Most kom su ukrali reku

Članak u Večernjim novostima objavljen 06. aprila 2010. godine

Objekat retke kulturne vrednosti u Smederevskoj Palanci konačno će biti očišćen i uređen kao šetalište. Za izgradnju mosta korišćen kamen sa porušenog manastira cara Lazara u obližnjem selu Vodice.

POSLEDNJI je trenutak da se čuveni Kameni most, najstarija građevina u gradu na Jasenici iz prve polovine 18. veka, spase od potpunog propadanja. Most sve više tone u zemlju i blato, pa je otkopavanje neophodno ako se želi sačuvati objekat retke istorijske, kulturne i estetske vrednosti.
To su shvatili u mesnoj zajednici Stara čaršija, na čijoj se teritoriji nalazi most. Ekipa mladih ljudi je digla na noge nadležne u opštini, pa se može očekivati da prelepi svodovi starog mosta ponovo zablistaju. Ivan Tošić, zamenik predsednika Saveta mesne zajednice, kaže da imaju podršku građana koji odavno apeluju da se građevina ne prepusti zubu vremena.
– Dve trećine mosta odavno je pod zemljom, po visini i po dužini – kaže Tošić. – Tražimo da otkopavanje počne što pre, da mu se restauracijom i konzervacijom vrati nekadašnji izgled. Želimo da ovaj deo grada oživi, da se pretvori u park i šetalište, gde bi se mladi okupljali i zabavljali.


Čelnici opštine održali su sastanak sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, kao i Regionalnog zavoda u Smederevu, čiji je projektant prof. dr Milan Gojković ranije uradio idejni projekat sanacije mosta.
– Zahvaljujući tom projektu otkopavanje može da počne čim obezbedimo novac, a trudimo se da to bude već ove godine – kaže Slavoljub Đurić, predsednik Skupštine opštine. – Uskoro ćemo raspisati konkurs za idejno rešenje pejzažnog izgleda okoline i želimo da se javi veći broj mladih arhitekata koji bi ponudili rešenje po želji njihove generacije. Propadanje mosta počelo je šezdesetih godina prošlog veka kada je korito Jasenice izmešteno, pa je kameni lepotan ostao na suvom. Nebrigom vlasti i građana rečno korito je zatrpano zemljom i smećem, a sa njim i most. Palančani sa rezignacijom pričaju da je to most kome su ljudi ukrali reku, ali je izgleda konačno došlo vreme da mu se reka i vrati.
Sredstva za uređenje mosta i okoline obezbediće donatori i investitori komercijalnih sadržaja. Ponudićemo ambasadama Austrije i Turske da učestvuju u projektu, jer Kameni most podseća i njih i nas na to davno vreme – kaže Ivan Tošić.
Most je bio nemi svedok mnogih istorijskih zbivanja. Karađorđe je ovuda prošao i sastao se u palanačkoj čaršiji sa starcem Fočom radi pregovora o miru. Mnogo puta ga je prešao čuveni hajdučki harambaša Stanoje Glavaš. Po njemu je koračao slepi guslar Filip Višnjić. Ljudi Miloša Obrenovića tuda su proveli bundžiju Miloja Đaka da bi ga pogubili na obližnjim Rudinama. Prelazile su ga okupatorske vojske u dva svetska rata i oslobodilačke jedinice 1944.

Carigradski drum

KAMENI most preko reke Jasenice u Palanci napravljen je 1730. godine, za vreme austrijske okupacije Srbije. Za izgradnju je (navodno) korišćen kamen sa porušenog manastira cara Lazara u obližnjem selu Vodice. Bio je jedan od najlepših mostova na starom Carigradskom drumu, kojim se odvijao vojnički, karavanski i tatarski saobraćaj Turske i Evrope.

Izvor