Tag Archives: 1895

Dopis iz Palanke 1895.

Крајем 19. века Србија је била у економској кризи. У Паланци, 1895. године доста радњи је престало са радом, јер је куповна моћ грађана опала, док се с друге стране порез редовно наплаћивао. „Продаје се и пепео из куће људима за порезу, па једној удовици, у октобру , пред сам улазак у зиму, власти продају и кућицу са плацем који је износио само 12 хвати у квадрату и то за свега 10 дуката.“

Један текст из дневних новина говори о ситуацији у Паланци. Иако је страначки обојен и (вероватно) није објективан и политички неутралан, пружа део слике како се живело у Паланци тих година.

***

Ове године о Крстову-дне занатлије су изнеле мало еспапа да би скупиле само за порез, а за дугове и хлеб не питај! Сељак је још у горем стању, јер оно мало што прибере са земље, ни за порез не изађе. Зло је страшно, да је народ просто онемео од чуда. Вараше га сви и напредњаци, и либерали, и радикали.
Ну, да вам пишем о неким „ситницама“. Да вам пишем о нашим веселницима опанчарима и обућарима. И за њих је све горе. Од неког времена говори се о поскупљењу коже. И сад тако и би. Оне коже што су се пређе продавале килограм по 1,40 дин. сад се продају 2 60 2,80 или чак по 3,30 дин. Наше „патриоте“ трговци можда су се договорили да нам што скупље продају. А и запгго не би?! Они данас могу све. Ја мислим да би најбоље било да се опанчари и обућари удруже те да заједнички набављају потребни материјал. а не да их овако капиталисти гуле и пљачкају. Зашто би Спасићи, Крстићи, Стаменковићи и др. текли капитале када се без тога могло. Ни часа не треба да почасе. Ови кожодери ће кроз коју годину сасвим опљачкати ово мапо Србије, њима није ништа свето, тј. они имају само свето – свој џеп. Оволику скупоћу у обући народ неће моћи да поднесе. Народ нема где да се окрене од намета и терета: те вежбања, те кулук, те пореза те патрола, те бир, те порез за цркву, те прирез за жандарме и штати још не знам.
Па још само да је то! Ова господа и удружена и сама за се пљачкају. Ето, нпр још прошлог фебруара забрањено је да трговци продају пресне и прављене опанке. Али наш ћир Стева Крстић, председник општине сасвим их слободно продаје. И то их још изнео на тротоар, пред дућаном, мада је и то забрањено. Даље. забрањено је да се недељом отварају дућани, али он и то ради. Е, али шта ћемо? Тако он хоће, па квит. Он је тај који код нас ведри и облачи.

***