bookmark_borderProgramski savet spomen kuće Pera Todorović

У Смедеревској Паланци је конституисан Програмски савет Спомен-куће „Пера Тодоровић“. За председника је изабран Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине и актуелни председник Грађевинског одбора за изградњу поменутог објекта, за секретара дипл. правник Гордана Костић, за потпредседника историчар уметности Стеван Мартиновић и за заменика председника челник ЗТУ „Видовача“ Мића Загорчић.

– Изградња се приводи крају, рачунам да ће све бити готово до половине текуће године, а да би Спомен-кућа функционисала на задовољство свих нас, потребно је да на време осмислимо садржај њеног рада – заложио се Мића Загорчић.- У то треба да се укључе и неке релевантне установе као што су Културни центар, Народни музеј, Историјски архив, Библиотека „Милутин Срећковић“ и др. – На нама је да предложимо и одлучимо шта ће се све тамо налазити и чувати, односно како ће тећи рад Спомен-куће с обзиром да Водице треба да постану и прво Новинарско село у Србији.

Славољуб Ђурић је оценио да је ово право време да се започне са предлогом садржаја рада Спомен – куће која чим грађевински радови буду завршени, одмах отпочне са реализацијом програмских активности. Оно што је присутно од самог старта њене изградње, јесте та визија Смедеревске Паланке као града будућности.

-Смедеревска Паланка, по некој мојој процени, за неколико година неће изгледати овако, а један од ослонаца ће бити и Спомен-кућа „Пере Тодоровића“ – додао је Ђурић.- Оно на чему желимо да градимо будућност, поред осталог, је и развој туризма с обзиром да смо близу Београда и да имамо шта да покажемо као туристичку понуду. С обзиром да је ово подручје и историјски значајно, ићи ћемо да неке догађаје осветлимо. Овај Програмски савет би практично имао два задатка: да осмисли садржај рада Спомен-куће и како да привучемо људе од струке да дођу и дају свој допринос остваривању нашег циља. Кућа би требало да буде стециште и седиште неких специјализованих удружења, а у духу имена и дела Пере Тодоровића.

Слободан Тодоровић-Токи је предложио да се упоредо са другим активностима решава питање вешања и осветљења уметничких слика како би се у адекватном простору за то повремено приређивале и изложбе, што не треба схватити као конкуренцију Народном музеју, већ као још једно галеријско место. Ту треба да има места и за сликарски еснаф, Клуб новинара Смедеревске Паланке итд. Он се заложио да се покрене и годишњак књижевно-новинарске варијанте који би био посвећен активностима Спомен-куће.

Дејан Црномарковић је предложио да се Спомен-кућа писмом обрати школама у Србији, да у Водице долазе, екскурзије, ђаци и њихови наставници, да све то прате лепо осмишљени садржаји.

-Ми смо пре неколико година, искористивши неке приватне везе и то да је он мој деда, успели да из стана Божидара Трудића у Београду донесемо овде његов клавир, уметничке слике, радни сто, нотне записе, а прва идеја је била да нешто од тога евентуално сместимо у Спомен-кућу Пере Тодоровића, што би могло бити културна и историјска атракција – нагласио је Црномарковић.- Клавир заиста изгледа добро, стар је преко 200 година, и интересантно га је видети. Логичније је да све то иде у Нижу музичку школу, али мени се допада да то буде у Водицама, јер су Пера Тодоровић и композитор Божидар Трудић били и најјачи ликови нашег краја. То би могла бити још једна понуда Спомен-куће, ако не спомен-соба а оно бар кутак и сећање на човека који је завршио два факултета и, поред осталог, компоновао „Оду родном граду“. Он је сликао, писао, компоновао…

Izvor

bookmark_borderRadovi na spomen kući Pere Todorovića 2015.

Сумирани резултати рада на Спомен-кући Пере Тодоровића у Водицама: ПРЕДСТОЈЕ ЗАХТЕВНИ УНУТРАШЊИ РАДОВИ

Уложићемо напор да се овај објекат заврши и стави у функцији до краја 2016. године, а надам се  да ћемо дотле развити идеју да Водице буду прво Новинарско село у Србији – заложио се Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.

