porez – Vodice

Narodni porez 1815.-1835. godine

Posted on 01/12/201405/01/2023

Народни лични порез

Ко је плаћао порез и који су били главни облици пореза.

За време последње турске државне управе у пашалуку београдском, до другог устаика 1815. године, непосредни порез у главноме плаћало је свако мушко лице; за тим порез од добивеног прихода и најзад сваки од свог дома.

Ове три врсте непосредног пореза, биле су састављене из 11 разних пореских облика. А сви ови облици били су подељени на 26 разних подоблика.

Непосредни порез делио се:

На порез од сваког мушког лица старог од навршене, за харач, седме, а за остале порезе, од навршене двадесете до осамдесете године,
На порез од добивеног прихода,
На порез од сваког српског дома.

Подела главних облика пореза на подоблике.

Све ове три врсте непосредног пореза делиле су се овако:

Порез је плаћало свако мушко лице, у готовом новцу, а делио се:

на царски харач, порез на земљу, за гажење и обрађивање царске земље који су Срби, „Раја”, плаћали;
на царски харач који су Цигани плаћали;
на народни лични порез, звани везирски порез, за издржавање везира, турске управе и гарнизона у пашалуку;
на царски харач, чибук, који се плаћао на ситну стоку: овце, козе н њихове торове;
на царску и спахиску главницу, коју је плаћало: свако српско ожењено лице, за тим за сваку женидбину (свадбарину или девојаштво), за мртвину (умрле старешинске главе), и за свако свинче;
на казнени порез, звани глобарина или крвнина;
на нахиски прирез, за издржавање турских нефера, војника, који су се налазили у нахијама ради одржања мира; и
на свештенички порез, варошки бир.

2. Порез од добивеног прихода плаћао се у новцу и у натури, а делио се:

Порез у новцу, на царску замену десетка у кругу царског спахилука, и на приватну спахиску замену десетка, у кругу приватних спахилука, и то: на сваку воденицу, казаницу, башту за поврће, воћњак, виноград, котар за сено, и на сваку трмку.
Порез у натури, на царски, закупнички десетак од произведене и добивене хране; на спахиски десетак; и на свештенички, сеоски бир.

3. Порез од сваког српског дома плаћао се у новцу и у народној снази, и делио се:

Порез у новцу, на владичанску димницу и на владичанску мирију.
Порез у народној снази, на царски кулук, и на спахиски кулук и намет.

Као што се из овога види, порез се плаћао: у новцу, у земаљским производима и у народној снази.

Све ове врсте многобројног пореза застао је други устанак и одржале су се у обновљеној Србији, још пуних 20 година, до 1835. године; а тада су замењене са једном једином врстом државног пореза, »порез с главе на главу по 6 талира годишње«. Од свију наслеђених врста пореза 1815. године, одмах је укинута најиздашнија врста пореза, која је постојала под турцима, и која се звала „глобарина”.

Извор: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. – Мита Петровић

Spisak postojećih opština za porez 1847. godine

Posted on 19/08/201409/01/2023

Списак постојећи обштина, села, кућа, данак плаћајући глава, колико у тек. години усева и какови има, колико и какове стоке пате, колико какови родни и неродни дрвета имају.

		Рала	усева	число
бр.	обштина	пш	ра	ов	је	кр	ел	пр	ку	па	кро	ко	куп	к.т.	Примечаније
1	С. Аџибеговачка													750	*
2	Ново ”													260	*
3	Глибовачка	120				1								400
4	Марковачка													700	*
5	Лаповачка													1200	*
6	Водичка	60												160
7	Церовачка	110												200
8	В. орашанска	40												180
9	Крњевачка	60												320
10	Башиначка	70												150
11	Ковачевачка	280												495
12	Граничка	114												95
13	Дубоњска	50	10											160
14	В. Кршљанска	300	15		10									450
15	Голобочкa	200												200
16	Селевачка	900												1200
17	Мраморачка	100												130
18	М. Плањанска	46												225
19	Трновачка	10												180
20	В. Плањанска	20												620
21	Кусадачка	300	20		25									500
22	Кошарњанска	80												200
23	Азањска	150			20									560
24	Ракиначка	25												350
25	Предворичка	10												90
26	Паланка	150												260
		3195	45		55	1								10035

пш – пшеница, ра – ражи, ов – овса, је – јечма, кр – крупника, ел – елда, пр – проса, ку – кукуруза, па – пасуља, кро – кромпира, ко – конопље, куп – купуса, к.т. – косе траве

