bookmark_borderKnjige i čitaonica

1929. године, школа у Водицама је имала 300 књига које су биле намењене наставницима. Ђаци нису имали књиге које би користили. Није постојала читаоница, с’обзиром да је нова школа изграђена тек 1934. године.

Фонд за изградњу школе је износио 19000 динара а фонд за помоћ сиромашним ђацима 2100 динара.

bookmark_borderPopis stanovništva i poljoprivrede u srezu Jaseničkom 1863. godine – knjiga

Попис становништва и пољопривреде у срезу Јасеничком 1863. године
Др Бранко Перуничић,
Прво издање,
Београд, 1863.

*****
ПРЕДГОВОР

Шесдесетих година XIX века у Србији се порез још увек разрезивao no домаћинствима на основу усмених информација, које су сеоcки и варошки кметови давали државним органима о имовности пореских обвезника. На тај начин многа богатства и велики приходи остајали су незахваћени порезом. To значи да терет државних дажбина – данак није био правилно распоређен на српске поданике, да га плаћају no количини прихода и богатству у непокретним добрима (њивама, ливадама, забранима, виноградима, воденицама, ваљалицама, воћњацима).

Са дотадашњом пореском политиком није нико био задовољан – ни врховни кнез, ни влада, а ни већина народа. Србија се стално организовала као држава, па су и расходи око наоружања, подизања војног и чиновничког кадра, изградње путева, отварања школа, и томе слично, непрекидно расли. Било је јасно да се до већих новчаних средстава може доћи само кроз један друкчији, правичнији и прецизнији порески систем, у коме би сва непокретна богатства и сви приходи грађана били доследно оптерећени порезом. Да би се то постигло, влада је учинила два крупна корака: Године 1861. донела је „Закон о плаћању пореза пo имућности“, a 1862. године сачинила је „Правила пописа људства, имања и прихода“, која су тај закон допуњавала. Надаље је требало учинити да сав посао око реализације прописа оба овa документа тече координирано, јер се без добро обављеног пописа непокретних добара и прихода и тачне евиденције: ко с чим располаже, није могло васпоставити правилно пореско оптерећење становништва.

По својој садржини оба ова документа се испреплићу и допуњавају толико, да Закон о плаћању пореза no имућности садржи многе одредбе „Правила пописа“ и обратно. С друге стране, ниједан попис у Србији, пре овога, није био тако темељно, савесно и детаљно изведен, као што је био овај…
*****

bookmark_borderSlave i praznični običaji – knjiga

Славе и празнични обичаји

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа средњеевропског Господина Константина
Издавач: Православна црквена општина ЛИНЦ
Линц-Аустрија, 2001

bookmark_borderSrpska revolucija – knjiga

Srpska revolucija – Leopold Ranke (Die Serbische Revolution – Leopold von Ranke)

Hamburg, 1829. (prvo izdanje).

Beograd, Srpska književna zadruga, 1965.

Kad je 1804. godine srpski narod u Beogradskom pašaluku otpočeo borbu za oslobođenje od turske vlasti, bilo je ispod očekivanja da će za svoju stvar zainteresovati mnogoborojne faktore političkog i javnog mnjenja u Evropi. Još je čudnovatije izgledalo da će srpsko-tursko ratovanje 1804.-1813. i 1815. godine ubrzo naći i svoga istoričara, naročito ne među poznatim imenima stranih naučnika. Srpski ustanici, izgledalo je, stajali su sasvim u senci Napoleonovih osvajačkih ratova, koji su skoro dve decenije potresali Evropu, da bi mogli poslužiti za predmet naučnih istorijskih studija. Neočekivano, međutim, 1829. godine pojavilo se delo nemačkog istoričara Leopolda Rankea pod neobičnim naslovom Die serbische Revolution – Srpska revolucija. Ono je, odmah, ne samo proslavilo svoga autora nego je poslužilo i kao naučno obaveštenje koje je ustanke Srba pod Karađorđem Petrovićem i Milošem Obrenovićem prikazalo kao događaj od izvanredne važnosti za diplomatsku i političku istoriju jugoistočne Evrope toga vremena. Ono je za političko razumevanje ‘srpskog pitanja’ u evropskoj politici imalo onaj isti značaj koji su Vukove zbirke pesama imale za poznavanje kulture srpskog naroda u svetu.