Активисткиње Завичајно-туристичког удружења  „Видовача“, припремивши традиционални „Водички астал“, дочекали  су у Спомен-кући Пере Тодоровића (објекат у изградњи) генералног секретара Нина Брајовића и члана Извршног одбора Удружења новинара Србије  и дописника „Политике“ из Подунавског округа Снежану Милошевић. Председник Миодраг Мића Загорчић, упознајући их са својим сарадницима, посебно је представио председника Књижевног клуба „Пера Тодоровић“ Слободана Тодоровића-Токија и првог донатора за изградњу Дома српског новинарства архитекту Аврама Крстића.

Овај сусрет, који је био и прилика да се сумира шта је све завршено и шта још треба урадити  на Спомен-кући,  искоришћен је да се обелодани и једна лепа идеја, чија реализација треба да доведе до установљења новинарске награде за фељтон „Пера Тодоровић“. Нино Брајовић се заложио да се та награда, истакавши да се фељтон данас налази у кризи, додељује сваке друге  године. Став је да званичан предлог кровном Удружењу учини недавно основана Секција штампаних медија Шумадије и њен први председник Дејан Црномарковић.

Разговори о даљем току радова на изградњи Спомен-куће настављени су у Смедеревској Паланци с председником Грађевинског одбора и актуелним председником Скупштине општине Славољубом Ђурићем и његовим сарадницима, а у томе је учествовао и директор Народног музеја Стеван Мартиновић.

Кад смо пре неколико година кренули у овај подухват мало је ко веровао да ћемо га успешно довести скоро до фазе која је све ближа завршетку – казао је Ђурић- Економска ситуација у којој смо почелу изградњу није најбоља, али  смо ми  доказали да се све може упорношћу, залагањем и кад се зна циљ. Сад можемо казати да смо близу да радове приведемо крају, а сам објекат планираној намени. Данас ћемо договорити како да  уредимо простор око Спомен-куће, да завршимо електроинсталације и унутрашњост. Наше амбиције су да бар један део објекта ставимо у функцију. Сад нам је приоритет да припремимо материјал, посебно онај који се односи на дело и новинарски рад Пере Тодоровића. На овоме заједно радимо са Удружењем новинара Србије и ја овом приликом изражавам велику захвалност господину Брајовићу, чији је допринос овоме заиста грандиозан. Признање одајем и Миодрагу Мићи Загорчићу који је одлично координирао акцију изградње и још на томе неуморно ради. Да није његове енергије могуће је да би се у неким етапама изградње и застало. Речи захвалности упућујем и другим прегаоцима и бројним донаторима.

Нино Брајовић је напоменуо да се сваки пут кад дође у Водице и Смедеревску Паланку наоружа ентузијазмом, истакавши да су он и колегиница Милошевић домаћински дочекани у родном селу Пере Тодоровића.

Изградња Спомен-куће Пере Тодоровића је 2015. одмакла корак даље – оценио је Брајовић.- Пре краја календарске године довршена је септичка јама, а трудићемо се да до конца 2016. Кућу ставимо у функцију. То ће бити један музеј штампе, јер је Пера Тодоровић оставио српском новинарству, не само велико дело, него и значајан број својих новина, као што су „Огледало“, „Мале  новине“… То треба да  буде и важна туристичка тачка за ову општину и овај део Шумадије. Кућа ће бити стециште новинара, али и чланова ЗТУ „Видовача“. Ако су људи нечему посвећени, не видим препреку да се планови и остваре. Унутрашњи радови, који нас очекују, доста су захтевни и скупи. Оно што можемо урадити, а за шта није потребан велики новац, а на шта одмах треба прионути, то је  развој идеје да Водице буду прво и једино „Новинарско село“ у Србији. Људе који негују позитиван однос према новинарима као јавним радницима, позивам да заједно ступимо у везу са оним новинарима, које они воле и које поштују, па и са породицима оних новинара који нису међу живима, да се створи један пријатељски однос и тако оживотвори идеја о „Новинарском селу“. То не кошта много пара и биће задовољство да то урадимо већ током наступајуће године. Ово је практично позив Водичанима да се јаве ЗТУ „Видовача“ , Удружењу новинара Србије и општинским функционерима. Да  видимо шта можемо добром вољом и без великих пара да урадимо. То је посао у коме очекујем и помоћ институција, првенствено Народног музеја.

