Category: Razno

bookmark_borderPosthumna dodela povelje Branislavu Milovanoviću Rafu

Posted on

Завичајно – туристичко удружење „Видовача“ обележило је две деценије од изградње моста на Јасеници у атару Водица и 10 година од смрти Бранислава Милановића – Рафа. Тим поводом на гробу некадашњег народног посланика и челника Холдинг корпорације „Гоша“ окупили су се његови сарадници, пријатељи и поштоваоци да му одају почаст и на овај начин изразе захвалност за све оно што је учинио за Водичане и ширу друштвену заједницу.

Branislav Milovanovic Raf

– Никад нисам радио у „Гоши“, а Бранислав Милановић – Раф је био мој пријатељ из лова – казао је Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“. – Он је много учинио за наше село, а нарочито кад је у питању изградња моста, која је трајала од 1992. до 1994. године. Премошћавање Јасенице одвијало се у времену велике кризе, али уз велику подршку Бранислава Милановића-Рафа. Водичани никада нису заборавили његову велику заслугу за успешан завршетак великог градитељског подухвата, па је наше Завичајно-туристичко удружење одлучило да му постхумно додели Захвалницу, коју ћемо предати његовој супрузи Дафини.

Лука Опачић, евоцирајући успомене на Рафа, рекао је да су 41 годину радили заједно, а неко време био му је и заменик. Сви договорили, који су се тицали фабрике и посла, завршавани су у року и квалитетно. Раф је на послу остајао до поноћи, јер му је фабрика увек била на првом месту. За њу се борио и жртвовао до последњег радног дана, а и касније кад се прихватио да буде председник Управног одбора Фабрике опреме за пољопривреду и грађевинарство.

Раф је, према ономе што је казао Срба Илић, био човек изузетних квалитета од кога се имало шта научити. Он га лично памти по добрим делима наглашавајући при том, да се остварила његова визија Индустрија „Гоша“ не би доспела у ситуацију у којој је сада. Паја Јовановић је подвукао да је Раф био велики човек и привредник, који је фабрику водио у најтежем времену.

Говорио је увек искрено и мудро, а овај инжењер га није доживљавао само као руководиоца, већ га је поштовао као рођеног стрица.

– Бранислав Милановић – Раф је имао идеје које су будиле наду и кад је није било на видику – рекао је Тома Радојковић. – Поверавао је задатке онима за које је био сигуран да ће их извршити.
Помогао је свакоме ко му се обратио за помоћ, посебно кад је посао био у питању. Свима је пружао шансу да раде и постану корисни чланови друштва. Делегација ЗТУ „Видовача“ накнадно ће Захвалницу, додељену Браниславу Милановићу – Рафу, уручити његовој супрузи, која из здравствених разлога није могла присуствовати овом скупу.

Извор

bookmark_borderPosthumna dodela povelje Milanu Mihajloviću

Posted on

Видовданска повеља постхумно је додељена човеку који је оставио дубок траг у развоју родног села Водица.

Звичајно-туристичко удружење „Видовача“ у Водицама негује успомену на мештане који су оставили траг у култури и другим областима живота и рада. Један од таквих репрезената родног села знаменитог Пере Тодоровића био је, на жалост, рано преминули Милан Михајловић. Њему је недавно постхумно додељена Видовданска повеља као признање за изузетну посвећеност селу у коме је обављао многе друштвене дужности.

Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“, истиче да је он био вредан човек и велики ентузијаста,
који није узмицао ни пред једном препреком. У младости се истицао како врстан фолклорац и извођач народних песама у сеоском културно-уметничком друштву, чији је неко време био и председник. За време његовог мандата, подвлачи Загорчић, водичко културно-уметничко друштво је доживело прави процрат.

