Tag Archives: 1839

Određivanje opštinskih i državnih prihoda 1839. godine

Одређивање општинских и државних прихода 1839. године

 

Указ

Попечитељству финансије

 

Будући да се досад није управо знало, који су приходи, досад Правитељством уживани, правитељствени, који ли обштествени, то Наместничество желећи и приходе те определити, да се зна, шта је чије, решило је, са согласијем Совјета, да се обштинама, по сили даровани нам уставом права, уступе и уступају се:

  1. Кантари, да иј обштине лицитирају и под аренду дају, пак прихода отуда долазеће на своју обштинску ползу употребљују. За кантар и тамиз београдски примечава се само, да се они обштеству београдскому уступају, под тим условијем, ако Правитељству србскому врати суму ону, коју је оно за откуп њин Правитељству турскому платило.
  2. Меане, на које је дојако Правитељство аренду узимало, варошке, обштинама варошким, а сеоске обштинама сеоским, к којима принадлеже и меане друмске и то оному селу, на кога атару која налази се. За друмске меане има се само приметити то, да се оне у напредак неће смети градити без дозволенија Правитељства, за то, ако која обштина узхте у напредак какову меану на друму градити, морат ће своје Началничество за дозволење питати, и по добијеном тек од овога одобренију и плану, како ће градити, моћи ће меану на друму подићи.
  3. Жировница, коју је дојако Правитељство наплаћивало, с тим, да обштине, у који шумама жировнице буде, пуштају и у напредак, као и досада и друга села, која жира не имају у свој жир, колико то могућно буде, за плату, по погодби с нагоничарима, колико право и прилично буде и наплати на обшгинску ползу употребљују.
  4. Дрва, која су дрва нуждна за огрев и јапију, да по досадашњем обичају, сав народ сече.
  5. Алије, с којима је досад много неправде чињено, свакому обштеству своја, само оне, које никаковому селу не принадлеже, остају правитељствене.
  6. Скоро заведене риболовне аренде, осим дунавски и савски риболова и риболовни бара, на које је од старине аренда узимана и на које ће Правитељство такову и у напредак узимати.
  7. На последак к користи народа, аренда пијавични бара сасвим је укинута.

За касапнице овде ништа се не спомиње зато, што су оне обштинама веће уступљене на основанију истом, на којем им се и више исчисљене ползе уступају.

О свему овоме постављајући Попечитељство финансије у известност Наместничество препоручује му, да преко надлежни Началничества окружни, обзнани то народу, о кантару и тамизу београдском с обшеством београдским споразуме се и укзз овај у новинама нашим обнародује.

В.Но 115.                                                 Наместнмци књажеског достоинства

19. јунија 1839.                                         Представник књажески,

У Београду                                             попечитељ инострани дела, кавалер,

Аврам Петронијевић с.р.

Председатељ Совјета,

генерал мајор, кавалер,

Јефрем Обреновић с.р.

.                                                                               Член Совјета, полковник,

.                                                                                           Т. Вучић Перишић

АС — ЗМГТ— 7820

Извор

Postupak prilikom kupoprodaje turskih imanja – 1839.

Поступак приликом купопродаје турских земаља

 Свим окружним началничествама

Наместничество књажеског достоинства изволело је под 5. тек. ВНо 2229. у согдасију са Совјетом поводом представленија Попечитељства овог височајше решити, да турски поданици изван границе Отечества нашег живећи, који у нашој страни имају винограде, земље и проча непокретна добра, за која би достаточне документе имали да су истинито њиова, кад би такова продати хтели, могу погодбу с купцем при Карантину свршити, без да се трошити морају док период карантински одлеже и у место, гди добра имају, дођу, а притом, кад се купац и продавац погоде и писмено сверху тога између себе начине, да се Карантин такову (писмено) сведочбе ради подпише, које ће, кад се окружним судовима на потврђење поднесе, важност код исти имати, купац пак да дужан 6уде за подпис карантински један цванцик у касу карантинску платити.