Миодраг Мића Загорчић је подсетио да је 6. јуна 2011. године забоден први ашов, односно почело копање темеља за Спомен-кућу. Истакао је да је и радостан и веома срећан што је практично за 2,5 године укровљена кућа, која је добрим делом грађена донацијама, али и средствима Општине и УНС-а. Средства су стизала и из других извора. Велики терет је управо поднело Удружење новинара и његов генерални секретар Нино Брајовић.

Задовољан сам што је Спомен кућа стигла до ове фазе изградње, а у 2016. морамо смоћи снаге, иако је тешко време, да подухват доведемо до краја – казао је Загорчић.- Испред себе имам фотографију људи, који су започели изградњу, па ми се намеће мисао да смо се много променили, хоћу рећи свом животу додали још неку годину. Ја бих се и овом приликом захвалио првом донатору и члану Грађевинског одбора Авраму Крстићу на залагању и труду који је уложио да овај објекат добије своје ново лице. Још се живо сећам кад смо прву седницу Грађевинског одбора одржали у школском  воћњаку, на плацу где је никла Спомен-кућа. Овде смо се сабрали да усвојимо извештај о раду у протекле четири године, а испред себе држим документацију о изградњи тешку 8,5 килограма. Са нашим закључцима и ставовима изаћи ће се и пред одборнике Скупштине општине. Надам се да ће бити и размотрен предложени финансијски буџет за наредну годину тежак милион динара, колико је потребно да Кућу завршимо. Време јесте тешко, али се надам да ћемо, кад смо све ово до сада урадити, довршити објекат који није само значајан за Водице и Смедеревску Паланку, већ и целу Србију.

Izvor

bookmark_borderPorodično stablo familije Pere Todorovića

Пера Тодоровић се женио 3 пута.

Први брак са Милицом Нинковић је био политичке природе.  Тадашња Влада је донела одлуку о прогонству Милице Нинковић, а Пера је желео да јој помогне… Нису имали деце.

У другом браку са Даринком је имао ћерку Смиљу. Али је Смиља умрла у 13. години.

У трећем браку Пера Тодоровић није имао деце, тако да је остао без потомства.

bookmark_borderRadovi na spomen kući Pere Todorovića 2013.

Podne ploče, donacija firme „Potisje“ iz Kanjiže za izgradnju spomen kuće novinara, polemičara i književnika Pere Todorovića stigle su u Vodice kod Smederevske Palanke, Todorovićevo rodno mesto.

„Potisje“ iz Kanjiže doniralo je 250 kvadratnih metara podnih ploča kao pomoć izgradnji spomen kuće.

Akciju izgradnje 2008. godine započelo je Udruženje novinara Srbije sa opštinom Smederevska Palanka i Zavičajno turističkim udruženjem „Vidovača’’.

Do sada su izgrađeni prizemlje i prvi sprat kuće koja je stavljena pod krov.

Svojim donacijama, osim „Potisja“ iz Kanjiže, izgradnji su se priključile i fabrike cementa „Lafraž’’, „Titan’’ i „Holcim’’, Industrija građevinskog materijala „Igma’’, špeditersko društvo „Transportšped’’, „Srbijašume““ i projektni biro „Kuća’’ Avrama Krstića iz Smederevske Palanke koji je besplatno uradio projekat spomen kuće.

Zavičajna kuća sa bibliotekom, etno zbirkom i konferencijskom salom nalaziće se u Vodicama, u dvorištu osnovne škole „Olga Milošević“, preko puta urušene kuće u kojoj je Todorović živeo.

U njoj će biti sedište Zavičajnog društva “Vidovača” kao i prostor za etno izložbe i novinarske skupove.