Запажен је био и његов рад у Фудбалском клубу, где се дуже време налазио на месту председника – подсећа Загорчић. – Ту сам се с њим зближио и започео плодну сарадњу. Успевао је да усклади
послове возача у некада моћном Трговинском предузећу „Узор“ и друштвене обавезе. Био је, поред
осталог, члан Савета, једно време налазио се на челу Извршног одбора, да би потом постао и председник Скупштине месне заједнице. Као секретар Месне заједнице био сам његов блиски сарадник, тако да смо заједно радили на реализацији многих пројеката.

Милан Михајловић (стоји, први са десна на лево)

Михајловић је био члан малобројне екипе одабраних, која је радила на осмишљавању Видовданског сабора, велике манифестације, која је окупљала многе културне посленике, истакнуте завичајце и друге јавне раднике, Био је први међу једнакима кад је текла акција санације сеоског водовода, а и кад је покренута иницијатива да се гради нови мост преко Јасенице.

– У тај посао ушли смо 1992. године – сећа се Загорчић. – Истовремено се радило на постављању
струјовода и насипању пута до извора минералне воде. Годину дана раније реновиран је сеоски Дом културе, обновљен рад Културно-уметничког друштва на чијем челу је био Слободан Тодоровић Токи, покренут је Ликовни викенд… Милан Михајловић је у свему томе активно учествовао.

Игром судбине, 1998. године умро је на задатку. Био је пошао на састанак, где је требало да се разговара о важним питања за будући развој села. Смрт га је покосила тек пошто је изашао из аутомобила. Иза њега су остали синови Мирослав и Милош. Млађи, Милош, је у име оца примио признање, Видовданску повељу, коју му је доделило Завичајно-туристичко удружење „Видовача“. То се догодило 15 година после изненадне смрти великог водичког неимара.

Извор

bookmark_borderPera Todorović – tekstovi

Posted on

Pera Todorović

Dnevnik jednog dobrovoljca – odlomci

Hajduk – odlomak iz knjige ‘Hajdučija’

Pisma ličnosti i ličnost – Pera Todorović

Pismo Ljubi Kovačeviću 13. aprila 1896.

Pismo Miki Todoroviću 1. maja 1907.

Pismo Nikoli Todoroviću 1. maja 1907.

Pismo Miki Todoroviću 3. jula 1907.

Pismo Nikoli Todoroviću 3. jula 1907.

Porodično stablo familije Pere Todorovića

Poslednja ispovest Pere Todorovića

bookmark_borderVodice – odlomci iz knjiga – 2

Posted on

Odlomak iz knjige Jasenica – Naselja, poreklo stanovništva, običaji, Borisav Čeliković – 1923. (strana 254).

*****

Jovan Erdeljanović

6. Vodice

Selo je južno i neposredno do Palanke, s desne strane reke Jasenice. Kuće su po strani i po temenu kose. Selo je razređenog šumadijskog tipa. Ranije ovde nije bilo sela.

Selo i njegova okolina su bogati izvorima. Oni su na kosi prema Palanci, a na južnoj strani kose ih nema. U sred sela je izvor Vodice, po kome je selo dobilo ime. Istočno od Vodice je Izvor, jači od Vodice. U Donjem kraju je izvor Zdravkovac, a u Gornjem Kraju je Vidova Voda, pet minuta zapadno od sela, a više nje je Kisela Voda, koja se zove i Kaluđerica.

Niže sela je Nemačko Polje, gde se nalaze razni noževi, gvozdene ploče i mizdraci. Više Vezirova Polja su mesto Raspad i njive Guberaš. Tu ima mnogo ostataka od ranijeg stanovništva. Poznaje se i mesto gde je bila neka stara crkva i mnoge stare pare (od Leopolda III). Na mestu Kovanluku, kod Vidove Vode, je staro ’rimsko’ groblje.

U potoku Vlahovici našao je Stevan Vulićević lonče sa deset starinskih grivni, koje su velike u prečniku 8 i 7 cm. Nađena su u istom potoku još tri zemljana lonca i u njima kosti i trula srma. Zapadno od Vidove Vode, na 20 do 30 m, poznaje se mesto i sitno kamenje od manastira. Ne zna se ime tom manastiru. Po pričanju starca Nikole Todorovića manastir se zvao Nekudim.