Попечитељство је о овоме известило карантине и издало им препоруку, да смотренију то по истој уредби дејствују, која се и Начелничеству тамошњем сведенија ради сообштава, с тим да ју оно надлежним путем и народу подручног му окружија обзнани.

Но 5564.
14. декемврија 1839.
У Београду
АС — МУД — П — I — 5 — 1840.

Извор

Krčenje rodne gore između sela Vodice i Pridvorice – 1839.

Крчење родне горе између села Водице и Придворице ради сађења винове лозе

Високославному књажества Сербије
Попечитељству внутрени дела

Началничества окружија
смедеревског — рапорт

Начадник среза јасеничког окружија смедеревског Петар Степановић рапортом својим од 4. тек. Но 1075. јавља Началничеству овом, да су му више пута они људи који винограда своји немају предстајали да им се родна гора дозволи требити и у њој овакове садити, а такођер и они који ливада своји немају молу да им се у јасеничком лугу између села Водица и Предворице између родне горе овакове требити допусти, но премда је то од више година забрањено да се у јасеничком лугу, како родна, тако и неродна одрасла гора, због правитељствени послова, када би нуждно за топовске кундаке и тим подобно било, забрањено, није Началничество ово одобрити зактевању њином могло, ради чега пита високославно књажества Сербије Попечитељство внутрени дела, за наставленије.

Но 1513.                                                                          Началник
14. декемвра 1839.                                              окружија смедеревског,
У Смедереву                                                            Стефан Петровић

****

Писар,
Стефан Георгијевић

Попечитељству внутрени дела

На представленије Попечитељства внутрени дела с писмом од 22. пр. м. и год. Но 5690. у смотрењу захтевања Јасеничана окружија смедеревског да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг између села Водице и Предворице лежећи, за ливаде крчити, учињено нам, ми смо са Совјетом решили, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се тиче јасеничког луга: луг исти као што је одавно за правитељствене потребе чуван досад, тако исто да се надзираније истог препоручи Началничеству и да му се строжајше забрани, дозволенија ником давати у њему дрва сећи, но да се унапредак за правитељствене само потребе чува.
С решенијем овим којег извршеније препоручује се Попечитељству внутрени дела повраћа му се и приложени акт.

Наместници Књажеског достоинства:

Представник књажески,                                                      Председатељ Совјета,
попечитељ инострани дела,                                                            генерал-мајор
кавалер,                                                                                                 кавалер,
Авр. Петронијевић                                                                    Јефрем Обреновић

ВНо 2435. од 1839. године
13/1. јануарија 1840.                                                            Член Совјета, поковник,
У Београду                                                                            Т. Вучић Перишић

***

Началничеству окружија смедеревског — у Смедереву

У смотренију том, што су Јасеничани, тамошњег окружија, захтевали, да им се дозволи родну гору за винограде и јасенички луг, између села Водице и Предворице, лежећи за ливаде крчити, добило је Попечитељство внутрени дела, по рапорту Началничества од 14. дек. пр. г. Н. 1513. височајше решеније наместничества књажеског достоинства под 13. тек. ВН. 2435. са согласијем Совјета учињено, да се проситељима дозволи за винограде родну гору сећи и крчити, но то са знањем и одобренијем кметова и срезског началника, у колико ови за нуждно нађу и колико неби обштини на штету било.
Што се пак јасеничког луга тиче, предпохваљено Наместничество не одобрава вишенаведено нредложење Началничества, по тому, што је исти луг одавно за правитељствене потребе чуван досад, притом изволело је под истим височајше препоручити, да се никоме не дозволи у истоме лугу дрва сећи, но да се и у напредак за правитељствене само потребе чува.

Изјављујући Началничеству височајше решеније ово, Попечитељство внутрени дела препоручује му, да предизложено решеније, касателно сечења родне горе и крчења за винограде надлежним путем у дејство приведе, имајући надзираније поменутог јасеничког луга на себе примити, и никому не дозволити у њему дрва сећи, почем је за потребе правитељствене нуждан.

ПН. 178.
19. јануарија 1840.
У Београду
АС — МУД — П — III — 143 — 1840.

Извор