Zdanje će služiti podsećanju na život i delo jednog od najznačajnijih srpskih novinara, pisaca, polemičara, prevodilaca i političara s kraja 19. i početka 20. veka.

bookmark_borderPismo Ljubi Kovačeviću 13. aprila 1896.

98. Pismo Ljubi Kovačeviću, Beograd, 13. aprila 1896.

(Gospodinu Ljubi Kovačeviću ministru prosvete)

Dragi Ljubo,

Bugarska vlada pozvala te je da odrediš tri eksperta od srpskih umetnika koji će s umetničke strane oceniti album što će se podneti kao bugarski narodni poklon i pomen caru Nikoli, prilikom njegovog krunisanja.

U tom pozivu bugarske vlade ima i iskrena prijateljstva i lukava računa.

Stvar je u tome:

To će biti u jednu ruku etnološko-etnografski album. On će sadržati u lepim živim bojama izrađene slike i crteže bugarskih tipova, bugarske narodne nošnje, bugarske kuće, pokućanstva, alata, pribora za rad, tipova građevinskih, slika predelnih itd. itd.

Po sebi se razume da će tu kao bugarski biti uzeti i tipovi i nošnje i mnogo što šta drugo iz čisto srpskih krajeva, i to ne samo iz Makedonije no držim čak i iz predela Kraljevine i drugih srpskih pokrajina.

Srpski eksperti biće u Sofiji dočekani sjajno predusretljivo, ‘podobostrasko’ ljubazno, – biće časti, biće hvale, preuznošenja nagrade; doćiće i koji orden pa čak možda u zgodnom obliku i koji fišečić napoleona na račun podnesenih troškova a kad srpski umetnici sve to progutaju njima će onda već biti nezgodno da onako drsko i otvoreno kresnu Bugarima u oči:

Ovo su slike vrlo lepe i umetnički verne, ali one ne predstavljaju bugarske tipove i bugarsku nošnju, već srpsku.

Da, srpskim umetnicima biće teško da to kresnu u oči, a posle njih, za to neće niko ni pitati – ta njin je zadatak za boga da s umetničke strane ocene album.

I tako će na vešt način Bugari dobiti svoj veliki etnografski atlas, u kome će kao bugarsko figurisati mnogo što šta što je istinski srpsko, a da je to sve ak* bugarsko utvrđivaće i potpisi tri srpska umetnika. Docnije taj se atlas (album) može umnožavati i pripremiti za prodaju i širenje po narodu.

Vidiš li moj Ljubomire kuda čova (pravo ju Buga) šiba. Dakle – pope budi čovek! Pamet u glavu. Neka idu eksperti, ali četvore oči neka otvore. Ako potvaram Bugare na moju dušu sav greh. Ako ti trebam zovi me,

tvoj Pera.

 Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,

br. 13397.

* – ak(hak) – pravo, istina

izvor

bookmark_borderPismo Miki Todoroviću 1. maja 1907.

131. Pismo Miki N. Todoroviću, Beograd, 1. maja 1907.

Dragi sinovče Miko! Na rastanku ovde ja sam ti rekao da se s ocem slažeš, da od njega ponešto i pretupiš, mađi si, i da među vama nikad ne bude nikakve kavge. Ti si mi obećao to, ali kako sad čujem kao da nisi svoje obećanje održao. Čujem da je među vama opet bilo kavge i da mal niste izginuli. To je zlo i to ne sme biti. Kako čujem vi tražite da se brat Nikola iseli dole u staru kuću, a tu da dođe Jova sa svojom mladom. To ne može i ne sme biti. Deca neka idu u vajat oni su mladi i svuda im je dobro. Nikola je tu kuću gradio i on je tu najpreči. Dokle god ta kuća bude u našim rukama, brat Nikola ima tu u njoj prvo i najglavnije mesto i on je tu preči od sviju nas.

Tako ja mislim, a tako mene i hoće i mora poslušati i moj sinovac Mika. Tvoj stric

Pera.

Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,

br. 13397.