Fotografisao trlo Pavla Vukovića kod Kisele Vode.

Selo se deli na Gornji Kraj i na Donji Kraj. Gornji Kraj je do škole i sudnice, a dalje je Donji Kraj.

Na mestu današnjeg sela, pre osnivanja današnjeg, nije bilo nikakvog naselja. Najpre su ga naselila braća Neško i Stojan (od njih su Neškovići i Stojanovići), koji su najpre bili na mestu Trševini, blizu Palanke. Stanovništvo se najviše doselilo iz Šumadije (starinom su Kosovci), Vranjskog okruga, jugozapadne Srbije, Sjenice, jedna porodica je iz Bosne i jedna iz Bugarske. Po poreklu su: nepoznate starine 8,3%, iz Šumadije 29,1% iz jugozapadnih krajeva (Sjenice, Starog Vlaha) 29,1%, kosovsko-moravske oblasti 20,8%, iz Požarevačkog okruga 4,1%, iz Bugarske, oko Trna 4,1% i iz Bosne 4,1%.

U selu su ovi rodovi:

– Cvetanovići, Neškovići i Stojanovići (14 k., sv. Arhanđel) su iz Leskovca.

– Đuđe (10 k. sv. Jovan, stara slava sv. Arhanđel) su od Sjenice. Bili su neko vreme u Kaluđerici.

– Nikaći (23 k., sv. Nikola), praded Aksentije doselio se od Sjenice 1809. god.; ima ih 2 k. u Bašinu i 1 k. u Azanji, koji su se odavde otselili, a krvne rođake imaju u Belosavcima, Rudniku i u Sjenici.

– Šatornjani (17 k., Đurđevdan) su od Martića u Šatornji pod Rudnikom; ima ih i u selu Ratarima (od ove porodice je poznati novinar Pera Todorović).

– Jovovići (6 k., sv. Nikola), praded došao od ’Vranje’.

– Savići (3 k., sv. Jovan) su starinom iz okoline Branja; ima ih 1 k. u Cerovcu, 1 k. u Rabrovcu i 1 k. u Beogradu.

– Mijailovići (8 k., sv. Nikola) ovamo su došli iz Lukanje (današnjeg Đurđeva u Lepenici), a starinom su odnekud iz Stare Srbije.

– Ilići, Trešnjevčani (3 k., sv. Arhanđel), deda Todor se doselio iz Gornje Trešnjevice (ne zna se koje); ima ih 2 k. u Palanci.

– Đelkanići (10 k., sv. Nikola) su iz Trudova u Užičkom okrugu, gde ih i sada ima s istim prezimenom.

– Radošević (1 k., sv. Nikola), otac se doselio iz Šatornje, a starinom su od Rudnika.

– Stojadinovići (6 k., sv. Nikola) su starinom iz Stare Srbije, a ovamo su došli iz Sepaca gde ih još ima.

– Masločevci, Radovanovići (4 k., sv, Nikola) su nepoznate starine.

– Milutinovići (3 k., Đurđevdan) su iz Belog Kamena u Dragačevu.

– Vulićevići (2 k., sv. Panteleja) su iz Vukosavaca, u Kačeru, gde ih još ima.

– Bašići (1 k., sv. Vasilije) su iz Gornje Šatornje, a starinom su od Rudnika.

– Đokići (1 k., sv. Nikola), otac se doselio iz Donje Tuzle u Bosni.

– Đokići (7 k., sv. Alempije), došla braća Jovan i Milisav od Sjenice.

– Andrejići (4 k., Đurđic), otac se doselio iz Masloševa.

– Tanasijevići (3 k., sv. Nikola), otac se doselio iz Masloševa.

– Pavlović (1 k., sv. Nikola), otac se doselio iz Masloševa.

– Kostići (1 k., sv. Nikola), otac došao 1880. god. iz Trna u Bugarskoj.

– Spasojevići (4 k., sv. Arhanđel) su iz Kušiljeva u Resavi.

