Dozvola za sečenje žirorodne gore

Сељацима у округу смедеревском дозвољено да могу и жирородну гору сећи

Књазу

Представленије Началничества окружија смедеревског од 20. февр. т.г. Но 671. поради сечења родне горе за потребу и крчевину, од Попечитељства внутрени дела уважено и од овог Совјету под 25. февр. т.г. П.Но 934, решенија ради поднешено, разсмотривши Совјет, нашао је за добро, да унапредак уредба о сечењу шума под 22. јулија 1839. Н.Но 561/СНо 1098. штедње ради жирородне горе издана у својој обширности постоји, и набљудава се, на то тежећи, да се шуме безштедно не тамане, но у особитом овом случају, гди је показано да неродне горе и полусуви грмова, одкуда би људи потребе своје на ограде подмиривати могли, нема, треба да по предварителном дозволењу надлежног срезског началника и назначенију обштински кметова, дозвољено људма буде и из плодородне горе потребе своје подмиривати, а тако исто онде, гди су људи с њивама и ливадама оскудни, да им се од горе соразмерно потреби дозволи од Началничества ил надлежног срезског началника са согласијем кметова оне обштине, од који ће зависити, место, гди да се крчи, определити, да могу нешто и окрчити и своје њиве и ливаде разширивати, или гди то могуће неби било и изнова њиве и ливаде из горе вадити, с тим примечанијем да ово служи Попечитељству внутрени дела за правило, као допунење к оној горе поменутој Уредби, које ће оно, како у овом случају окружија смедеревског, гди се нужда почувствовала, тако у унапредак свуд онамо давати, гди би се нужда почувствовала и припитанија подобна учинила.
Које решеније своје има чест Совјет вашој светлости на благоразсмотреније и височајше одобреније понизно поднети.

Но 264.
19.    марта 1843.                                                       Да    се    експед.
У Београду                                                                 Розмировић

 

Совјету књажества србског

Согласивши се с решенијем Совјета од 19. марта т. г. Но 264. у том призренију учињеном, да се дозволи људма за потребе и кречевину на оним местима, гди неродне горе и полусуви грмова нема, и родну гору сећи под надзиранијем и с одобренијем надлежне власти, ја сам Попечитељству внутрени дела о томе указ издао, као допуненије к изданој уредби о сечењу горе 1839. Н.Но 561/С.Но 1098. о чему и Совјет известити не пропуштам.
В.Н. 454.
28. марта 1843.
У Шабцу                                                                                                                                  Александер    Карађорђевић
АС — Совјет — 190 — 1843.

Извор