Tag Archives: 1841

Vrednost novca u Srbiji polovinom XIX veka

Индекс вредности новца који се налазио у оптицају у Србији 1841. године

 

В.Но 1579/СНо 877

 

Михаил М. Обреновић

      Књаз србски са согласијем Совета

 Да би се у напредак новци, а имено дукати, који се у србском књажеству употребљавају, правилније по њиној вредности, нарочито у порезском смислу, примали и издавали, а тим како правитељства, тако и многи у новчаном отношенију с иностраним особито Ц.к. аустријским земљама стојећи људи знатној штети, која им се не соразмерностћу цене исти новаца досад чинила, нуждна граница положила, то смо определили и опредељујемо:

1. Следујућу порезску вредност новаца:

Ком. Гроша пара
1 Цесарски дукат, рушпа, холландез 23 –
1 Суверин од 3 дук. сваки по 22 грош. 66 –
1 Португалац од 4 дук. по 22 гроша 88 –
1 Шпањолац (ченгенс.) од 4 дук. по 20 гроша 80 –
1 Шпањолац (ченгенс.) од 8 дук. по 20 гр. 160 –
1 Ермилук стари 10 –
1 Ермилук нови 9 –
1 Урубија стара 4 10
1 Мамудија цела мека 30 30
1 Мамудија цела тврда 26 20
1 Стамбол 12 20
1 Мисир 11 20
1 Адлија стара 8 –
1 Адлија нова 7 20
1 Орлаш цесарски 10 –
6 Цванцика здрави 10 –
6 Цванцика бушени, сваки по 64 паре 9 24
1 Крсташ цео 10 30
1 Диреклија 10 10
1 Слепак или рагузанац 8 –
1 Јузлук турс. (за 3 цванц.) 5 –
1 Ићилук 4 20
1 Бешлук нови 2 10
1 Грош –  18
1 Низамчић –  9
1 Каурски марјаш велики стари 1 5
1 Каурски марјаш средњи –  14
1 Грошић 10 30
1 Рубља сребрна –  7
1 Талир грчки, драхма 8 10

 

2. Ова ће уредба имати закону силу од 1. декемвра т.г,

3. Сви уговори, који су по порезском курсу новаца пре обнародовања ове уредбе учињени, остају стални, по чему ће се људи, који су се таковима међусобно обвезали, по досад постојећој порезској вредности новаца и намиривати.

 

11. новембра 1841.                                  (М.П.)       Михаил М. Обреновић,

У Београду                                                    књаз србски, с.р.

Dukat

Вредност турских и других новчаница у оптицају у Србији 1841. године

 

Определеније

вредности монета у Србији употребљајеми у чаршијском теченију

Ком. Сорта новца У чаршијском теченијуГроша пара
1 дукат цесарски 51 –
1 дукат ермилук стари 22 –
1 дукат ермилук нови 20 –
1 дук. урубија стара 9 –
1 дук. махмудија цела, мека 68 –
1/2 дук. махмудија целе, меке 34 –
1 дук. махнудија цела тврда 58 –
1/2 дук. махнудија целе тврде 29 –
1 дук. стамбол турски 27  20
1 дук. мисир 23  20
1 дук. адлија стара 18 –
1 дук. адлија нова 16  20
1 орлаш 22 –
1 форинта сребра (3 цванцика) 11 –
6 цванцигер. бушени, сваки по 3 гр. и 30 п. 21 –
1 крсташ 24 –
1 диреклија 23 –
1 слепак (рачузанер) 18 –
1 јузлук турски 11 –
1 ићилук 10 –
1 рубља сребрна 16  20
1 талир грчки (5 драхми) 18 –
1 турски алтилук нови 6 –
1 турски бешлук 5 –
1 турски грош 1 –
1 низамчић –  20

 

28. војемвра 1841. године

Београд

К.Фин. П.Но 2203.

 

Књазу

 

Учинивши Попечитељство финансије с  писмом својим од 28. новембра т.г. П.Но 2203. Совету то известије, да се на пограничним нашим ђумруцима, скелама и састанцима, велика неједнакост теченија чаршијског новца наоди, тако да је на једном месту новац по истоме скупљи, а на другом јевтинији. Неједнаким пак овим примањем прихода у правитељствену касу, или из исте издавањем, велика се замешатељства, особитио и у рачунима рађају, то за ова избећи и да би се свуда једнакост теченија чаршијског у новцима завела, поднело је Поменуто Попечитељство Совету прикључено овде ./. опредељеније вредности разни монета, по ицтом теченију, ради одобренија.

Совет по разсмотренију представленија Попечитељства, уверен и сам о необходимој нужди, да се при свим правитељственим касама новци по једнакој вредности и примају и издају, одобрава он у свему поднешено му Попечитељством финансије определеније монета, да се по истом у реченом теченију свуда новци и узимају и дају, особито докле је чаршијско то теченије, као што је у ова времена, тако непостојано и неједнако.

Да се експед.

Стеић

 Но 944

1. декембра 1841.

У Београду

Извор (406 и 414)

Ukidanje alija – 1841.

Укидање алија

 Попечитељству внутрени дела

На честократна прошенија сељана да се са алијама, које их при умноженију и распространенију садашњем притесњавају, каково расположеније учини, ја сам, по подобателном предмета истог разсмотренију, у согласију са Совјетом решио, да се унапредак све шумске алије, осим једног забрана Рогот, (који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија” укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима као и у осталим правитељственим шумама наплаћује.
Решеније ово сообштавам Попечитељству внутрени дела, ради његовог знања.

ВНо 991.
11. августа 1841.                                                             Михаил М. Обреновић
У Београду

Свима началничествама

Његова светлост, милостивејши господар и књаз наш, благоволео је са согласијем високославног Совета, на честократна прошенија сељана, да се са алијама, хоје иј при умноженију и распространенију притесњавају, каково расположеније учини решити: да се у напредак све шумске алије (осим једног забрана Рогот, који је у загради правитељственој) као и само наименованије „Алија”, укине, да се такове у класу остали шума ставе и жировница у њима, као и у осталим правитељственим шумама, наплаћује.
Ово решивши, благоволела је његова књажеска светлост височајшим предписанијем својим од 11. т. м. ВНо 991. Попечитељству внутрени дела, исто решеније, ради извршенија препоручити.
Следујући дакле височајшему налогу овом, Попечитељство внутрени дела сообштава преднаведено решеније Началничеству окр. Н. препоручује му, да га оно обнародује.

ПНо 3748.                                                                 Да се.експед.
20. августа 1841.                                                      Ј. Ник.
У Београду
АС — МУД — П — XI — 3 — 1841.

Извор