– Đurđevići (1 k., sv. Stevan) su iz Ratara.

– Stevanovići (1 k., sv. Nikola) su iz Kotraže.

– Golobočanin, Radovanović (1 k.) je iz Goloboka.

U selu ima preko 130 kuća.

*****

bookmark_borderVodice – odlomci iz knjiga – 1

Posted on

Odlomak iz knjige Jasenica – Naselja, poreklo stanovništva, običaji, Borisav Čeliković – 1923. (strana 107/289)

*****

Borivoje M. Drobnjaković

14. Vodice

Topografske prilike – Kuće sela Vodice su na beogradskoj površi koja se ovde uvlači u Jasenicu. Ispod poslednjih kuća je odsek, zatim terase reke Jasenice i aluvijalna ravan. Ni na terasama ni na aluvijalnoj ravni nema kuća; tu su njive, livade i seoska trla.

Selo se služi vodom sa izvora i đermova. Izvori su: Vodice (za Gornji Kraj), Zdravkovac (za Donji Kraj) i Bunarče. Ima i dva izvora kisele vode: u Kaluđerici i na granici seoskog atara prema Palanci. Selo ima devet đermova.

Ziratno zemljište je najvećim delom na mestima: Guberašu, Vezirovom Polju, Raspadu; ispaše su u Lugu, a opštinska šuma u Doljači. Na Karauli ima sitne šume (granica, cer, brest, lužnik) i to su privatni zabrani.

Selo je razbijenog tipa šumadijske vrste. Ima dva kraja: Gornji Kraj (Nikači) i Donji Kraj (Bugarski).

Poreklo porodica i starine – Ranije selo nije bilo na ovome mestu, već su prve kuće bile u dolini Jasenice. Tako su najstarije familije stanovale u Kaluđerici i Trševini. Za vreme šora preselili su se na današnja mesta. U Kaluđerici su sada trla.

U selu su ove familije:

Nikači (Mirovići, Nikolići, Radovanovići, Veljići, Mitrovići, Božanići, Markovići) 26k. Slava: sv. Nikola. Stanovali u Kaluđerici, pa za vreme šora preselili ‘na kosu’ u Gornji Kraj. Doveo ih Karađorđe 1809. g. iz Dubnice (Pešter).

Neškovići 3 k. Slava: sv. Aranđel. Stari su im došli od Leskovca. Prvo se nastanili u Trševini. Tu bilo još porodica, pa za vreme šora ovi dođu u Vodice i nastane se u Donjem Kraju, a druge familije otišle u Palanku. Od njih su Stankovići – Simići u Radovanju (Lepenica) gde su otišli pre 50 g.

Mihajlovići (Jevtići) 13 k. Slava: sv. Nikola. Treća familija po redu doseljavanja. Praded se doselio od Leskovca, a baba im je iz Đunisa. Prvo se nastanili u Barama i Lukanji (Đurđevo u Lepenici) pa docnije ovde prešli.

Šatoranjani (Todorovići, Jovičići, Novičići) 17 k. Slava: sv. Đorđe. Došao otac čoveku od 80 g. iz Gornje Šatornje.

Vuličevići 8 k. Slava: sv. Panteleja. Doselio se deda iz Vukosavaca. U Vukosavce došli iz Dubice (Pešter) posle boja na Novom Pazaru. U Vukosavcima su im familija Vuličevići.

Jovanović 1 k. Slava: sv. Nikola. Doselio se pre 45 g. iz Palanke, gde je došao iz Jankovca (bitoljski).

Đurević 1 k. Slava: sv. Stevan. Pre 17 godina došao ženi u kuću iz Ratara (od Stanišića – Đurđevića).

Radovanović 1 k. Slava: sv. Alimpije. Došao iz Goloboka (smederevsko Podunavlje).

Grčić 1 k. Slava: sv. Đurđic. Došao kao sluga pre 20 g. iz Krnjeva (smederevsko Podunavlje).