– због брања кукуруза није ништа сејала

		Стоке	Родни дрвета	Число
бр.	обштина	ко	го	ов	коз	св	пч	ви	шљ	ку	гл
1	С. Аџибеговачка	80	600	1200	300	2800	350	500	18000	247	261
2	Ново ”	25	300	500	100	750	100	200	4000	107	98
3	Глибовачка	45	250	700	120	2000	50	100	1500	81	85
4	Марковачка	100	600	2500	90	2600	201	602	25000	210	214
5	Лаповачка	150	800	1900	300	3000	380	1000	30010	327	345
6	Водичка	30	220	700	150	1500	30	55	5000	50	45
7	Церовачка	60	200	1000	20	2600	50	100	12000	65	72
8	В. орашанска	40	300	800	200	1200	70	200	3000	103	112
9	Крњевачка	80	450	1500	200	3600	120	600	8900	221	226
10	Башиначка	30	150	750		1000	50	80	5000	41	51
11	Ковачевачка	80	250	1500	100	2000	160	200	16000	110	142
12	Граничка	45	120	600		400	25	30	2000	30	38
13	Дубоњска	50	300	1000	50	1100	100	100	18000	60	67
14	В. Кршљанска	120	700	2000	100	1500	200	360	27000	150	173
15	Голобочкa	70	800	2000	150	2000	100	500	12000	98	93
16	Селевачка	300	1500	3000	100	3500	500	1200	32000	253	312
17	Мраморачка	45	250	100	20	1000	90	60	3000	45	53
18	М. Плањанска	20	150	600	200	800	100	225	4000	40	45
19	Трновачка	40	300	500		600	30	100	22000	98	104
20	В. Плањанска	100	700	1000	300	2000	100	600	23000	180	213
21	Кусадачка	200	100	2500	100	2000	150	240	2600	235	288
22	Кошарњанска	50	200	1300	100	1000	55	100	3600	65	70
23	Азањска	100	650	2600	120	5000	170	260	30000	270	251
24	Ракиначка	50	400	1200	250	3500	250	150	20000	105	111
25	Предворичка	30	150	600	100	1000	40	40	1500	43	36
26	Паланка	45	750	400	60	250	70	200	5000	180	196
		1985	11190	32450	3230	48700	3541	7802	334110	3414	3701

ко – коња ергеле, го – говеда, ов – оваца, коз – коза, св – свиња, пч – пчела трмака, ви – мотика винограда, шљ – шљива, ку – кућа, гл – глава

К.Н6 1519. Началник среза јасеничког окр. смедеревсог

31 декемвра 1847. године подпоручик,

У Паланки Нестор Аврамовић

Извор

Određivanje opštinskih i državnih prihoda 1839. godine

Posted on 31/08/201312/01/2023

Указ

Попечитељству финансије

Будући да се досад није управо знало, који су приходи, досад Правитељством уживани, правитељствени, који ли обштествени, то Наместничество желећи и приходе те определити, да се зна, шта је чије, решило је, са согласијем Совјета, да се обштинама, по сили даровани нам уставом права, уступе и уступају се:

Кантари, да иј обштине лицитирају и под аренду дају, пак прихода отуда долазеће на своју обштинску ползу употребљују. За кантар и тамиз београдски примечава се само, да се они обштеству београдскому уступају, под тим условијем, ако Правитељству србскому врати суму ону, коју је оно за откуп њин Правитељству турскому платило.
Меане, на које је дојако Правитељство аренду узимало, варошке, обштинама варошким, а сеоске обштинама сеоским, к којима принадлеже и меане друмске и то оному селу, на кога атару која налази се. За друмске меане има се само приметити то, да се оне у напредак неће смети градити без дозволенија Правитељства, за то, ако која обштина узхте у напредак какову меану на друму градити, морат ће своје Началничество за дозволење питати, и по добијеном тек од овога одобренију и плану, како ће градити, моћи ће меану на друму подићи.
Жировница, коју је дојако Правитељство наплаћивало, с тим, да обштине, у који шумама жировнице буде, пуштају и у напредак, као и досада и друга села, која жира не имају у свој жир, колико то могућно буде, за плату, по погодби с нагоничарима, колико право и прилично буде и наплати на обшгинску ползу употребљују.
Дрва, која су дрва нуждна за огрев и јапију, да по досадашњем обичају, сав народ сече.
Алије, с којима је досад много неправде чињено, свакому обштеству своја, само оне, које никаковому селу не принадлеже, остају правитељствене.
Скоро заведене риболовне аренде, осим дунавски и савски риболова и риболовни бара, на које је од старине аренда узимана и на које ће Правитељство такову и у напредак узимати.
На последак к користи народа, аренда пијавични бара сасвим је укинута.

За касапнице овде ништа се не спомиње зато, што су оне обштинама веће уступљене на основанију истом, на којем им се и више исчисљене ползе уступају.

О свему овоме постављајући Попечитељство финансије у известност Наместничество препоручује му, да преко надлежни Началничества окружни, обзнани то народу, о кантару и тамизу београдском с обшеством београдским споразуме се и укзз овај у новинама нашим обнародује.

В.Но 115. Наместнмци књажеског достоинства

19. јунија 1839. Представник књажески,

У Београду попечитељ инострани дела, кавалер,

Аврам Петронијевић с.р.

Председатељ Совјета,

генерал мајор, кавалер,

Јефрем Обреновић с.р.

Член Совјета, полковник,

Т. Вучић Перишић

АС — ЗМГТ— 7820

Извор

Spahijski desetak iz sela Vodice 1831. godine

Posted on 27/08/201309/01/2023

Интересантан је податак да се нико од водичана не налази на ‘списку трговаца свињама и другом стоком из нахије смедеревске’ из 1831. године.

Спахијски десетак прикупљен у селу Водице исте, 1831. године:

Гроша	71
пара	22
Пшенице ока	470
Јечам ока	465
Овас ока	–
Раж ока	315
Кукуруз ока	620
Кошнице ока	30
Вино ока	–