш 22 –
1 форинта сребра (3 цванцика) 11 –
6 цванцигер. бушени, сваки по 3 гр. и 30 п. 21 –
1 крсташ 24 –
1 диреклија 23 –
1 слепак (рачузанер) 18 –
1 јузлук турски 11 –
1 ићилук 10 –
1 рубља сребрна 16  20
1 талир грчки (5 драхми) 18 –
1 турски алтилук нови 6 –
1 турски бешлук 5 –
1 турски грош 1 –
1 низамчић –  20

 

28. војемвра 1841. године

Београд

К.Фин. П.Но 2203.

 

Књазу

 

Учинивши Попечитељство финансије с  писмом својим од 28. новембра т.г. П.Но 2203. Совету то известије, да се на пограничним нашим ђумруцима, скелама и састанцима, велика неједнакост теченија чаршијског новца наоди, тако да је на једном месту новац по истоме скупљи, а на другом јевтинији. Неједнаким пак овим примањем прихода у правитељствену касу, или из исте издавањем, велика се замешатељства, особитио и у рачунима рађају, то за ова избећи и да би се свуда једнакост теченија чаршијског у новцима завела, поднело је Поменуто Попечитељство Совету прикључено овде ./. опредељеније вредности разни монета, по ицтом теченију, ради одобренија.

Совет по разсмотренију представленија Попечитељства, уверен и сам о необходимој нужди, да се при свим правитељственим касама новци по једнакој вредности и примају и издају, одобрава он у свему поднешено му Попечитељством финансије определеније монета, да се по истом у реченом теченију свуда новци и узимају и дају, особито докле је чаршијско то теченије, као што је у ова времена, тако непостојано и неједнако.

Да се експед.

Стеић

 Но 944

1. декембра 1841.

У Београду

Извор (406 и 414)

Скупљање сена у Паланци за потребе Мезулане 1840

Високославному Књажества Сербије Попечитељству внутрени дела

 

Началничества окружија смедеревског — рапорт

Следством предписанија високославног Књажества Сербије Попечитељства внутрени дела од 12. пр. м. јунија о.г. П.Но 2781. покосити је дало Началничество ово налазеће се правитељствене ливаде у Паланци и сено од ови преневши код Мезулане упластило, од ког сена пошиље овде под. списак трошкова учињени, као и колико је коли сена изишло предпохваљеному Попечитељству внутрени дела, трошак је срезски началник налазећи се у Паланци од гос. члена Совјета Стефана Стојановића примио, и људма по гласу списка овде приложеном наплатио.

 

У одсудствију г.г. началника и помоћника

Началничества окр. смед.

писар,

Стефан Глигоријевић

Но 1317.

12. августа 1840. У Смедереву

 

С п и с а к

 

трошкова како у надницама тако лебу и пићу о косењу, купљењу и свлачењу сена из правитељствени ливада наодећи се у Паланци учињени

Косачи Купиоци Купиоци
Пешачке наднице под плату 20
Пешачке наднице под мобу 16
Колске наднице под плату
Имена села из који је колико воособ надничара било Водице Водице
Число кола колико је свега сена нађено
Цена која је надничарима плаћена гроша-пара
Сума свега трошка учињена гроша-пара 67 20

 

Примечаније

Ови су растурали сено да се суши и купили га у навиљке на свака ова кола плаћено је по 4 гр. а не на надницу, а на ова по 3 гроша овима је на надницу плаћано ова су носила сено у ливаде те сушила од кише и донела натраг те упластила

У одсудствију г.г. началника и помоћника

Началничества окр. смедеревског,

писар,

Стефан Глигоријевић

У Смедереву К.Но 1317.

11. августа 1840.

Извор (387)

Određivanje opštinskih i državnih prihoda 1839. godine

Одређивање општинских и државних прихода 1839. године

 

Указ

Попечитељству финансије

 

Будући да се досад није управо знало, који су приходи, досад Правитељством уживани, правитељствени, који ли обштествени, то Наместничество желећи и приходе те определити, да се зна, шта је чије, решило је, са согласијем Совјета, да се обштинама, по сили даровани нам уставом права, уступе и уступају се:

  1. Кантари, да иј обштине лицитирају и под аренду дају, пак прихода отуда долазеће на своју обштинску ползу употребљују. За кантар и тамиз београдски примечава се само, да се они обштеству београдскому уступају, под тим условијем, ако Правитељству србскому врати суму ону, коју је оно за откуп њин Правитељству турскому платило.
  2. Меане, на које је дојако Правитељство аренду узимало, варошке, обштинама варошким, а сеоске обштинама сеоским, к којима принадлеже и меане друмске и то оному селу, на кога атару која налази се. За друмске меане има се само приметити то, да се оне у напредак неће смети градити без дозволенија Правитељства, за то, ако која обштина узхте у напредак какову меану на друму градити, морат ће своје Началничество за дозволење питати, и по добијеном тек од овога одобренију и плану, како ће градити, моћи ће меану на друму подићи.
  3. Жировница, коју је дојако Правитељство наплаћивало, с тим, да обштине, у који шумама жировнице буде, пуштају и у напредак, као и досада и друга села, која жира не имају у свој жир, колико то могућно буде, за плату, по погодби с нагоничарима, колико право и прилично буде и наплати на обшгинску ползу употребљују.
  4. Дрва, која су дрва нуждна за огрев и јапију, да по досадашњем обичају, сав народ сече.
  5. Алије, с којима је досад много неправде чињено, свакому обштеству своја, само оне, које никаковому селу не принадлеже, остају правитељствене.
  6. Скоро заведене риболовне аренде, осим дунавски и савски риболова и риболовни бара, на које је од старине аренда узимана и на које ће Правитељство такову и у напредак узимати.
  7. На последак к користи народа, аренда пијавични бара сасвим је укинута.

За касапнице овде ништа се не спомиње зато, што су оне обштинама веће уступљене на основанију истом, на којем им се и више исчисљене ползе уступају.

О свему овоме постављајући Попечитељство финансије у известност Наместничество препоручује му, да преко надлежни Началничества окружни, обзнани то народу, о кантару и тамизу београдском с обшеством београдским споразуме се и укзз овај у новинама нашим обнародује.

В.Но 115.                                                 Наместнмци књажеског достоинства

19. јунија 1839.                                         Представник књажески,

У Београду                                             попечитељ инострани дела, кавалер,

Аврам Петронијевић с.р.

Председатељ Совјета,

генерал мајор, кавалер,

Јефрем Обреновић с.р.

.                                                                               Член Совјета, полковник,

.                                                                                           Т. Вучић Перишић

АС — ЗМГТ— 7820

Извор

Spahijski desetak iz sela Vodice 1831. godine

Интересантан је податак да се нико од водичана не налази на ‘списку трговаца свињама и другом стоком из нахије смедеревске’ из  1831. године.

Спахијски десетак прикупљен у селу Водице исте, 1831. године:

 Гроша 71
 пара 22
 Пшенице ока 470
 Јечам ока 465
 Овас ока
 Раж ока 315
 Кукуруз ока 620
 Кошнице ока 30
 Вино ока