Stojanovići (Kajkovići) 2 k. Slava: sv. Aranđel. Doseljeni od Leskovca.

Cvetanovići 5 k. Slava: sv. Aranđel. Familija su sa Neškovićima.

Ilići 4 k. Slava: sv. Aranđel. Oko 1860. g. došli iz Božurnje (od Švabića).

Stojadinovići 5 k. Slava: sv. Nikola. Njihovi stari došli od Leskovca. Neko vreme živeli u Sepcima, zatim se preselili ovde.

Milivojevići (Kovandžići) 2 k. Slava: sv. Luka. Doveo ih Stanoje Glavaš iz Selevca. Čuvali mu kovanluk koji je on imao u blizni Kaluđerice. Iz Kaluđerice se preselili i sada su u Donjem Kraju.

Vukovići (Brkići, Đokići, Bogdanovići, Joksimovići) 12 k. Slava: sv. Jovan. Starinom su od ’Sjenice-Novog Pazara’. Zovu ih ’Đuđe’.

Đokići 5 k. Slava: sv. Nikola. Došli pre 70 godina iz Bosne.

Đorđevići 6 k. Slava: sv. Nikola. Došli iz Palanke. Žive u čergama u ’Polju’.

Jovanovići 2 k. Slava: sv. Nikola. Došli iz Palanke.

Jokići (Milisavljevići, Jovanovići, Mijailovići) 8 k. Slava: sv. Alimpije. Doseljeni od Sjenice, gde su pobili neke Turke. Ranije slavili sv. Aranđela. Promenili slavu plašeći se da ih Turci ne poznadu.

Savići 3 k. Slava: sv. Jovan. Došli 1845. g. od Vranje.

Radovanovići (Milovanovići) 5 k. Slava: sv. Nikola. Bilo ih više braće u Masloševu, gde neki ostanu (Prokići), jedan brat se pokaluđeri, dva dođu u Mramorac (Sretenovići, Jevtići, Dimitrijevići) a dva ovde.

Milisavljevići (Borisavljevići, Pavlovići) 8 k. Slava: sv. Nikola. Došli iz okoline Čačka.

Milutinovići 6 k. Slava: sv. Đorđe. Njihov deda donet kao mali iz Bjelog Kamena (Dragačevo).

Andrejići 2 k. Slava: sv. Đorđe. Došli pre 50 g. iz Masloševa.

Tanasijevići 3 k. Slava: sv. Nikola. Došli pre 50 g. iz Masloševa.

Ilići (Pavlovići) 3 k. Slava: sv. Aranđel. Doseljeni iz Gornje Trešnjevice.

Mikići 2 k. Slava: sv. Nikola. Donela ih mati iz Palanke (od Aranđelovića).

Živkovići (Aranđelovići) 8 k. Slava: sv. Nikola. Doseljeni od Leskovci kad i Neškovići. Sa ovima i Kocićima iz Palanke stanovali najpre u Trševini (u dolini Jasenice). Kocići se odselili u Palanku a ovi ovde.

Zagorčići 2 k. Slava: sv. Nikola. Došao im otac iz Pridvorice.

Groblje je u Kovanluku.

Na mestu gde su danas vinogradi, u blizini potoka Vlaovice, bilo je, po predanju, staro naselje. To se mesto zove Selište. Zapadno od sela, pored puta koji vodi u Kaluđericu, nalazi se izvor Vidova svetinja ili Vidova voda, na koji dolazi svet iz okoline svake mlade petke i nedelje. Ovu vodu zovu i Vasilijeva, po starcu Vasiliju, koji je izvor opravio pre 100 g. U njenoj se blizini nalaze tragovi starog manastira, za koji se misli da je zadužbina kneza Lazara, i da je slavio Vidovdan (vidi detaljnije: Milićević, Kneževina Srbija, st. 133 i dalje). Čiča Stevan Vuličević priča da je ovaj manastir razrušen u početku 18. veka i da je od njegovog kamena podignuta Kamena Ćuprija u Palanci.

*****