Родослов – Кованџићи

Предак Кованџића — Миливоје, дошао је из Глибовца око 1780. године. Њега је у водички предео Калућерица довео комшија Станоје Главаш да му чува пчелињак. Било је то у време када је Главаш, због познатог сукоба са паланачким спахијом Матијом, напустио кућу у родном Глибовцу (тадашњем Салевцу) и отишао у хајдуке.

У одметништву, Главаш је имао више склоништа: у Баничини, Селевцу, Бачинцу… Али, највише се задржавао у Калуђерици „око свог кованлука и своје колибе, наспрам Глибовца”. Овде је Станоје пренео и своје кошнице, које је и сам умео да плете од беле лозе. Предање каже да је имао „око 500 кошница вршкара”. Одржавање оволиког броја кошница тражило је велики рад, па је Главаш довео комшију Миливоја, који је у Калуђерици засновао породицу и у време одсуствовања познатог хајдучког харамбаше бринуо о имању, прозваном Кованлук.

После Главашеве погибије, у Баничини 1815. године, Миливоје је наследио Станојев Кованлук. По овом Миливоју развила се фамилија Миливојевићи, али и једна грана која је узела презиме Марковићи. По имању Кованлуку, у народу су их прозвали Кованџићи.

После кнез Милошевог „шора” преселили су се у Доњи Крај, где су наставили да се баве земљорадњом, а неговање пчела потпуно су забаталили. Последњи Миливојев потомак била је његова чукун унука Милица, удата за Милана Шевића, који је дошао из Блазнаве, села на граници горње и Доње Јасенице. Јован, старији Миливојев син, није оставио пород а млађи — Матија, имао је сина Љубисава. Он није имао деце и тиме се угасио огранак са презименом Марковић.

Славили су Светог Луку.

Родослов Кованџића

Извор