Izvor

bookmark_borderPismo Nikoli Todoroviću 1. maja 1907.

132. Pismo Nikoli Todoroviću, Beograd, 1. maja 1907.

Dragi brat Nikola

Čitao sam tvoje pismo, koje si pred uskršnji praznik pisao Kristini. Možeš misliti kako mi je bilo kada čujem kako ste hteli izginuti i kako i sada živite zavađeni i omrznuti, kao najgori dušmani.

I ko tako živi? Rođeni otac i sin! To je strašno i reći! Za što tako radite, ako miloga Boga znate?!… I kakva vam je nevolja za to!…

Nije red da ja mlađi tebe starijega brata savetujem i učim, ali moram reći: Bog vam je lepo dao i zdravlja i imanja; mogli biste živeti kao najsrećniji ljudi, ali vas kao da je sam vrag prelastio, tako naopako radite, pa ćete, boj se, naopako i proći. Jer narod pravo veli: Zlo rađanje – gotovo suđenje!

Stoga ne terajte i dalje tako, po Bogu brat da si! Zašto da ti u svojoj rođenoj kući, kod svoje rođene dece živiš na pušci i nožu, kao da ste najgori dušmani, a ne svoji rođeni, jedna krv i jedna kost!

I šta hoćeš ti sad, na zarancima života?! Stani i pogedaj se kako izgledaš i razmisli koja ti je već godina. Šezdeseta davno prošla! Šta još ostaje! Il živeti il ne živeti još tri-četiri, najviše pet-šest godina! Pa kakve planove, kakve trgovine i preduzeća ti počinješ sad?! Nisi video vajdu od očiju, a sada hoćeš vajdu od trepavica! Otišlo ono kada si u Peštu terao po 200 komada debelih svinja i donosio u ćemcu* po desetak oka dukata, a sad hoćeš da stečeš, raneći po jednu-dve džore** i trgujući omanom***!… I zbog tih tvojih ćoravih trgovina dolaziš u sukob i zavadu s rođenim sinom! Nemoj tako, molim te, dragi brate. Ostavi svako izdavanje i zasebno rađenje, pa zasedni tu u kući kao pravi domaćin, kao čovek koji je svoj rad svršio i sad samo ima pravo da uživa što u kući ima i šta je Bog dao. Kad si već jednom predao imanje Miki (sinu) nemoj se više u to mešati. Ostavi ga neka radi i izvodi, kako on najbolje zna. Pa kako uradi onako će mu i biti. Svak zna šta je Nikola stekao i šta je on deci svojoj ostavio, a ako tvoj sin što god upropasti, niko neće tebe kriviti. Za tebe će biti dok si živ ti i ta stara žena (snaha Inđija), a Mika kako sebi prostre onako ce i spavati. Baš i da je Mika istinska raspikuća – ti tu ne bi mogao nista pomoći, jer ti ćeš sutra sklopiti oči, a oni će ostati da žive i dalje.

Ali u istini Mika nije ni neradnik. ni rasipač. Naprotiv, on je vredan i razuman domaćin, radi kao krtica, a ovo što je učinio s prodajom imanja, to mu je divna i pametna stvar, za koju treba Bogu da blagodari, što ga je umudrio da tako pametno postupi i tako srećno posao svrši.

S toga, dragi brate Nikola, nemoj se srditi ni na Miku tvoga, ni što je to imanje prodao, ni na mene, što sam taj njegov postupak odobrio. Tako je trebalo i tako je moralo biti. A ti kao pametan čovek radi sve to i okupi oko sebe svoju porodicu, svoju decu sinove i unuke, i kao pametni ljudi i domaćini živite mirno i složno u domu svome.

Bog vam je dao samo vi budite pametni i koristite se njegovom velikom milošću i dobrotom. To ti je bratsko pozdravlje od tvoga brata

Pere.

Beograd, 1, Maja 1907, godine

Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,

br. 13397.

Napomene:

* ćemac, ćemer – muški pojas s pregradom za novac,

** džora – mršava svinja

*** oman – zeljasta biljka

izvor